Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužioci su blagovremeno izjavili reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji, na osnovu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tužilaca delimično osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijom se, u pogledu odluke o primarnom tužbenom zahtevu - delu kojim je taj tužbeni zahtev odbijen, posebno ne ukazuje na druge bitne povrede odredaba parničnog postupka zbog kojih se, pod uslovima propisanim članom 407. stav 1. tačke 2. i 3. ZPP, taj vanredni pravni lek može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužioci su suvlasnici parcele .. KO ..., upisane u katastru nepokretnosti kao zemljište u građevinskom području. Do navedene parcele nalazi se kompleks parcela tuženog sa hotelom, ski stazom, sportskim i drugim objektima. Tuženi je radi izgradnje skijaške staze vršio nivelaciju terena i izvedenim radovima zasekao parcelu tužilaca, formirajući sklad - škarpu i zauzevši deo parcele u površini od 56m2. Da bi se predmetna parcela vratila u prvobitno stanje neophodno je na njoj izgraditi potporni zid visine tri metra, sa temeljom na 2/3 sadašnje kosine, što nije moguće, a ukoliko bi se zid gradio unutar ski staze morao bi imati visinu od 10 do 12 metara, što je izvodljivo, ali i izuzetno skupo. Kosina na spornoj parceli je, s`obzirom na sastav zemljišta, vrlo stabilna i ne predstavlja izvor opasnosti od obrušavanja, tako da izgradnja potpornog zida nije svrsishodna. Veštačenjima je utvrđivana vrednost zemljišta - po nalazu veštaka građevinske struke Miroljuba Vasića vrednost jednog ara iznosi 140.000,00 dinara, a po nalazu veštaka iste struke Radivoja Lazića vrednost iste površine zemljišta je 300 evra. Veštak poljoprivredne struke je vrednost jednog ara zemljišta procenio na 120 evra (14.880,00 dinara). Tužilac AA je spornu parcelu koristio kao livadu, a to su povremeno činili i ostali tužioci.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, drugostepeni sud je pravilnom primenom materijalnog prava odlučio o novčanom potraživanju tužilaca, istaknutom u primarnom tužbenom zahtevu.

Tužioci nemaju pravo na naknadu u visini tržišne vrednosti cele parcele .. KO ..., jer su radovima koje je tuženi izvodio lišeni prava svojine samo na jednom njenom delu u površini od 56m2. Preostali deo parcele (u površini od 37a 36m2) i dalje je u svojini tužilaca. Imajući u vidu da je zemljište po kulturi livada i da je korišćeno za kosidbu (iskaz tužioca AA), nisu prihvatljivi navodi revidenata da je parcela neupotrebljiva - da se ne može više koristiti u tu ili neku drugu svrhu, odnosno da je za tužioce nastupila potpuna šteta.

Nisu osnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni odredbe člana 185. Zakona o obligacionim odnosima. Prema toj odredbi, odgovorno lice je dužno uspostaviti stanje koje je bilo pre nego što je šteta nastala, a ukoliko uspostavljanje ranijeg stanja ne uklanja štetu potpuno, odgovorno lice dužno je da ostatak štete naknadi u novcu. Kad uspostavljanje ranijeg stanja nije moguće, ili kad sud smatra da nije nužno da to učini odgovorno lice, sud će odrediti da ono isplati oštećenom odgovarajuću svotu novca na ime naknade štete. Sud će dosuditi oštećenom naknadu u novcu kad on to zahteva, izuzev ako okolnosti datog slučaja opravdavaju uspostavljanje ranijeg stanja.

U konkretnom slučaju, tužioci su zahtev za naknadu štete istakli u dva tužbena zahteva postavljena u skladu sa članom 197. stav 2. ZPP (eventualna kumulacija tužbenih zahteva). Tužioci su odredili i redosled odlučivanja o njihovim zahtevima, tako što su prvim (primarnim) tužbenim zahtevom tražili naknadu štete u novcu, a drugim (eventualnim) tužbenim zahtevom uspostavu pređašnjeg stanja.

Postupajući po tako određenom redosledu odlučivanja drugostepeni sud je, pravilnom primenom člana 185. stav 4. Zakona o obligacionim odnosima, obavezao tuženog na isplatu naknade štete za deo sporne parcele na kojem su tužioci lišeni prava svojine, nalazeći da okolnosti slučaja ne opravdavaju uspostavljanje ranijeg stanja - nije moguća izgradnja potpornog zida na parceli tužioca i nasipanje zemlje, a izgradnja takvog zida na parceli tuženog je izuzetno skupa. Neosnovano tužioci, pozivajući se na nalaze veštaka, osporavaju pravilnost odluke o visini novčane naknade. Tužiocima je dosuđena naknada za oduzeti deo parcele obračunata po ceni od 14.880,00 dinara za jedan metar kvadratni zemljišta. Ova vrednost utvrđena je nalazom veštaka poljoprivredne struke, ali za površinu zemljišta od 1ara, odnosno za 100m2. I u nalazima veštaka građevinske struke vrednost zemljišta iskazivana je za površinu od jednog ara. Iz izloženog sledi da je tužiocima dosuđena novčana naknada u znatno višem iznosu od naknade utvrđene nalazima veštaka, koja bi po jednom metru kvadratnom iznosila između 12 i 50 evra (nalaz veštaka Miroljuba Vasića), tri evra (nalaz veštaka Radivoja Lazića), odnosno jedan do dva evra (nalaz veštaka poljoprivredne struke).

Međutim, osnovano se revizijom ukazuje da je drugostepeni sud odluku o odbacivanju eventualnih tužbenih zahteva doneo uz bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 194. ZPP.

Pre svega, drugostepeni sud je ovu odluku obrazložio nepostojanjem pravnog interesa tužilaca da žalbom pobijaju prvostepenu presudu u delu kojim je odlučeno o njihovim eventualnim tužbenim zahtevima. Ako je tako, onda je drugostepeni sud trebalo da odbaci žalbu tužilaca u delu kojim je pobijana odluka nižestepenog suda o eventualnim tužbenim zahtevima i da odlučuje o žalbama stranaka izjavljenim protiv odluke o primarnom tužbenom zahtevu.

Eventualno spajanje tužbenih zahteva podrazumeva da su dva ili više zahteva u međusobnoj pravnoj vezi, koja postoji ako svi zahtevi proističu iz bitno identičnog činjeničnog stanja i bitno identičnog pravnog odnosa. Pravna veza između tih zahteva je takva da jedan zahtev isključuje drugi. Zbog toga sud, ako usvoji prvi (primarni) tužbeni zahtev, ne odlučuje o drugom (eventualnom) tužbenom zahtevu.

U ovom slučaju, tužbeni zahtev (za novčanu naknadu štete) i tužbeni zahtev (za uspostavu pređašnjeg stanja) proističu iz istog činjeničnog i pravnog osnova - naknade štete zbog oduzimanja dela zemljišta u susvojini tužilaca. Ovi tužbeni zahtevi nesumnjivo se nalaze u odnosu primarnog i eventualnog tužbenog zahteva, tako da usvajanje prvog zahteva za naknadu štete u novčanoj vrednosti dela oduzetog zemljišta isključuje odlučivanje o eventualnom tužbenom zahtevu za naturalnu restituciju - uspostavu pređašnjeg stanja. U odnosu na taj eventualni tužbeni zahtev koji je kondemnatorne prirode ne može se primeniti član 194. stav 2. ZPP jer su tom odredbom propisani uslovi za podnošenje tužbe za utvrđenje.

Kada je reč o tužbenom zahtevu za utvrđenje prava stvarne službenosti osnovano se postavlja pitanje da li se taj zahtev uopšte nalazi u odnosu eventualnog tužbenog zahteva sa zahtevom za novčanu naknadu materijalne štete, odnosno da li se ti zahtevi međusobno isključuju, naročito u situaciji kada je primarni zahtev samo delimično usvojen i tužiocima dosuđena novčana naknada samo za deo njihove parcele. S`tim u vezi, osnovano se revizijom ukazuje na pogrešnu primenu člana 194. stav 2. ZPP u odnosu na taj tužbeni zahtev, sa razloga što su tužioci suvlasnici preostalog dela parcele .. KO ... i da zato imaju pravni interes da se utvrdi pravo službenosti prolaza pešice i kolima preko poslužnih parcela, bez kojeg ne mogu koristiti svoje zemljište kao povlasno dobro.

Iz navedenih razloga, drugostepena presuda je morala biti ukinuta u delu kojim su odbačeni zahtevi za naturalnu restituciju (uspostavu pređašnjeg stanja) i utvrđenje prava stvarne službenosti, i u tom delu predmet vraćen drugostepenom sudu na ponovno suđenje - odlučivanje o žalbi tužilaca.

Ukinute su i odluke o troškovima postupka jer zavise od konačnog ishoda spora.

Sa svega navedenog, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom, a na osnovu člana 415. stav 1. istog zakona, kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić