U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković i Zorice Bulajić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Slavka Kojić, advokat iz ..., protiv tuženog Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, Pokrajinskog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, Filijala Novi Sad, radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2527/20 od 10.11.2020. godine, u sednici veća dana 06.04.2023. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2527/20 od 10.11.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 802/2020 od 29.07.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijen je prigovor stvarne i apsolutne nenadležnosti tog suda. Stavom drugim i trećim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev i obavezan tuženi da tužiocu na ime neisplaćenog iznosa zaostalih penzija iza pokojne majke BB bivše iz ... isplati na ime glavnice duga iznos od 2.867.607,93 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 21.09.2019. godine do isplate i iznos od 1.608.371,36 dinara na ime obračunate kamate do 20.09.2019. godine, u roku od 15 dana. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove postupka u iznosu od 223.860,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude, u roku od 15 dana. Stavom petim izreke, odbijen je tužbeni zahtev u delu preko dosuđenog iznosa od 2.867.607,93 dinara do traženog iznosa od 4.475.979,29 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 21.09.2019. godine do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2527/20 od 10.11.2020. godine, stavom prvim izreke, usvojena je žalba tuženog i navedena prvostepena presuda u obavezujućem delu je preinačena tako što je odbijen tužbeni zahtev da se obaveže tuženi da tužiocu na ime nasleđenog iznosa neisplaćenih zaostalih penzija iza pokojne majke BB, isplati na ime glavnice iznos od 2.867.607,93 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 21.09.2019. godine do isplate i iznos od 1.608.371,36 dinara na ime obračunate kamate na iznos glavnog duga do 20.09.2019. godine, a obavezan tužilac da tuženom na ime parničnih troškova isplati iznos od 950,00 dinara. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženom na ime troškova žalbenog postupka isplati iznos od 142.360,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio reviziju, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, bitne povrede odredaba parničnog postupka učinjene pred drugostepenim sudom i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija dozvoljena na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11 ... 18/20), pa je ispitao pravilnost pobijane presude prema članu 408. ZPP i našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a u postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene neke odredbe parničnog postupka i nema bitne povrede iz člana 374. stav 1. ZPP. Drugostepeni sud je prihvatio činjenično stanje utvrđeno prvostepenom presudom i odluku zasnovao na obrazloženoj oceni o pravnom značaju bitnih činjenica čija tačnost nije dovedena u pitanje navodima revizije tužioca. Vrhovni kasacioni sud ne uzima u razmatranje navode revizije izvan dozvoljenih razloga za izjavljivanje ovog vanrednog pravnog leka primenom člana 407. stav 1. ZPP. Odredbom stava 2. istog člana izričito je propisano da revizija ne može da se izjavi zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, majci tužioca sada pokojnoj BB rođenoj ...1945. godine, koja je podnela zahtev za priznavanje prava na penziju dana 05.12.1996. godine, rešenjem tuženog od 05.05.1997. godine priznato je pravo na privremenu penziju počev od 23.12.1996. godine u mesečnom iznosu akontacije od 767,30 dinara. Pre donošenja ovog rešenja, majka tužioca je 23.04.1997. godine izašla iz kuće i više se nikada nije vratila, zbog čega njoj penzija nije isplaćivana, a nakon što je pravnosnažnim rešenjem od 08.10.2018. godine proglašena za umrlu i kao datum njene smrti utvrđen ...2015. godine, tuženi je po prijemu tog sudskog rešenja, po službenoj dužnosti rešenjem od 30.05.2019. godine utvrdio da je BB dana ...2000. godine navršila 55 godina života i spram penzijskog staža od 30 godina utvrdio iznos starosne penzija od 1.686,55 dinara mesečno, te da će se isplata izvršiti za period od ...2000. godine do utvrđenog dana smrti ...2015. godine uz obračun isplaćenih iznosa po ranijim rešenjima. Na potraživanju neisplaćenih iznosa penzija i pravima po rešenju tuženog od 30.05.2019. godine tužilac je oglašen naslednikom rešenjem javnog beležnika od 24.06.2019. godine. U skladu sa obračunom neisplaćenog iznosa penizja pokojne BB za period od ...2000. godine do utvrđenog dana njene smrti ...2015. godine, tuženi je isplatio tužiocu iznos od 2.735.642,86 dinara, što nije sporno, kao ni to da su uplate izvršene u periodu od 23.07.2019. godine do 06.09.2019. godine. Nakon primljenih isplata obračunatog iznosa neisplaćene penzije, tužilac se obratio tuženom pismenim od 07.10.2019. godine kojim je zahtevao isplatu po priloženom obračunu veštaka kojim je obuhvaćen obračun zakonske zatezne kamate, što tuženi nije prihvatio uz dati odgovor da ne isplaćuje zakonsku zateznu kamatu na način kako to tužilac traži. Na zahtev tužioca veštak je izvršio obračun zakonske zatezne kamate na svaki mesečni iznos penzije naveden u obračunu tuženog od vremena kada su penzije bile isplaćivane drugim korisnicima zaključno do 20.09.2019. godine, uz uračunavanje uplata tuženog u isplatu kamate, te iskazao da na dan 20.09.2019. godine neizmireni dug iznosi ukupno 4.475.979,29 dinara, od čega glavnica 2.867.607,93 dinara i kamata 1.608.371,36 dinara.

Na osnovu iznetog stanja stvari, prvostepeni sud je tužbeni zahtev usvojio za iznos od 2.867.607,93 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 21.09.2019. godine do isplate i iznos od 1.608.371,36 dinara na ime obračunate kamate, polazeći od sadržine rešenja o nasleđivanju u kojem je pored iznosa penzija ostaviteljke do utvrđenog datuma smrti, navedeno da zaostavštinu čini i pripadajuća zakonska zatezna kamata i sva prava po rešenju RF PIO od 30.05.2019. godine, te uz shvatanje da tuženi nije imao osnova da obustavi isplatu penzije samo na osnovu saznanja dobijenih od radnika pošte odnosno imao je mogućnost da isplatu vrši u depozit suda, što nije učinio, i pao je u docnju u pogledu isplate mesečnih iznosa neisplaćenih penzija u utuženom periodu.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i tužbeni zahtev odbio kao neosnovan, imajući u vidu regulativu koja je važila od vremena donošenja rešenja tuženog od 05.05.1997. godine kojim je majci tuženog priznato pravo na privremenu penziju, odnosno rešenja tuženog od 30.05.2019. godine o utvrđenom iznosu starosne penzije od ...2000. godine, polazeći od Saveznog Zakona o osnovama penzijskog i invalidskog osiguranja („Službeni list SRJ“, broj 30/96) kojim je bilo propisano da se penzije utvrđuju u mesečnom iznosu i isplaćuju unazad (član 109.) i da je organizacija za osiguranje kod koje je ostvareno pravo na penziju ili novčanu naknadu dužna da korisniku prava isplaćuje iznose koji mu pripadaju u mestu njegovog boravka u Saveznoj Republici Jugoslaviji (član 110. stav 1), kao i Republičkog Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 52/96) kojim je u članu 90. propisano da se dospeli mesečni iznosi penzije, koji nisu mogli biti isplaćeni zbog okolnosti koje je prouzrokovao korisnik, naknadno isplaćuju najviše za tri godine unazad računajući od dana kada po prestanku delovanja tih okolnosti, korisnik podnese zahtev za isplatu, te Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 34/2003 sa izmenama) kojim se zadržava isto zakonsko rešenje, a sa tri godine na 12 meseci skraćuje ostvarivanje prava naplate dospelih mesečnih iznosa penzije po prestanku delovanja okolnosti koje su sprečile njihovu isplatu (član 123.). Cenjeno je da s obzirom da je majka tužioca nestala pre donetog rešenja tuženog kojim joj je priznato pravo, tuženi nije bio u obavezi da vrši isplate po rešenju koje nije mogao dostaviti osiguraniku, a tu mogućnost mu je uskratio sam osiguranik, te da je u daljem tuženi postupao po svojim ovlašćenjima i dužnostima, nakon proglašenja majke tužioca umrlom po službenoj dužnosti doneo rešenje 30.05.2019. godine kojim je utvrdio pravo na starosnu penziju i obim prava do momenta smrti osiguranika, a potom na osnovu ostavinskog rešenja tužiocu kao nasledniku isplatio celokupan iznos neisplaćene penzije njegove majke do utvrđenog datuma njene smrti. Tuženi nije bio u docnji sa isplatom iznosa koje je obračunao nakon donetog rešenja od 30.05.2019. godine, niti ga može obavezivati sadržina rešenja o obimu zaostavštine donetog u ostavinskom postupku čiji učesnik nije bio, već je za potrebe tog postupka dostavio obračun koji tužilac nije osporavao. Drugostepeni sud je zaključio da ne postoje uslovi za odgovornost tuženog po odredbama člana 154. stav 1, 155. i 172. Zakona o obligacionim odnosima. Tuženi ne može biti obavezan na isplatu novčanog iznosa povrh obračunatog na osnovu rešenja od 30.05.2019. godine kojim je utvrđen obim prava i u skladu sa tim isplata izvršena u punom iznosu pripadajućeg.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, revizija tužioca nije osnovana u osporavanju pravilnosti presude drugostepenog suda.

U ovoj pravnoj stvari, nije sporno da je tuženi isplatu penzija obustavio pod okolnostima nestanka pokojne BB, korisnice priznatog prava na penziju kao ličnog prava, a da je nakon pravnosnažnog rešenja o proglašenju BB za umrlu i utvrđenju da je datum njene smrti ...2015. godine, doneo rešenje od 30.05.2019. godine kojim je utvrđen obim prava do dana njene smrti ...2015. godine, s`tim da se obračunaju isplaćeni iznosi po ranijem rešenju ( rešenje o privremenoj penziji koje je doneto 05.05.1997. godine), i u skladu sa tim isplatu izvršio po okončanom ostavinskom postupku, tužiocu kao nasledniku. Rešenje doneto u ostavinskom postupku, kod utvrđenja zaostavštine poziva se upravo na rešenje tuženog od 30.05.2019. godine, saglasno kojem je tužiocu nesporno isplaćen pripadajući iznos neisplaćenih penzija. Nasuprot jasne sadržine rešenja od 30.05.2019. godine i dostavljenog izveštaja tuženog o iznosima penzija do utvrđenog datuma smrti ostaviteljke, tužiocu kao učesniku ostavinskog postupka nije moglo ostati nepoznato na šta se odnose uplate tuženog, vršene posle pravnosnažnosti ostavinskog rešenja, odnosno da se isplaćuje novčano potraživanje na ime neisplaćenih penzija ostaviteljke kao njena zaostavština. Rešenjem o nasleđivanju nije mogla biti obuhvaćena i kamata, jer se ne radi o priznatom pravu ostaviteljke, ni o pravu naslenika. Suprotni navodi revizije su neosnovani. Neprihvatljivo je shvatanje revidenta da nije bilo osnova da tuženi obustavi isplatu penzije sada pokojne BB, zasnovano na navodima da se privremena penzija dostavljala na kućnu adresu i da je poštar isplatio penziju 30.09.1997. godine, a o nestanku korisnika penzije tužena saznala od službenika pošte, što ne može imati uticaja kad u situaciji nestanka korisnice prava na penziju kao ličnog prava, uslova nije bilo da se isplata vrši licima koja nisu bila ovlašćena za prijem isplata. Osporavanje se svodi na pogrešno tumačenje da tužiocu pripada zakonska zatezna kamata kao da je tuženi bio u docnji sa isplatama mesečnih iznosa penzija, što ovde nije slučaj iz razloga pravilno navedenih u obrazloženju pobijane presude.

Obustavom isplate penzije po pravu priznatom majci tužioca koja je nestala 13.04.1997. godine i proglašena je umrlom rešenjem suda od 08.10.2018. godine, nije učinjena povreda prava, kako se revizijom pogrešno tumači. Na strani tuženog nije bilo propusta time što je isplatu obustavio odsutnom licu tokom perioda u kome su postojale okolnosti nemogućnosti isplate zbog nestanka lica, a koje su posle proglašenja nestalog lica za umrlo uslovile potrebu da se naslednik legitimiše pravnosnažnim ostavinskim rešenjem. Imajući u vidu da tokom tog perioda tuženi nije bio u docnji sa isplatom penzija, pravilno je drugostepeni sud zaključio da je postavljeni tužbeni zahtev neosnovan i taj zahtev odbio pravilnom primenom materijalnog prava, dajući za svoju odluku razloge koje ovaj sud prihvata kao pravilne, nalazeći da se detaljnijim oblazloženjem ne bi postiglo novo tumačenje prava niti doprinelo ujednačenom tumačenju prava ( član 404. stav 2 ZPP).

Na osnovu iznetog, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, primenom člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća - sudija
Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić