U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac i Branka Stanića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ... - ..., čiji je punomoćnik Vladimir Drecun, advokat u ..., protiv tužene BB iz ..., čiji je punomoćnik Dimitrije Đorđević, advokat u ..., radi utvrđenja prava svojine, vrednost predmeta spora 4.730.250,00 dinara, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3742/15 od 21.01.2016. godine, u sednici održanoj 29.03.2017. godine, doneo je

P R E S U D U

DELIMIČNO SE USVAJA revizija tužene, PREINAČUJU SE presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P 4256/2015 od 21.09.2015. godine u stavovima prvom i drugom izreke i presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3742/15 od 21.01.2016. godine u potvrđujućem delu, pa se utvrđuje da je tužilac AA iz ..., suvlasnik sa 41% odnosno sa 41/100 idealnih delova, a tužena BB iz ... suvlasnik sa 59% odnosno sa 59/100 idealnih delova na trosobnom stanu – dupleksu, površine 66 m2, broj … koji se nalazi u potkrovlju stambene zgrade broj … u ulici ... u ..., koja je izgrađena na katastarskoj parceli broj ... upisan u LN br. ... KO ....

U preostalom delu se revizija tužene SE ODBIJA kao neosnovana.

OBAVEZUJE SE tužilac da tuženoj na ime troškova revizijskog postupka isplati iznos od 370.755,00 dinara u roku od 15 dana od dana prijema otpravka ove presude.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 4256/2015 od 21.09.2015. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i utvrđeno da su tužilac i tužena u toku trajanja braka od 14.02.2003. do 11.02.2008. godine stekli zajedničku imovinu koju čini troiposoban stan – dupleks broj …, površine 66 m2, u potkrovlju stambene zgrade broj …, u ul. ... u ..., koja je izgrađena na kat. parceli br. a upisana u LN br. ... KO …, i da su njihovi udeli u sticanju jednaki. Stavom drugim izreke, je utvrđeno da je tužilac suvlasnik ovog stana sa udelom od ½ idealnih delova i tužena sa udelom od ½ idealnih delova. Stavom trećim izreke je konstatovano da će se na osnovu ove presude izvršiti upis suvlasništva na stanu u katastaru nepokretnosti i svim drugim evidencijama. Stavom četvrtim izreke, tužena je obavezana da tužiocu naknadi troškove postupka u iznosu od 594.128,50 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3742/15 od 21.01.2016. godine, žalba tužene je delimično odbijena a delimično usvojena, tako što je preinačena u delu odluke o troškovima postupka i određeno da svaka stranka snosi svoje troškove prvostepenog postupka, a odbijen zahtev tužene za naknadu troškova po žalbi. Istom presudom je potvrđena navedena prvostepena presuda u preostalom delu.

Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. ZPP („Sl. glasnik RS“, broj 72/11, 55/14) koji se u ovom parničnom postupku primenjuje na osnovu člana 506. stav 2. istog zakona, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tužene delimično osnovana, zbog pogrešno primenjenog materijalnog prava.

Donošenjem pobijane presude nije učinjena bitna povreda parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Bez značaja je revizijski navod da je donošenjem pobijane presude učinjena bitna povreda iz tačke 12, citirane zakonske odredbe jer se revizija iz ovog razloga ne može izjaviti u smislu člana 407. stav 1. tačka 2. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, ovde parnične stranke su bile u braku od 14.02.2003. godine do 30.08.2010. godine, ali je zajednica života uspostavljena šest meseci pre zaključenja braka prestala još u februaru mesecu 2008. godine. Tužilac je sve vreme ove zajednice života sa tuženom bio zaposlen kao finansijski konsultant, pa je tokom trajanja njihovog braka, podigao kredit u iznosu od 212.000,00 GBP radi kupovine stana u … i ovaj kredit je otplaćivao od svoje zarade. Tužena je za vreme trajanja njihovog braka najpre studirala i radila u uslužnoj delatnosti pola radnog vremena, a ponekad i puno radno vreme, a poslednjih godinu dana braka je radila puno radno vreme u administrativnim i upravnim organima u …. Parnične stranke su imale jedan zajednički bankovni račun preko koga je tužena primala platu i na koji je tužilac povremeno uplaćivao novac, a pored toga su imali i posebne štedne račune, a tužilac je imao i tekući račun. Osim kredita za kupovinu stana u …, tužilac je podigao i dva manja kredita od kojih je jedan u iznosu od 16.500 GBP otplaćivala tužena od svoje zarade. Troškove života je pretežno podmirivao tužilac, a stranke su se ravnomerno starale o zajedničkom domaćinstvu. Neto prihod tužene za vreme trajanja zajednice života sa tužiocem iznosio je 45.599,92 GBP dok je neto prihod tužioca u tom periodu bio 110.992,27 GBP. Dana 11.06.2007. godine zaključen je ugovor o kupoprodaji predmetnog stana kao stana u izgradnji između „GG“ ..., kao prodavca i tužene kao kupca, o kupovini trosobnog stana – dupleks stana u izgradnji. Dana 14.05.2008. godine je zaključen i sudski overen pred Opštinskim sudom u Novom Sadu pod Ov1 br. .../... ugovor o kupoprodaji stana u izgradnji koji posle etažiranja ima površinu od 66 m2, u potkrovlju stambenog objekta u ..., na kat. parceli broj ... KO ..., za ugovorenu kupoprodajnu cenu od 49.147 evra, u dinarskoj protivvrednosti, koju je kupac – ovde tužena isplatila u celosti i koja je u katastarskom operatu upisana kao vlasnik ove nepokretnosti sa 1/1. Na osnovu nalaza i mišljenja sudskog veštaka ekonomsko-finansijske struke je utvrđeno da je kupoprodajna cena ovog stana koja je po srednjem kursu NBS na dan uplate iznosila 9.977.232,50 dinara, sukcesivno isplaćivana sa zajedničkog tekućeg računa parničnih stranaka do iznosa od 25.397,96 GBP, što u dinarskoj protivvrednosti iznosi 3.245.472,50 dinara (od čega je sa tužiočevog tekućeg računa uplaćeno 14.000,00 GBP dok se na računu tužene već nalazilo 11.397,96 GBP). Preostali iznos kupoprodajne cene za ovaj stan od 8.836,09 evra odnosno 731.760,00 dinara, plaćen je novcem tužiljinih roditelja dana 15.05.2008. godine. Zajednica života parničnih stranaka prestala je u februaru mesecu 2008. godine.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da predmetni troiposobni stan površine 66 m2 predstavlja zajedničku bračnu tekovinu odnosno zajedničku imovinu ovde parničnih stranaka jer je stečena u toku braka njihovim zajedničkim radom, bez obzira što je kao kupac istog u ugovoru o kupoprodaji označena samo ovde tužena.

Polazeći od toga da je zarada tužioca za vreme trajanja njihovog braka bila više od dva puta veće od zarade tužene, da je njihov doprinos u vođenju zajedničkog domaćinstva bio podjednak a da je tužena sa druge strane od svoje plate odvajala novac za štednju i vraćala kredit koji je tužilac uzeo za potrebe zajedničkog domaćinstva u iznosu od 16.500 GBP, nižestepeni sudovi su zaključili da je doprinos parničnih stranaka u sticanju ove njihove zajedničke imovine podjednak, u smislu člana 180. stav 2. Porodičnog zakona i da su oni iz tog razloga suvlasnici predmetne nepokretnosti u jednakim udelima, svako sa po ½ idealnih delova. Činjenicu da je deo kupoprodajne cene u utvrđenom iznosu od 8.836,09 evra na ime preostalog dela kupoprodajne cene predmetnog stana plaćen novcem roditelja tužene, po oceni prvostepenog suda predstavlja njihov zajednički poklon dat parničnim strankama u cilju sticanja zajedničke imovine.

Iako je pravilno stanovište drugostepenog suda da se novčani iznos od 8.836,09 evra koji su dali roditelji tužene na ime preostalog dela kupoprodajne cene predmetnog stana, a imajući u vidu da je zajednica života parničnih stranaka prestala još u februaru mesecu 2008. godine, može smatrati samo kao poklon učinjen tuženoj, ovaj sud je zaključio da ova činjenica nema pravni značaj za drugačiju ocenu udela supružnika u sticanju zajedničke imovine.

Po stanovištu ovoga suda, tužena osnovano u reviziji ističe da je drugostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo kada je našao da ova činjenica nema pravni značaj za ocenu njene posebne imovine stečene u toku trajanja bračne zajednice na osnovu člana 168. stav 2. Porodičnog zakona. S obzirom da je tu posebnu imovinu ovde tužena stekla poklonom iznosa od 8.836,09 evra od svojih roditelja, na ime preostalog dela kupoprodajne cene predmetnog stana. Kako ovaj novčani iznos posebne imovine tužene stečene poklonom nakon faktičkog prestanka braka, u odnosu na utvrđenu visinu kupoprodajne cene predmetnog stana od 49.147,00 evra predstavlja približno 18% u odnosu na tu utvrđenu kupoprodajnu cenu stana (tačnije 17,97%) to upućuje na zaključak da bi za deobu suvlasničkog udela na stečenoj zajedničkoj imovini preostalo ustvari 82% (100 % - 18%), pa bi primenom pravila iz člana 180. stav 2. Porodičnog zakona o jednakom udelu parničnih stranaka u sticanju ove zajedničko stečene tekovine, doprinos parničnih stranaka bio sa po 41% odnosno 41/100 idealnih delova.

Prema tome, po nalaženju ovoga suda tužiocu pripada suvlasnički udeo od 41/100 idealnih delova predmetnog stana, na osnovu člana 180. stav 2. u vezi člana 171. i 177. Porodičnog zakona, imajući u vidu da izvedenim dokazima nije utvrđen njegov veći udeo u sticanju ove zajedničke imovine u smislu člana 180. stav 3. Porodičnog zakona. Dok tuženoj pripada veći udeo u sticanju ovog pojedinačnog prava iz zajednički stečene imovine jer je ona u sticanju tog prava učestvovala i prihodom od svoje posebne imovine stečene poklonom od roditelja u smislu člana 180. tačka 5. u vezi člana 168. stav 2. Porodičnog zakona, zbog čega joj pripada udeo od ukupno 59% odnosno 59/100 idealnih delova (kao zbir zajedničkog udela od 41% + 18% posebne imovine).

Iz izloženih razloga Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 416. stav 1. ZPP, odlučio kao u stavu prvom izreke.

S obzirom da su parnične stranke predmetni stan stekle radom u toku trajanja njihove bračne zajednice i zajednice života u smislu članova 171. i 177. Porodičnog zakona, to nije osnovana revizija tužene u delu kojim se pobija i odluka o tome da predmetni stan predstavlja njenu zajedničku bračnu tekovinu, odnosno zajedničku imovinu sa ovde tužiocem, te da se na osnovu ove presude izvrši upis njihovog prava suvlasništva u katastru.

Pravilno je drugostepeni sud doneo odluku o troškovima prvostepenog i drugostepenog postupka na osnovu člana 165. stav 2. u vezi člana 153. stav 2. ZPP.

Na osnovu izloženog je doneta odluka kao u stavu drugom izreke, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Kako je tužena uspela u ovom revizijskom postupku, to joj pripada tražena naknada troškova na ime sastava revizije prema važećoj AT („Sl. glasnik RS“, broj 121/12) u iznosu od 90.000,00 dinara, na ime takse za reviziju od 112.302,00 dinara i odluku o reviziji 168.453,00 dinara prema važećoj TT, odnosno iznos od ukupno 370.755,00 dinara, zbog čega je na osnovu člana 165. stav 2. u vezi čl.153. stav 1, 154. stav 2. i 163. stav 2. ZPP, odlučeno kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić