Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Ljubice Milutinović, predsednika veća, Vesne Subić, Biljane Dragojević, Jelice Bojanić Kerkez i Slađane Nakić Momirović, članova veća, u parnici tužilje AA iz sela ..., ..., čiji je punomoćnik Staniša Stamenković, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz sela ..., ..., čiji je punomoćnik Dragan Stanisavljević, advokat iz ..., radi povrede susedskih prava, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 4607/17 od 22.05.2018.godine, na sednici održanoj 17.04.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE predlog tuženog da se o reviziji izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž broj 4607/17 od 22.05.2018.godine, odlučuje kao o izuzetno dozvoljenoj reviziji.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž broj 4607/17 od 22.05.2018.godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Surdulici, Sudska jedinica u Vladičinom Hanu P broj 817/15 od 28.03.2017.godine, stavom prvim izreke, utvrđeno je prema tuženom da je izgradnjom septičke jame na svojoj kp.br... ln. broj .. KO ..., pored katastarske parcele tužilje kp.broj .. KO ... sa bližim opisom septičke jame, bez lokacijske i građevinske dozvole, suprotno građevinsko-tehničkim propisima, jer zidovi i dno nisu vodonepropusni za fekalnu i otpadnu vodu ( sa opisom položaja jame) stvorio opasnost od štete po bunar sa pijaćom vodom tužilje od fekalnih voda iz septičke jame, obogaćene teškim metalima iz deterdženta za pranje veša i posuđa koji poniru kroz suvo ozidane zidove i vodopropustljivo dno septičke jame i preko podzemnih voda odlaze prema bunaru sa pijaćom vodom, koje mogu da zagade pijaću vodu u bunaru koji se nalazi u drugoj zoni zaštite i ugroze zdravlje članova porodice i stoke tužilje, kao i plac i porodičnu stambenu zgradu tužilje, zbog smrada i neprijatnih mirisa koji kroz ventilacionu cev septičke jame za odušak izlaze iz jame i šire se prema nepokretnosti tužilje, čime je zloupotrebio susedska prava, pa je naloženo tuženom da prestane sa korišćenjem opisane septičke jame, da je isprazni od fekalija i otpadnih voda i ukloni je sa lokacije na kojoj se nalazi uz preduzimanje potrebnih mera sanitarne sanacije zemljišta na mestu iste i izmesti je na bezbednoj udaljenosti. Stavom drugim izreke utvrđeno je prema tuženom da je ispuštanje otpadnih voda odvedenih plastičnim rebrastim crevom F 50 iz kuće tuženog na placu kp.broj .. ln. broj .. KO ... pored katastarske parcele tužilje broj ... KO ... na kp.broj .. vlasništvo suseda VV iz sela ..., bez lokacijske i građevinske dozvole, gde je ostavio otvor za oticanje otpadnih voda i ispuštanjem tih voda na kp.broj .. KO ... koje, zbog nagiba terena od severa ka jugu za oko 20% slobodno otiču i izlivaju i plave susednu katastarsku parcelu tužilje, koja nosi oznaku kp.broj .. sa bližim opisom parcele, zbog zagađenosti vode koja se izliva, zloupotrebio susedska prava i stvorio opasnost od nastanka štete na trajnim zasadima i livadskoj travi na nepokretnosti tužilje kp.broj .. KO ..., pa je naloženo tuženom da prestane sa ispuštanjem otpadnih voda preko ostavljenog otvora na opisanom dovodnom crevu i onemogući doticanje opisanih voda na parcelu tužilje i time otkloni opasnost od nastanka štete po trajne zasade, travu za stoku i korišćenje poljoprivrednog zemljišta, te da se ubuduće uzdržava od ovakvog ponašanja. Stavom trećim izreke odbijen je tužbeni zahtev tužilje u delu od dosuđenog kao u stavu prvom izreke, do traženog obavezivanja tuženog da septičku jamu izgradi na severoistoku svog placa prema građevinsko-tehničkim i urbanističkim uslovima za izgradnju ovakvih objekata, kao neosnovan. Stavom četvrtim izreke odbijen je deo tužbenog zahteva tužilje od dosuđenog, kao u stavu drugom izreke a kojim je traženo utvrđenje da je tuženi ugrozio nepokretnost tužilje ispuštanjem fekalnih voda iz septičke jame i nalog da prestane sa ispuštanjem tih voda kao neosnovan. Stavom petim izreke tuženi je obavezan da tužilji isplati 167.720,00 dinara na ime naknade troškova postupka.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž broj 4607/17 od 22.05.2018.godine, odbijene su kao neosnovane žalbe stranaka pa je potvrđena presuda Osnovnog suda u Surdulici, Sudska jedinica u Vladičinom Hanu u stavovima prvom, drugom i petom izreke.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, predlažući da se o reviziji odlučuje kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu člana 404. ZPP, zbog ujednačvanja sudske prakse.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Vrhovni kasacioni sud smatra da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji jer je revizija usmerena na razrešenje činjeničnog pitanja konkretnog spora, a ne postoji ni potreba za odlučivanjem o izuzetnoj reviziji radi ujednačavanja sudske prakse jer uz reviziju nisu priložene suprotne odluke u istoj pravnoj stvari.

Sa iznetih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Sl. glasnik RS“, br.72/11, 55/14) Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

U konkretnom slučaju tužba radi povrede susedskih prava podneta je 17.08.2015.godine a utvrđena vrednost predmeta spora je 15.000,00 dinara. Pobijana drugostepena presuda doneta je 22.05.2018. godine.

Kako vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to revizija tuženog nije dozvoljena.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 413. ZPP, odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća-sudija

Ljubica Milutinović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić