OBAVEZUJE SE tuženi da tužiocu naknadi troškove postupka u iznosu od 50.000,00 dinara u roku od 15 dana od dana prijema pismenog otpravka presude.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu P3 132/20 od 19.01.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijen je zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi BB iz ..., odgovorni urednik medija Kurir: Najuticajnije dnevne novine Balkana da bez naknade u istom delu medija u toj rubrici na istoj stranici bez izmene, izostavljanja, dopune, komentara i sa istom opremom kao što su objavljene informacije o spornom tekstu objavljenom u dnevnim novinama Kurir: Najuticajnije dnevne novine Balkana dana ... 2020. godine pod naslovom „...“ pod pretnjom plaćanja novčanog iznosa od 500.000,00 dinara za slučaj neobjavljivanja, objavi u celosti odgovor tužioca čija je sadržina bliže navedena ovim stavom izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi BB iz ..., odgovorni urednik portala kurir.rs da bez naknade, u istom delu medija, u istoj rubrici, na istoj stranici, bez izmene, izostavljanja, dopune i komentara, sa istom opremom kao što su objavljene informacije u spornom tekstu objavljenom na portalu kurir.rs, stranici čija je adresa bliže navedena u ovom stavu izreke, dana ... .2020. godine u ... : ... časova pod naslovom „...“ pod pretnjom plaćanja tužiocu iznosa od 500.000,00 dinara za slučaj neobjavljivanja odgovora, objavi u celosti odgovor tužioca čija je sadržina bliže navedena ovim stavom izreke. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove postupka u iznosu od 56.400,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž3 140/21 od 22.04.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, radi ujednačavanja sudske prakse u smislu člana 404. stav 1. ZPP.

Po oceni Vrhovnog kascionog suda, ispunjeni su zakonski uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, zbog postojanja potrebe za ujednačavanjem sudske prakse.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakon o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11 i 55/14) i utvrdio da je revizija tužioca osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tuženi je odgovorni urednik Medija Kurir: Najuticajnije dnevne novine Balkana“ i Medija kurir.rs. Dana ... 2020. godine u Kuriru: Najuticajnijim dnevnim novinama Balkana u broju ... objavljen je tekst sa naslovom „...“, sa najavom i fotografijom tužioca, a isti tekst je objavljen i na portalu kurir.rs dana ... 2020. godine u ... : ... časova sa naslovom „...“. Tužilac je 13.04.2020. godine tuženom kao odgovornom uredniku Medija Kurir: Najuticajnije dnevne novine Balkana i Medija kurir.rs uputio zahtev za objavljivanje odgovora povodom navedenog članka uz dostavljanje teksta odogovora na informaciju koji je identičan sadržini tužbenog zahteva. Tuženi nije objavio navedeni odgovor nalazeći da nema uslova za objavljivanje odgovora. Prema podacima iz kaznene evidencije Ministarstva unutrašnjih poslova tužilac nije osuđivan, a prema elektronskom upisniku Trećeg opštinskog suda u Beogradu tužilac je osuđen zbog krivičnog dela iz člana 108. stav 1. bludne radnje KZ RS na 10 meseci zatvora uslovno na 4 godine dana 23.02.2007. godine, koja presuda je izvršena 27.02.2008. godine.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev zaključujući da postoji opravdani razlog za neobjavljivanje odgovora na informaciju jer je u toku postupka utvrđeno da je tužilac bio osuđen za krivično delo bludne radnje, te su ispunjeni uslovi iz odredbe člana 98. stav 1. tačka 16. Zakona o javnom informisanju i medijima u vezi sa članom 83., 96. i 97. Zakona o javnom informisanju za odbijanje tužbenog zahteva jer sud nije ovlašćen da naredi objavljivanje samo delova izvornog odgovora koji po sadržini odgovaraju imperativnim odredbama već je prilikom donošenja odluke ispitao da li postoje razlozi za neobjavljivanje odgovora kao celine. Prilikom donošenja odluke sudovi su imali u vidu da je prema izvodu iz kaznene evidencije tužilac neosuđivano lice, da je presuda brisana iz kaznene evidencije shodno odredbama Krivičnog zakona ali su našli da su navodi tužioca bez uticaja na drugačiju odluku suda u ovoj parnici iz razloga što činjenica da je odluka brisana iz kaznene evidencije ne znači da neko lice nije u prošlosti pravnosnažno osuđeno za krivično delo kao što je to u konkretnom slučaju tužilac.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne može se prihvatiti zaključak nižestepenih sudova da u konkretnom slučaju postoje razlozi za neobjavljivanje odgovora propisani odredbom člana 98. stav 1. tačka 16. Zakona o javnom informisanju i medijima zbog čega je osnovano ukazivanje tužioca u reviziji na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Prema članu 98. stav 1. tačka 16. Zakona o javnom informisanju i medijima („Sl. glasnik RS“, br. 83/14, 58/15 i 12/16 - autentično tumačenje) odgovorni urednik nije dužan da objavi odgovor, odnosno sud neće narediti odgovornom uredniku da objavi odgovor ako je istinitost, potpunost ili tačnost prenosa informacija na koju se odgovara očigledna, opšte poznata ili utvrđena pravnosnažnim aktom nadležnog organa.

U sporu po tužbi zbog neobjavljivanja odgovora na informaciju utvrđuje se da li je objavljena informacija po sadržini takva da može da povredi neko pravo ili interes lica na koje se odnosi i o činjenicama od kojih zavisi obaveza urednika da objavi odgovor. Shodno odredbi člana 83. Zakona o javnom informisanju lice na koje se odnosi informacija može od ogovornog urednika zahtevati objavu odgovora u kome ono tvrdi da je informacija neistinita, nepotpuna ili netačno preneta. S obzirom da se u parnici radi objavljivanja odgovora raspravlja samo o činjenicama određenim zakonom od kojih zavisi obaveza odgovornog urednika da objavi odgovor, to se kod ovakvog činjeničnog utvrđenja ne može prihvatiti zaključak nižestepenih sudova da je neosnovan postavljeni tužbeni zahtev tužioca, jer se zasniva na pogrešnoj primeni materijalnog prava, odredbama članova 83. i 98. Zakona o javnom informisanju i medijima, te su osnovani navodi revizije kojim se osporava ovakvo zaključivanje nižestepenih sudova i pogrešna primena materijalnog prava. Informacije da je tužilac osuđen za bludne radnje nad maloletnicom i da je seksualno uznemiravao koleginicu predstavljaju iskaze podobne da povrede tužiočevo dostojanstvo, čast i ugled, pa je on bio ovlašćen da od tuženog kao odgovornog urednika javnih glasila traži objavljivanje odgovora.

Glasila čiji je tuženi odgovorni urednik objavila su informaciju o tužiočevoj osuđivanosti za nedozvoljene polne radnje nad maloletnicom kao svoju informaciju. Prvostepeni sud je uz tužiočev pristanak pribavio podatak o njegovoj osuđivanosti, i prema rezultatima provere u kaznenoj evidenciji nema osude tužioca za bilo koje krivično delo, a spisi Trećeg opštinskog suda u Beogradu K. 740/05, koji se odnose na postupak po optužnom predlogu za delo iz člana 108. u vezi člana 103. stav 1. tada važećeg KZ, uništeni su zbog isteka vremena čuvanja. Tuženi nema ni otpravak presude, ni zvanično saopštenje tog suda, odnosno suda koji je preuzeo njegovu nadležnost, o pravnosnažnom okončanju i ishodu navedenog krivičnog postupka. Po traženju suda za koji tužilac nije dao pristanak pribavljeni su podaci iz elektronskog upisnika Trećeg opštinskog suda u Beogradu u kome se nalaze podaci o predmetu K 740/05 i podaci o tužiocu i učinjenom krivičnom delu. Međutim, sudski upisnik je interna službena evidencija o kretanju predmeta i preduzimanju procesnih radnji do okonačanja postupka i arhiviranja spisa, pa se na osnovu njega ne može izvesti zaključak o postojanju osuđujuće presude protiv nekog lica. I odredbom člana 102. stav 6. Krivičnog zakonika propisano je da se podaci o brisanim osudama ne mogu nikome dati. Kako iz navedenog proizilazi da istinitost prenosa informacija koje je objavio tuženi, da je tužilac krivično osuđivan, nije utvrđena pravnosnažnim aktom nadležnog organa, a isto tako nije očigledna, ni opšte poznata u smislu citirane odredbe člana 98. stav 1. tačka 16. Zakona o javnom informisanju i medijima, to su po oceni ovog suda bili ispunjeni uslovi za objavljivanje odgovora na informaciju koju je zahtevao tužilac, u kojoj je izneo tvrdnju o činjenicama da nije osuđivan, da je brisana ranija osuda, te da se u zvaničnim podacima vodi kao neosuđivano lice, a shodno odredbi člana 97. Krivičnog zakonika. Iz navedenih razloga nižestepene presude su preinačene i tuženi obavezan da u glasilima- medijima čiji je odgovorni urednik objavi tražene odgovore tužioca na sporne informacije iz razloga što se u ovim postupcima prilikom donošenja odluke ispituje da li postoje razlozi za neobjavljivanje odgovora kao celine, te je ovaj sud usvojio zahtev za objavljivanje odgovora u celosti i odlučio kao u izreci.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 416. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Biserka Živanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić