.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 5765/2021
23.12.2021. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici tužilaca AA i maloletnog BB, oboje iz ..., kojeg zastupa zakonski zastupnik - majka AA, čiji je punomoćnik Marija Petrović advokat iz ..., protiv tuženog VV iz ..., čiji je punomoćnik Slavica Ćirović advokat iz ..., radi izmene odluke o održavanju ličnih odnosa i odluke o visini doprinosa za izdržavanje, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž2 302/21 od 10.06.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 23.12.2021. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž2 302/21 od 10.06.2021. godine, prvog stava izreke.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Mionici P2 43/19 od 12.02.2021. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i izmenjena presuda Opštinskog suda u Ljigu P2 41/07 od 25.12.2008. godine u stavu drugom i obavezan tuženi da, na ime izdržavanja maloletnog BB, plaća iznos od 30% mesečne zarade umanjene za poreze i doprinose za obavezno socijalno osiguranje, zaplenom zarade od strane poslodavca i uplatom na tekući račun tužilje AA počev od dana podnošenja tužbe, u roku od 15 dana od dana prijema presude pod pretnjom prinudnog izvršenja. Stavom drugim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i izmenjena presuda Opštinskog suda u Ljigu P2 41/07 od 25.12.2008. godine u stavu trećem izreke i određeno da tuženi viđa maloletnog BB svake subote u vremenskom intervalu od 14 do 16 časova u kući u selu ... gde maloletni BB živi sa majkom, što su obe stranke dužne poštovati i trpeti pod pretnjom prinudnog izvršenja. Stavom trećim izreke, odeređena je privremena mera tako što je određeno da će tuženi viđati maloletnog BB svake subote u vremenskom intervalu od 14 do 16 časova u kući u selu ... gde maloletni BB živi sa majkom, što su obe stranke dužne poštovati i trpeti pod pretnjom prinudnog izvršenja. Stavom četvrtim i petim izreke odlučeno je da rešenje o određivanju privremene mere ima dejstvo rešenja o izvršenju i da se izvršava pre njegove pravnosnažnosti, a da žalba protiv rešenja ne odlaže njegovo izvršenje i da privremena mera ostaje na snazi do pravnosnažnog okončanja parnice P2 43/19. Stavom šestim izreke, obavezan je tuženi da solidarno tužiocima na ime troškova postupka plati iznos od 138.375,00 dinara u roku od 15 dana od dana prijema presude pod pretnjom prinudnog izvršenja.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž2 302/21 od 10.06.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Mionici P2 43/19 od 12.02.2021. godine u prvom, drugom i trećem stavu izreke. Stavom drugim izreke, preinačena je presuda Osnovnog suda u Mionici P2 43/19 od 12.02.2021. godine u pogledu odluke o troškovima postupka, tako što je odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, stava prvog izreke, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju iz svih razloga predviđenih članom 407. ZPP.
Tužioci su podneli odgovor na reviziju.
Odlučujući o izjavljenoj reviziji, na osnovu člana 403. stav 2. tačka 1. i člana 408. ZPP u vezi člana 208. Porodičnog zakona, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tuženog nije osnovana.
U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijom se posebno ne ukazuje na druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz stava drugog označene odredbe zbog kojih se, pod uslovima iz člana 407. stav 1. tačka 2. ZPP, ovaj vanredni pravni lek može izjaviti, niti na bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. tog zakona koje su učinjene u postupku pred drugostepenim sudom. Navodom tuženog da je izreka drugostepene presude nejasna i nerazumljiva, protivrečna sama sebi i datim razlozima, ističe se postojanje bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP koja nije zakonski razlog za reviziju.
Podnetom tužbom tražena je izmena odluke o načinu održavanja ličnih odnosa tužioca, maloletnog BB i tuženog, utvrđenog pravnosnažnom presudom Opštinskog suda u Ljigu P 41/07 od 25.12.2008. godine i odluke o visini izdržavanja određene tom presudom.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, način održavanja ličnih odnosa deteta i oca - svakog prvog i trećeg vikenda u mesecu od subote u 12 časova do nedelje u 17 časova, određen pravnosnažnom presudom Opštinskog suda u Ljigu P2 41/07 od 25.12.2008. godine, nije zaživeo ni uz angažovanje organa starateljstva. Dete je odbijalo svaki kontakt sa ocem, a majka - tužilja AA nije dovoljno radila na pripremi deteta za susret sa ocem. Po savetu porodičnog terapeuta, tek nakon podnošenja ove tužbe, tuženi je periodično dolazio u domaćinstvo tužilje AA i u njenom prisustvu izvesno vreme provodio sa detetom. Ove kontakte dete doživljava kao obavezu koju nerado ispunjava, tako da njihovi susreti protiču u šturoj komunikaciji. Dete i sada odbija da viđa oca, a ako to mora da čini onda želi da se njihovi susreti ostvaruju isključivo u kući u kojoj živi sa majkom, subotom od 14 do 16 časova. Ovakav način održavanja ličnih odnosa predložila je i veštak, dečiji psiholog, uzimajući u obzir uzrast deteta, osetljivost adolescentnog perioda u kojem se ono nalazi, njegove duboko ukorenjene stavove prema ocu, ali i činjenicu da prvobitni model viđanja nikada nije funkcionisao i da su iscrpljene sve mogućnosti da se pomogne u rešavanju problema porodične komunikacije. Tuženi je pravnosnažnom presudom obavezan da plaća izdržavanje maloletnom detetu u iznosu od 4.000,00 dinara mesečno. Tužilac, maloletni BB je sada učenik osmog razreda osnovne škole. On i majka žive u zajedničkom domaćinstvu sa majčinim roditeljima, korisnicima poljoprivredne penzije. Tužilja je zaposlena i njena mesečna zarada iznosi oko 60.000,00 dinara. Tuženi je takođe zaposlen i njegova mesečna zarada iznosi oko 28.500,00 dinara. On nema obavezu izdržavanja drugih lica, a živi u zajednici sa roditeljima - penzionerima. Domaćinstvo tuženog bavi se poljoprivredom i ostvaruje dodatne prihode prodajom poljoprivrednih proizvoda.
Na ovako utvrđeno činjenično stanje, nižestepeni sudovi su u ovom sporu pravilno primenili materijalno pravo.
Način održavanja ličnih odnosa uređen je pravnosnažnom presudom koja je doneta u vreme kada je maloletni BB bio dete uzrasta od tri godine. Takav način održavanja ličnih odnosa nije realizovan ni dobrovoljno ni prinudno (izvršni postupak je i dalje u toku). Usled toga došlo je do potpunog prekida u odnosima deteta i oca, i pojave otpora deteta prema svakom vidu komunikacije sa tuženim, koji postoji i sada. Pokidane porodične veze deteta i oca uočava i veštak, kao razlog da uz druge okolnosti (adolescentni uzrast deteta i njegove ukorenjene stavove prema ocu), predloži drugačiji način održavanja ličnih odnosa koji bi te veze trebalo da uspostavi i, ako je to moguće, vremenom proširi i na susrete oca i deteta van njegovog doma.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, neosnovano se revizijom tuženog ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava prilikom ocene najboljeg interesa deteta. Najbolji interes deteta je pravni standard koji se utvrđuje prema okolnostima svakog konkretnog slučaja. U ovom slučaju, insistiranje na načinu održavanja ličnih odnosa utvrđenog pravnosnažnom presudom koji nije realizovan dugi niz godina, ne bi bio u interesu tužioca, maloletnog BB i značio bi nametanje nečega što ne odgovara volji deteta starijeg od 15 godina, koje po zakonu (član 61. stav 4. Porodičnog zakona) ima pravo da odluči o održavanju ličnih odnosa sa tuženim. Tužilac, maloletni BB je dete starije od 15 godina i kod njega ne postoje okolnosti koje bi ukazivale na nesposobnost za rasuđivanje, što bi dovelo u pitanje njegovo pravo da odluči o održavanju ličnih odnosa sa ocem - tuženim. Evidentna podložnost deteta uticaju majke, pod kojim je ono formiralo svoj stav prema odnosu sa ocem, ne utiče presudno na odluku donetu u ovom sporu. Određeni, izmenjeni način održavanja ličnih odnosa u skladu je sa nalazom i mišljenjem veštaka, i u ovom trenutku primeren aktuelnom stanju ličnih odnosa tuženog i tužioca. Pri tom se, kod odlučivanja u ovoj vrsti spora, mora voditi računa i o tome da su ovo osetljivi sporovi i da postoji ograničena mogućnost državnih organa - centara za socijalni rad i sudova, da utiču na stranke u sporu radi postizanja dogovora i razvoja porodičnih odnosa dece sa oba roditelja.
Materijalno pravo je pravilno primenjeno i kada je odlučivano o izmeni - povećanju visine izdržavanja. Protekom vremena od donošenja prethodne odluke o izdržavanju neminovno je došlo do promenjenih okolnosti od kojih zavisi visna obaveze tuženog, a te okolnosti opravdavaju povećanje visine izdržavanja. Visina izdržavanja utvrđena je u skladu sa članom 160. i članom 162. Porodičnog zakona, uz vođenje računa o potrebama tužioca - maloletnog BB, s`obzirom na njegov uzrast i na mogućnosti tuženog koji nema obavezu izdržavanja drugih lica i koji, pored prihoda iz radnog odnosa, ostvaruje i dodatne prihode od poljoprivrede kojom se njegovo domaćinstvo bavi.
Iz navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Branislav Bosiljković, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
