U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović i Spomenke Zarić, članova veća, u parnici tužilaca AA, koju zastupa zakonski zastupnik otac BB, VV i GG, svi iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Zorica Srećković, advokat iz ..., protiv tuženih JKP „Zelenilo Beograd“ iz Beograda, koga zastupa Milosav Lacmanović, advokat iz ..., Grada Beograda, koga zastupa Gradsko javno pravobranilaštvo i Republike Srbije, koju zastupa Republičko javno pravobranilaštvo, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1799/18 od 30.05.2018. godine, u sednici održanoj 17.06.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilaca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1799/18 od 30.05.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu P 148/13 od 30.10.2017. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilaca, kojim je traženo da se obavežu tuženi da tužiocima na ime naknade štete solidarno isplate novčane iznose sa kamatom, bliže označene ovim stavom izreke. Stavom drugim izreke, obavezani su tužioci da prvotuženom JKP „Zelenilo Beograd“ naknade troškove parničnog postupka u ukupnom iznosu od 48.750,00 dinara. Stavom trećim izreke, obavezani su tužioci da drugotuženom Gradu Beogradu naknade troškove parničnog postupka u ukupnom iznosu od 569.800,00 dinara. Stavom četvrtim izreke, obavezani su tužioci da trećetuženoj Republici Srbiji naknade troškove parničnog postupka u ukupnom iznosu od 233.800,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 1799/18 od 30.05.2018. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilaca i potvrđena presuda Višeg suda u Beogradu.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužioci su blagovremeno izjavili reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu, u smislu odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 72/11, 55/14, 87/18), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti, a u postupku pred drugostepenim sudom nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, na koju se revizijom ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, porodica ... je dana 09.08.2009. godine bila na izletu u Spomen parku „Jajinci“, zajedno sa tri sina i kćerkom. Tom prilikom je prvotužilja, maloletna AA povređena od posledica ranjavanja vatrenim oružjem, ručno napravljenim pištoljem, nađenim u travi u parku, koje joj je naneo brat koji je tada bio star ... godina. Usled ranjavanja prvotužilja je zadobila brojne povrede pankreasa, slezine, želuca, plućnog krila, jetre, pomoć joj je pružena na Vojnomedicinskoj akademiji, a lečenje nakon toga je nastavljeno po drugim medicinskim ustanovama u zemlji i u inostranstvu i dalje traje. Na vatrenom oružju iz koga je, po tvrdnjama tužilaca, maloletna tužilja ranjena nisu pronađeni tragovi papilarnih linija, a tužioci nisu dokazali da je do štetnog događaja došlo na opisan način i na mestu koji su označili tužioci (Spomen parku „Jajinci“), jer u parku nisu pronađeni nikakvi predmeti i tragovi koji bi ukazivali da je do ranjavanja maloletne tužilje došlo na tom mestu, niti da je vatreno oružje pronađeno u parku.

S obzirom na utvrđeno, nižestepeni sudovi su zaključili da tužena Republika Srbija nije pasivno legitimisana, jer prema navodima tužilaca do povređivanja deteta je došlo iz vatrenog oružja koje je pronađeno na javnoj površini, Spomen parku „Jajinci“, a Zakonom o komunalnim delatnostima propisano je da je obaveza jedinica lokalne samouprave – odnosno Grada Beograda, da obezbeđuje organizacione, materijalne i druge uslove za održavanje i funkcionisanje komunalnih objekata. Prvotuženi JKP „Zelenilo Beograd“ (na koga je Grad Beograd preneo nadležnost održavanja i obavljanja komunalnih delatnosti), nije odgovoran za nastalu štetu, jer ne postoje relevantni dokazi iz kojih bi se na siguran i nesumnjiv način utvrdilo da je predmetna naprava, odnosno vatreno oružje iz kog je pucano na oštećenu, pronađeno u parku, te je u odnosu na ovog tuženog odbijen tužbeni zahtev tužilaca, primenom odredbi člana 154, 172, 173, 174. i 184. Zakona o obligacionim odnosima.

U odnosu na drugotuženog Grad Beograd drugostepeni sud nalazi da je pogrešno prvostepeni sud zaključio da isti ne bi bio pasivno legitimisan u konkretnom slučaju, ali kako je tužbeni zahtev odbijen kao neosnovan, jer nije utvrđena uzročno-posledična veza između nastale štete i propusta u radu tuženog „Zelenilo Beograd“, onda pogrešan zaključak prvostepenog suda nije od značaja za drugačije odlučivanje.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pravilnom primenom materijalnog prava pobijanom odlukom odbijen tužbeni zahtev tužilaca za naknadu nematerijalne štete.

Neosnovani su navodi revizije da je pogrešno primenjeno materijalno pravo, u pogledu pasivne legitimacije drugotuženog, odnosno Grada Beograda, što su bili i navodi žalbe koje je pravilno drugostepeni sud cenio, a čije razloge u svemu prihvata i Vrhovni kasacioni sud.

Ostalim navodima revizije se osporava ocena izvedenih dokaza i utvrđeno činjenično stanje, zbog čega se revizija ne može izjaviti, prema članu 407. stav 2. ZPP, pa je primenom člana 414. ZPP, odlučeno kao u izreci.

Na osnovu ovlašćenja iz stava 2.ove odredbe, Vrhovni kasacioni sud nije detaljno obrazlagao ovu presudu, jer se obrazloženjem ove presude ne bi postiglo novo tumačenje prava, niti doprinelo ujednačenom tumačenju prava.

Predsednik veća – sudija

Jasminka Stanojević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić