U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac i Branka Stanića, članova veća, u parnici tužilje AA iz ... i BB iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Zorica Cindra, advokat u ..., protiv tužene Republike Srbije – Ministarstvo finansija, Poreska uprava – Filijala Sremska Mitrovica, koju zastupa Državni pravobranilac, Odeljenje u Novom Sadu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu broj Gž 2205/18 od 31.08.2018. godine, u sednici veća 02.10.2019. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu broj Gž 2205/18 od 31.08.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Sremskoj Mitrovici broj P 396/2017 od 19.02.2018. godine, su prvim stavom izreke odbijeni kao neosnovani prigovori apsolutne i stvarne nenadležnosti Višeg suda u Sremskoj Mitrovici. Drugim stavom izreke je odbijen tužbeni zahtev tužilaca kojim su tražili da se tuženi obavežu da tužiocima kao solidarnim poveriocima isplate iznos od 11.947.913,84 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom obračunatom na pojedinačne iznose bliže označene u izreci, pa sve do isplate, u roku od 15 dana. Odbijen je zahtev tužilaca da tuženoj nadoknadi troškove postupka, a odbijen je zahtev tužene na dosudu troškova parničnog postupka.

Apelacioni sud u Novom Sadu je presudom broj Gž 2205/18 od 31.08.2018. godine, odbio žalbu tužilaca i potvrdio naznačenu presudu Višeg suda u Sremskoj Mitrovici i nije im dosudio troškove žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tužioci su izjavili blagovremenu reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka učinjene pred drugostepenim sudom i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br.72/11 i 55/14), pa je utvrdio da revizija tužilaca nije osnovana.

U postupku pred nižestepenim sudovima nije učinjena bitna povreda parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti. Nije učinjena ni bitna povreda postupka iz člana 374. stav 1. ZPP pred drugostepenim sudom na koju se u reviziji ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju VV suprug tužilje AA i otac tužioca BB, je imao registrovanu radnju „...“ sa pretežnom delatnošću trgovine na veliko ... . Tužilja je u toj radnji faktički obavljala poslove iz delatnosti radnje. Radnja je prestala da obavlja delatnost 17.06.2011. godine, a VV je umro ... . godine, te su tužioci njegovi zakonski naslednici.

Poreski inspektor Ministarstva finansija – Poreske uprave, Filijala u Sremskoj Mitrovici je po nalogu za kontrolu 27.11.2007. godine izvršio kod VV kontrolu obračunavanja i plaćanja poreza na dodatnu vrednost, obračunavanja i plaćanja poreza i doprinosa po odbitku – porez na dohodak, te obračunavanja i plaćanja poreza na ostale javne prihode, te je utvrđeno da je VV, za otkupljene svinje poljoprivrednim proizvođačima izdavao priznanice sa brojem i datumom otkupa, vrstom otkupljenog proizvoda, brojem komada, težinom, cenom po jedinici mera i vrednošću otkupljenog proizvoda u kojoj su poljoprivrednici potpisom potvrđivali da su primili naknadu za proizvod i iznos PDV nadoknade po stopi od 5%. Period kontrole je bio od 01.04.2005. do 31.10.2007. godine. Od 47 lica koja su potpisala priznanicu su uzete izjave u kojima su inspektorima izjavili da ili nisu prodavali svinje BB, ili da potpisi na priznanicama nisu njihovi ili da su svinje prodavali ali ne u količini koja je bila navedena u priznanici nego u manjoj. Na osnovu tada važećih odredaba poreskih zakona je utvrđeno da je preduzetnik VV, postupio suprotno članu 34. stav 4. Zakona o porezu na dodatnu vrednost za kontrolisani period, te je utvrđena obaveza poreza na dodatnu vrednost u iznosu od 1.698.985,43 dinara i kamate u iznosu od 553.823,25 dinara koje je poreski obveznik bio dužan da plati u roku od osam dana od prijema rešenja Poreske uprave od 11.04.2008. godine. Primenom tada važećeg Zakona o porezu na dohodak građana je utvrđena neprijavljena obaveza poreza na druge prihode u iznosu od 5.679.303,14 dinara i kamata u iznosu od 1.720.142,12 dinara, obračunata zaključno sa 19.02.2008. godine, te je VV obavezan da taj iznos uplati u roku od osam dana od prijema rešenja. Njegova ukupna obaveza prema budžetu Republike Srbije u momentu izrade rešenja na dan 11.04.2008. godine je iznosila 9.652.253,94 dinara, a bio je u obavezi da sam izračuna i uplati kamatu na taj iznos od obračuna poreskog organa do dana uplate. Preduzetnik VV nije izmirio dospelu obavezu do 01.12.2008. godine, te je rešenjem poreskog organa od 18.05.2009. godine određena prinudna naplata poreske obaveze koja je do tog datuma iznosila ukupno 11.422.414,43 dinara. Protiv tog rešenja poreski obveznik VV je izjavio žalbu koja je 12.02.2009. godine odbijena od strane drugostepenog upravnog organa. Protiv tog drugostepenog rešenja VV je pokrenuo upravni spor, ali je Upravni sud u Beogradu presudom od 21.10.2011. godine, njegovu tužbu odbio.

Utvrđeno je da je Poreska uprava odredila prinudnu naplatu neisplaćene poreske obaveze uključujući određivanje privremene mere radi obezbeđenja poreskog potraživanja, da su sva kasnija poreska rešenja bila u funkciji prinudne naplate poreskog potraživanja na dinarskim ili deviznim računima, njegovim potraživanjima prema drugim dužnicima i nepokretnostima u njegovom vlasništvu. Poreski obveznik je 21.02.2011. godine tražio da se održi usmena rasprava na koju bi se pozvali svi poljoprivrednici koji su dali izjavu poreskom inspektoru o prodaji svinja, ali je prvostepeni organ taj predlog odbacio Zaključkom od 23.02.2011. godine a drugostepeni organ je odbio žalbu poreskog dužnika rešenjem od 27.12.2011. godine. Upravni sud u Beogradu, Odeljenje u Novom Sadu je presudom od 29.01.2014. godine, odbio tužbu VV.

Protiv poreskog obveznika VV su vođeni prekršajni i krivični postupci za period kontrole (01.04.2005. do 31.10.2007. godine) i to neki samo protiv njega, a neki protiv i njegove supruge, tužilje AA kao saizvršioca. Prekršajni postupak je obustavljen od strane Prekršajnog suda u Sremskoj Mitrovici rešenjem od 30.12.2013. godine. Krivični postupak koji je vođen protiv VV i tužilje AA i odgovornih lica za krivično delo poreske utaje i za krivično delo neosnovnog iskazivanja iznosa za povraćaj poreza i poreski kredit su obustavljeni zbog nastupanja apsoltune zastarelosti krivičnog gonjenja. Krivični postupak protiv supružnika ... je vođen zbog osnovane sumnje da su izvršili krivično delo iz člana 229. stav 2. u vezi stava 1. KZ, ali je Javni tužilac u Sremskoj Mitrovici odustao od krivičnog gonjenja te je taj krivični postupak obustavljen 09.01.2017. godine.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev tužilaca, nalazeći da nema vanugovorne odgovornosti tužene prema odredbi člana 172. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima zbog navodno nezakonitog i nepravilnog rada državnog organa, u konkretnom slučaju organa uprave jer je utvrđeno da je sada pok. VV, protiv konačnih upravnih rešenja vodio upravne sporove pred Upravnim sudom u kojima u kontroli zakonitosti i pravilnosti rada upravnih organa nije došlo do njihovog poništaja. Zaključili su da se ne može primeniti ni institut sticanja bez osnova (član 210-219 ZOO) jer je od preduzetnika VV u postupku prinudne naplate naplaćen porez sa zakonskom zateznom kamatom po osnovu konačnog i pravnosnažnog rešenja donetog u postupku pred organima uprave, a da obustavljeni krivični i prekršajni postupci ne predstavljaju dokaz o nezakonitom i nepravilnom radu poreske uprave kao državnog organa.

Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je pravilno primenjeno materijalno pravo iz člana 172. stav 1. ZOO, budući da tužioci nisu dokazali da je upravni organ postupao nezakonito i nepravilno prema poreskom obvezniku VV koji je protiv konačnih upravnih rešenja vodio upravne sporove pred Upravnim sudom RS u kojim postupcima je izvršena kontrola zakonitosti i pravilnosti rada upravnih organa i nije došlo do njihovog poništaja. Pravilno je prvostepeni sud ocenio da u postupku prinudne naplate poreza nije došlo do neosnovanog obogaćenja na strani tužene (član 210-219 ZOO). Činjenica što je u odnosu na VV i tužilju AA obustavljen krivični postupak zbog nastupanja apsolutne zastarelosti i što je obustavljen prekršajni postupak prema VV nije dokaz da su poreski upravni organi nepravilno radili.

Revidenti navode da je prvostepeni sud propustio da oceni pismeni nalaz i mišljenje veštaka Radoslava Vasiljevića od 05.07.2013. godine, koji je sačinjen u krivičnom istražnom postupku pred Osnovnim sudom u Sremskoj Mitrovici, a da je drugostepeni sud neosnovano odbio taj žalbeni razlog. U tome vide bitnu povredu postupka učinjenu od strane drugostepenog suda jer je ocenio da su tužioci bili u obavezi da predlože saslušanje veštaka u ovom postupku prema pravilima o teretu dokazivanja, a da pri tome nije cenio činjenicu da se tuženi nije protivio ovom nalazu i da prema članu 230. stav 1. ZPP, tužilac nije bio dužan da dokazuje činjenicu koju stranka nije osporila.

Vrhovni kasacioni sud je ocenio ove revizijske navode neosnovanim. Iz tužbe proizlazi da su potkrepljujući činjenične navode tužbe tužioci kao dokaz priložili nalaz i mišljenje veštaka Radoslava Simića od 10.07.2013. godine. Iz tog nalaza se vidi da je sačinjen za potrebe krivičnog istražnog postupka koji se vodio pod brojem Ki 3264/10 pred Osnovnim sudom u Sremskoj Mitrovici. Iz odgovora na tužbu od 06.10.2014. godine, proizlazi da je tužena tužbu osporila u celini navodeći da nalaz i mišljenje veštaka iz krivičnog postupku ne može biti osnov za povraćaj poreza. Vrhovni kasacioni sud nalazi da se ne radi o pisanom nalazu i mišljenju veštaka iz člana 261. stav 1. ZPP (stranačko veštačenje). Nalaz koji je veštak dao u drugom – krivično istražnom postupku je priključen uz tužbu kao dokaz činjeničnih navoda tužbe i nije navedeno da je to dokazni predlog veštačenjem. Članom 261. stav 3. ZPP je propisano da sud može rešenjem da odredi da se izvođenje dokaza veštačenjem sprovede čitanjem pisanog nalaza i mišljenja koje je stranka priložila, nakon izjašnjavanja suprotne strane (član 260. stav 2. ZPP). Iz spisa proizlazi da sud nije rešenjem odredio izvođenje dokaza čitanjem nalaza veštaka koji je priključen uz tužbu, a nije ni bio obavezan da izvede taj dokaz. Pored toga i da ga je pročitao kao dokaz i ocenio na osnovu člana 8. ZPP, ne znači automatski i da bi ga prihvatio. Međutim, tuženi se u odgovoru na tužbu protivio tom dokazu, te je u toj situaciji tužilac bio dužan da predloži veštačenje (član 260. stav 1) kako bi sud odlučio o izvođenju tog dokaza. U konkretnoj situaciji nije bilo mesta primeni člana 230. stav 1. ZPP na čemu revizija insistira.

Ni ostalim revizijskim navodima ne dovodi se u sumnju pravilnost presuđenja pa je revizija tužilaca kao neosnovana odbijena na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić