Donošenjem pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Bez uticaja je revizijski navod da je donošenjem pobijane presude učinjena bitna povreda postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, kao i bitna povreda iz člana 374. stav 1. u vezi člana 7. ZPP u postupku pred prvostepenim sudom, jer ove bitne povrede ne mogu biti razlog za izjavljivanje revizije, a revizijom se ne ukazuje na postojanje drugih bitnih povreda odredaba parničnog postupka koje bi mogle biti revizijski razlog u smislu člana 407. stav 1. tačke 2. i 3. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, parnične stranke su u krvnom srodstvu tako što je tužilja tetka tuženoj. Dana 15.04.2022. godine između tužilje i tužene došlo je do konfliktne situacije u dvorištu kuće tužiljinog oca VV. Tužilja boravi u očevoj kući i stara se o nepokretnom ocu, a u istom dvorištu u drugoj kući živi njen brat GGsa suprugom i ćerkom, ovde tuženom. U momentu kada je tužilja krenula do garaže čiji je ulaz zagrađen žicom, pojavila se tužena koja joj se obratila povišenim tonom tražeći od nje da ne pomera ogradu i da ne prolazi putem koji je ograđen. Nakon što je tužilja ipak pomerila ogradu, tužena je došla do nje, uhvatila je za kosu i počela da je vuče, zbog čega je tužilja izgubila ravnotežu i pala, a tužena ju je šutirala, psovala majku i pričala da će joj pokazati. Dok je tužilja ležala na zemlji prišao joj je i brat tužene DD i počeo da je šutira. Nakon toga, tužilja je ustala i utrčala u kuću, a DD je utrčao za njom i počeo da je juri oko stola. Tužilja je kritičnom prilikom pretrpela laku telesnu povredu, što je konstatovano medicinskom dokumentacijom. Tuženoj je od strane nadležne policijske uprave izrečena hitna mera zabrane kontaktiranja i prilaženja tužilji, koja je produžena za još trideset dana rešenjem Osnovnog suda u Lazarevcu NP br. 75/22 od 16.04.2022. godine, jer je procenjeno da postoji neposredna opasnost od nasilja u porodici uzimajući u obzir ranije ponašanje tužene i uznemiravanje tužilje, a posebno opisani događaj od 15.04.2022. godine. Između parničnih stranaka postoje dugogodišnji poremećeni porodični odnosi zbog nerešenih imovinskih odnosa koji su predmet različitih sudskih postupaka. Iz nalaza i mišljenja Centra za socijalni rad - Odeljenje Lazarevac od 25.05.2022. godine utvrđeno je da se parnične stranke nalaze u konfliktnom odnosu i da su u njihovoj evidenciji već duži niz godina, te da postoji porodična istorija nasilja, kao i dugogodišnji poremećeni porodični odnosi. Među strankama je uvek bilo konflikta, a isti su eskalirali kada su GG deca, ovde tužena BB i njen brat DD, saznali da je deda VV poklonio kuću svojoj ćerki, ovde tužilji. S obzirom da između stranaka postoje poremećeni porodični odnosi zbog nerešenih imovinskih odnosa, koji još uvek nisu regulisani i koji su predmet sudskih postupaka, od strane nadležnog Centra za socijalni rad je procenjeno da postoji visok rizik od ponovnog nasilja koje može imati karakteristike težeg oblika, sa mišljenjem da je celishodno izreći mere zaštite od nasilja u porodici.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo zauzevši stanovište da u konkretnom slučaju postoji nasilje u porodici u smislu člana 197. stavovi 1. i 2. tačke 1. i 6. Porodičnog zakona, čiji su akteri tužena u svojstvu nasilnika i tužilja u svojstvu žrtve. Po utvrđenom postojanju porodičnog nasilja, pravilno su sudovi izrekli mere zaštite od nasilja predviđene članom 197. stav 2. tačke 3. i 5. istog zakona, procenjujući stepen ugroženosti tužilje i pokazujući „nultu toleranciju“ na nasilje sa ciljem da se ne samo otklone posledice nasilja, već i da se deluje preventivno radi sprečavanja ponavljanja nasilnog ponašanja i eventualno nastanka težih posledica, imajući u vidu nalaz i stručno mišljenje nadležnog organa starateljstva.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, neosnovani su navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Nasilje u porodici definisano je odredbom člana 197. stav 1. Porodičnog zakona kao ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo drugog člana porodice. Karakteristični vidovi nasilja (imenovani oblici nasilja) određeni su stavom 2. istog člana, uz određivanje da se nasiljem u porodici smatra i svako drugo drsko, bezobzirno i zlonamerno ponašanje koje jedan član porodice ispoljava prema drugom članu porodice (neimenovani oblici nasilja).

Polazeći od zakonske definicije nasilja u porodici i utvrđenog činjeničnog stanja, neosnovani su navodi revidenta da se u konkretnom slučaju radi o prvom sukobu tužilje i tužene kao izolovanom incidentu, a ne o kontinuiranom porodičnom nasilju.

Naime, iz utvrđenog činjeničnog stanja proizilazi da tužilja duži vremenski period trpi verbalno i psihičko nasilje od strane tužene i njenog brata DD (kome je u drugom sudskom postupku izrečena mera zabrane prilaska tužilji i njenog daljeg uznemiravanja zbog istog događaja nasilja u porodici), što potvrđuje i nadležan centar za socijalni rad u svom nalazu konstatujući da se parnične stranke nalaze u konfliktnom odnosu i da su u njihovoj evidenciji već duži niz godina, te da postoji porodična istorija nasilja kao i dugogodišnji poremećeni porodični odnosi zbog nerešenih imovinskih odnosa. U takvoj situaciji, pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da je potrebno izreći mere zaštite od nasilja u porodici u smislu odredbe člana 198. stav 1. Porodičnog zakona u cilju zaštite tužilje kao žrtve, i to ne samo kao sankciju tuženoj za učinjenu povredu, već prevashodno iz preventivnih razloga radi sprečavanja budućeg nasilja i uznemiravanja, te obezbeđenja spokojstva i bezbednosti tužilji kao žrtvi nasilja, posebno u situaciji kada je od strane nadležnog organa starateljstva procenjeno da postoji visok rizik od ponavljanja nasilja koje u budućnosti može imati i karakteristike težeg oblika. Ne radi se o jednom izolovanom incidentu kako to tvrdi revident, već je evidentan konfiktan odnos stranaka koji se već duže vreme ne razrešava, s obzirom na utvrđenu činjenicu da su stranke već duži niz godina u evidenciji Centra za socijalni rad sa porodičnom istorijom nasilja. U takvoj situaciji, pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da kod tužilje postoji opravdani strah od tužene koja je pored psihičkog nasilja (psovanja i vređanja) u konkretnom slučaju ispoljila i akt fizičkog nasilja (čupala je tužilju za kosu i šutirala), zbog čega je tuženoj pravilno izrečena mera zabrane prilaska tužilji godinu dana uz nalog da se uzdržava od bilo kakvog daljeg drskog, bezobzirnog i zlonamernog ponašanja kojim će ugrožavati telesni integritet, duševno zdravlje i spokojstvo tužilje.

Nisu osnovani ni navodi revizije da se u konkretnom slučaju ne može primeniti institut nasilja u porodici s obzirom na nespornu činjenicu da su tužilja i tužena krvni srodnici u odnosu tetke i bratanice. Činjenica da stranke ne žive u istom porodičnom domaćinstvu bez uticaja je na pravilan zaključak suda da se radi o nasilju između članova porodice, jer je odredbom člana 197. stav 3. Porodičnog zakona propisano ko se smatra članovima porodice u smislu stava 1 ovog člana, pa su to, između ostalog, i svi krvni srodnici za koje nije propisan uslov da moraju da žive ili da su živeli u istom porodičnom domaćinstvu da bi postojalo nasilje u porodici.

Preostalim navodima revizije ponavljaju se navodi isticani tokom prvostepenog postupka i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a zapravo se osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja i isti nisu dozvoljen revizijski razlog u smislu člana 407. stav 2. ZPP, ni sa izuzetkom da se u smislu člana 403. stav 2. ZPP radi o reviziji u porodičnom sporu radi zaštite od nasilja u porodici.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je primenom odredbe člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić