Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branke Dražić, predsednika veća, Marine Milanović i Vesne Mastilović, članova veća, u parnici tužilaca AA, BB, VV, GG i DD, kao pravnih sledbenika pokojnog tužioca ĐĐ, EE, ŽŽ, ZZ, II, svi iz ..., JJ iz ..., KK iz ..., LL iz ..., LJLJ iz ..., čiji je punomoćnik Dragana Stojiljković, advokat iz ..., protiv tuženog „Laurence Walter Serbia“ DOO, čiji je punomoćnik Nenad Delić, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2745/19 od 15.01.2020. godine, u sednici održanoj 09.04.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena revizija tuženog, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2745/19 od 15.01.2020. godine.

ODBIJA SE zahtev tužilaca za naknadu troškova postupka po reviziji.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Smederevu P1 200/17 od 03.04.2018. godine, stavom prvim izreke, obavezan je tuženi da tužiocima svakom ponaosob isplati iznose bliže označene u tom stavu izreke izražene u engleskim funtama u dinarskoj protivvrednosti, sa kamatom kako je to bliže označeno u tom stavu izreke. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocima na ime zajedničkih troškova spora isplati ukupno 1.084.750,00 dinara, a na ime pojedinačnih troškova spora svakom od tužilaca iznose bliže označene u tom stavu izreke.  

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2745/19 od 15.01.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijena je, kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Smederevu P1 200/17 od 26.03.2018. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova postupka po žalbi kao neosnovan.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.  

Tužioci su podneli odgovor na reviziju.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), i utvrdio da je ista nedozvoljena. 

Članom 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovisnkopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba više tužilaca protiv tuženog radi isplate neisplaćenih troškova za službena putovanja u inostranstvu podneta je 22.07.2011. godine, a preinačena 21.04.2018. godine. Tužioci se nalaze u položaju formalnih suparničara, saglasno članu 205. stav 1. tačka 2. ZPP, sa kojih razloga se vrednost predmeta spora određuje prema vrednosti glavnog zahteva svakog tužioca zasebno, a najviša pojedinačno tražena vrednost glavnog zahteva, u ovom slučaju je 12.680 funti, odnosno 1.713.016,01 dinar (1 funta = 135,0959), što u evrima iznosi 14.436,984 evra na dan preinačenja tužbe (1 evro = 118,6547 dinara). Kako navedeni iznos ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan preinačenja tužbe, to sledi da je revizija tuženog nedozvoljena.

Iz navedenih razloga, saglasno odredbi člana 413. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Branka Dražić, s.r.

 

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković