Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz …, čiji je punomoćnik Goran Radovanović, advokat iz …, protiv tužene BB iz …, čiji je punomoćnik Zoran Perović, advokat iz … radi iseljenja, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 2809/2017 od 03.10.2018. godine, u sednici veća održanoj dana 02.09.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 2809/2017 od 03.10.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 1283/2017 od 25.01.2017. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i obavezana je tužena da se sa svim članovima porodičnog domaćinstva i stvarima iseli iz stana broj …, na … spratu kuće broj …, u ulici …, u … . Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove postupka u iznosu od 138.326,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 2809/2017 od 03.10.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 1283/2017 od 25.01.2017. godine. Stavom drugim izreke, odbijeni su zahtevi stranaka za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tužena je izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, primenom člana 395. Zakona o parničnom postupku, (pogrešno se pozivajući na član 404. novog ZPP).

Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu R3 3/2019 od 31.01.2019. godine, predlaže se Vrhovnom kasacionom sudu odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 2809/2017 od 03.10.2018. godine.

Vrhovni kasacioni sud nije vezan predlogom apelacionog suda, pa nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene na osnovu člana 395. ZPP. U konkretnoj pravnoj stvari tužilac je podneo tužbu radi iseljenja tužene o kojoj je odlučeno pravnosnažnom presudom koja se pobija revizijom. O tužiočevoom pravu odlučeno je uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda u kojima je odlučivano o zahtevima sa sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom. Imajući u vidu da odluka u predmetima sa tužbenim zahtevom kao u ovoj pravnoj stvari zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, to Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene u skladu sa članom 395. ZPP, pa je ocenjujući dozvoljenost revizije, primenom člana 401. stava 2. tačke 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 125/04 i 111/09), koji se u ovoj parnici primenjuje na osnovu člana 506. stava 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11) u vezi člana 23. stava 3. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 55/14), ustanovio da revizija tužene nije dozvoljena.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 401. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužene nije dozvoljena.

U smislu člana 23. stav 3. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 55/14), koji reguliše dozvoljenost revizije u svim sporovima koji nisu pravnosnažno rešeni do 31.5.2014. godine, odnosno do dana stupanja na snagu ovog zakona, propisano je da je revizija dozvoljena u svim postupcima u kojima vrednost predmeta spora pobijenog dela prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, po srednjem kursu Narodne banke Srbije, na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 14.10.2005. godine. Prvostepena presuda je doneta 25.01.2017. godine, a drugostepena presuda je doneta 03.10.2018. godine. Vrednost pobijanog dela predmeta spora iznosi 150.000,00 dinara, što je ispod granične vrednosti za dozvoljenost revizije, odnosno ispod dinarske protivvrednosti 40.000 evra, te je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija nedozvoljena, primenom odredbe člana 23. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama ZPP.

Imajući ovo u vidu, kao i da se u konkretnom slučaju radi o imovinsko- pravnom sporu u kome se i tužbeni zahtev odnosi na nenovčano potraživanje, u kome pobijana vrednost premeta spora ne prelaze dinarsku protivvrednost za dozvoljenost revizije, od 40.000 evra, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija nedozvoljena, primenom člana 23. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. u vezi člana 410. stava 2. tačke 5) ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Božidar Vujičić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić