Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u usvajajućem delu tužbenog zahteva, tuženi je izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s`tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku, zbog potrebe ujednačavanja sudske prakse.

Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/ 11 ... 55/14 ), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), dok je stavom 2. istog člana propisano da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana, odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu člana 404. ZPP. O pravu tužioca na naknadu za korišćenje poljoprivrednog zemljišta odlučeno je uz primenu materijalnog prava koje ne odstupa od prakse izražene u odlukama Vrhovnog kasacionog suda u kojima je odlučivano o zahtevima sa činjeničnim stanjem kao u ovoj pravnoj stvari. Posebnom revizijom ne može se pobijati pravnosnažna presuda zbog pogrešne ocene izvedenih dokaza (čime se zapravo osporava utvrđeno činjenično stanje) zbog čega u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana kao ni potreba za ujednačavanjem sudske prakse ili novog tumačenja prava. Revizijom tuženog se ne ukazuje na predmete u kojima je o istoj pravnoj stvari doneta pravnosnažna sudska odluka u kojoj je izreženo drugačije pravno shvatanje. Pri tom treba imati u vidu i da odluka sa tužbenim zahtevom kao u konkretnom slučaju zavisi od činjeničnog stanja utvrđenog u svakoj konkretnoj pravnoj stvari, što znači da eventualno drugačija odluka ne ukazuje nužno i na neujednačenu sudsku praksu. Ukazivanje u reviziji na učinjene bitne povrede postupka pred drugostepenom sudom ne predstavlja razlog zbog koga se posebna revizija može izjaviti. Iz navedenog razloga odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Tužba radi isplate naknade u ovoj pravnoj stvari podneta je 28.09.2018. godine, a ukupna vrednost predmeta spora je 2.469,32 evra, koja ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. To znači da je pobijena drugostepena presuda doneta u postupku u sporu male vrednosti iz člana 468. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

S`obzirom na to da se radi se o sporu male vrednosti, revizija tuženog nije dozvoljena, na osnovu člana 468. ZPP u vezi člana 479. stav 6. ZPP.

Revizija tuženog u ovom sporu u kome je po zakonu isključeno pravo na izjavljivanje revizije nije dozvoljena, ni po osnovu preinačenja u smislu člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić