Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina, Marine Milanović, Branislava Bosiljkovića i Katarine Manojlović Andrić, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ... i BB iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Dragica Medarević, advokat iz ..., protiv tuženog VV iz ..., čiji je punomoćnik Dragutin Ilić, advokat iz ..., radi utvrđenja prava svojine, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 5505/19 od 17.07.2020. godine, u sednici održanoj 17.12.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 5505/19 od 17.07.2020. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 5505/19 od 17.07.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Raški P 143/19 od 14.08.2019. godine, prvim stavom izreke, utvrđeno je da je nepokretnost koja se vodi kao kp.br. ...KO ... zajednička imovina stečena u braku roditelja tužioca i tuženog, oca pok. GG i majke pok. DD, bivših iz ... i da pok. GG nije imao pravo raspolaganja udelom od jedne idealne četvrtine (1/4), vlasništvo majke DD, ugovorom o poklonu zaključenim pred Opštinskim sudom u Raški Ov .../... od 12.05.1995. godine, a kojim je kao poklonodavac celu parcelu otuđio u korist poklonoprimca, tuženog. Drugim stavom izreke, utvrđeno je prema tuženom da tužioci imaju pravo svojine po osnovu nasleđa iza smrti majke DD sa udelom od po jednoj idealnoj trećini (1/3) od jedne idealne četvrtine 81/4), i obavezan je tuženi da im ovo pravo prizna i trpi promenu posedovnog stanja kod Službe za katastar nepokretnosti u Raškoj, tako da se na tužioca AA upiše jedna idealna dvanaestina (1/12) i na tužilju BB jedna idealna dvanaestina (1/12) od cele kp.br. ... KO ... . Trećim stavom izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca da se prema tuženom utvrdi da ima pravo po osnovu nasleđa iza smrti svoje majke DD na drugoj idealnoj četvrtini (od tražene ½) i da tuženi nije imao pravo raspolagati ovim udelom od jedne idealne četvrtine, te da se obaveže tuženi da ovo pravo prizna tužiocima i trpi promenu kod nadležne Službe za katastar nepokretnosti. Četvrtim stavom izreke, obavezan je tuženi da tužiocima na ime troškova parničnog postupka plati iznos od 96.550,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 5505/19 od 17.07.2020. godine, prvim stavom izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe tužilaca i tuženog i prvostepena presuda potvrđena. Drugim stavom izreke, odbačena je žalba tuženog izjavljena na treći stav izreke prvostepene presude, kao nedozvoljena. Trećim stavom izreke, odbijeni su zahtevi tužilaca i tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka kao neosnovani.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odlučuje kao izuzetno dozvoljenoj, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 87/18).

Prema članu 404. ZPP revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Vrhovni kasacioni sud nije prihvatio predlog za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj po članu 404. ZPP, budući da su pitanja na koja se ukazuje kao sporna, vezana za konkretnu činjeničnu podlogu i rešenje spornog odnosa stranaka, a pobijana drugostepena presuda je u skladu sa sudskom praksom i pravnim shvatanjima. Osim toga, revizija je usmerena na razrešenje činjeničnog pitanja konkretnog spora, dok se ukazivanjem na pravnu prirodu saglasnosti supružnika potrebnu za raspolaganje zajedničkom imovinom, zapravo osporava utvrđeno činjenično stanje, što nije razlog za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, zbog čega je odlučeno kao u prvom stavu izreke. Osim toga, uz reviziju nisu dostavljene pravnosnažne odluke suprotne sadržine koja bi vodile eventualnom drugačijem odlučivanju.

Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi utvrđenja prava svojine podneta je 25.04.2005. godine, a vrednost predmeta spora označena u tužbi iznosi 30.000,00 dinara.

Pošto vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija tuženog nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća - sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić