Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Marine Milanović, Dobrile Strajina, Danijele Nikolić i Katarine Manojlović Andrić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Branislav Herceg, advokat iz ..., protiv tuženog Grada Novog Sada, koga zastupa Pravoboranilaštvo Grada Novog Sada, radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2141/20 od 24.09.2020. godine, u sednici održanoj 21.01.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2141/20 od 24.09.2020. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2141/20 od 24.09.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Novom Sadu P 872/19 od 21.07.2020. godine, prvim stavom izreke, odbijen je predlog tuženog za prekid ovog parničnog postupka do okončanja postupka razvrgnuća imovinske zajednice na predmetnoj parceli. Drugim stavom izreke, tužbeni zahtev je delimično usvojen, pa je trećim stavom izreke obavezan tuženi da tužilji isplati iznos od 2.857.466,79 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 21.07.2020. godine do isplate. Četvrtim stavom izreke, sa viškom tužbenog zahteva preko dosuđenog iznosa, pa do traženog od 9.012.723,23 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja pa do isplate, tužilja je odbijena. Petim stavom izreke, obavezan je tuženi da tužilji isplati parnične troškove u iznosu od 313.284,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2141/20 od 24.09.2020. godine, prvim stavom izreke, odbijene su žalbe i prvostepena presuda u delu odluke o tužbenom zahtevu i troškovima postupka je potvrđena. Drugim stavom izreke, odbijeni su zahtevi parničnih stranaka za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju iz razloga sadržanih u odredbi člana 404. Zakona o parničnom postupku (,,Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 49/2013-US, 74/2013-US, 55/14 i 87/18).

Prema odredbi člana 404. Zakona o parničnom postupku revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Predmet tražene pravne zaštite je isplata tužilji naknade zbog izvršene faktičke eksproprijacije zemljišta, a odlukama nižestepenih sudova odlučeno je delimičnim usvajanjem tužbenog zahteva. Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog, kao izuzetno dozvoljenoj, jer pravno shvatanje izraženo u nižestepenim odlukama, po pitanju odgovornosti grada zbog izgradnje javnih i drugih dobara na zemljištu koje nije formalno eksproprisano prema vlasnicima ili korisnicima tog zemljišta u skladu sa postojećom sudskom praksom nižestepenih sudova i revizijskog suda u primeni i tumačenju materijalnog prava relevantnog za presuđenje ove pravne stvari, tako da ne postoji potreba za novim tumačenjem prava. Osim toga, uz reviziju nisu dostavljene odluke suprotne sadržine koje bi eventualno vodile drugačijem odlučivanju.

Kako u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima, kada vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000,00 po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi isplate naknade za oduzeto zemljište podneta je 13.12.2019. godine. Revizijom tuženog pobija se deo pravnosnažne presude kojim je usvojen tužbeni zahtev tužilje za iznos od 2.857.466,79 dinara, a koji iznos ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000,00 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000,00 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija tuženog nedozvoljena, primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić