U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milomira Nikolića, predsednika veća, Slađane Nakić-Momirović i Marine Govedarica, članova veća, u parnici tužioca N.Đ. iz K., koga zastupa Ž.R., advokat iz P., protiv tužene V.S. iz P., koju zastupaju M.B. i M.R., advokati iz K., radi vršenja roditeljskog prava, izdržavanja i uređenja ličnih odnosa, po tužbi i protivtužbi, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž2 357/15 od 14.09.2015. godine, u sednici veća održanoj dana 11.05.2016. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž2 357/15 od 14.09.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Požarevcu P2 950/2013 od 23.06.2015. godine maloletno dete stranaka Đ.D. rođena ... godine poverena je na samostalno vršenje roditeljskog prava majci S.V. iz K. (stav prvi izreke), obavezan je tužilac da na ime svog doprinosa za izdržavanje deteta plaća po 8.000,00 dinara počev od 14.03.2015. godine pa ubuduće a zaostale rate isplati u roku od 60 dana dok je tužbeni zahtev za veće traženje do 10.000,00 dinara odbijen kao neosnovan (stav drugi izreke), uređen je način održavanja ličnih odnosa između tužioca i deteta tako što će mal.D. u porodici oca provoditi svaki prvi i treći vikend u mesecu počev od petka u 17,00 časova do nedelje u 17,00 časova i svaku drugu i četvrtu sredu u mesecu u dnevnom trajanju u vremenu od 17,00 do 19,00 časova, 01. i 02. januar kod oca, Božić kod majke, na dan Uskrsa kod oca, 01. i 02. maj kod majke, pa sledeće godine obrnuto naizmenično, prvi dan rođendana kod oca, drugi dan kod majke, pa naizmenično, 5 dana zimskog i 10 dana letnjeg odmora kod oca i to tako što će otac preuzimati mal. D. iz porodice majke i po isteku utvrđenog vremena dete vraćati majci (stav treći izreke), odbijen je zahtev tužioca kojim je tražio da se maloletno dete poveri na vršenje roditeljskog prava tužiocu (stav četvrti izreke), obavezana je tužena da na ime svog dela doprinosa za izdržavanje ćerke za period od 30.09.2013. godine do 13.03.2015. godine isplati za svaki mesec po 8.000,00 dinara tužiocu (stav peti izreke), usvojena je privremena mera tužene i maloletno dete stranaka povereno na privremeno vršenje roditeljskog prava majci (stav šesti izreke), usvojena je predložena privremena mera i određeno održavanje ličnih odnosa oca i deteta (stav sedmi izreke) i određeno je da svaka stranka snosi svoje troškove (stav osim izreke).

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž2 357/15 od 14.09.2015. godine potvrđena je navedena prvostepena presuda u stavu prvom, drugom u usvajajućem delu, u stavu trećem i četvrtom, ukinuto je rešenje o troškovima sadržano u stavu osmom izreke i odbačena žalba tužioca u odbijajućem delu stava drugog izreke.

Protiv pravnosnažne odluke donete u drugom stepenu u potvrđujućem delu blagovremeno je izjavio reviziju tužilac iz čije sadržine proizilazi da se pobija zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tužena je podnela odgovor na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 55 /14) i nalazi da revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nema bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju mal. D.Đ. je rođena .... godine u P. u vanbračnoj zajednici stranaka, koja je trajala u periodu od 25.09.2011. godine do 30.09.2013. godine. Stranke su živele sa roditeljima tužioca u porodičnoj kući u K.. Tužilac je rođen …. godine, završio je Višu poslovnu školu, radi u Komunalnom preduzeću kao inkasant sa zaradom od 30.000,00 dinara mesečno. Tužena je rođena …. godine, magistar je ekonomskih nauka, radila je u preduzeću A.m. kao knjigovođa, sa zaradom od 300 evra u dinarskoj protivvrednosti. Živi u porodičnoj kući roditelja u P.. Tužena je usled komplikacija u trudnoći doživala moždani udar i porođena je operativno u osmom mesecu trudnoće. Lečena je u Kliničkom Centru Srbije, Opštoj bolnici u P. i Selters Banji. Juna 2012. godine nastavila je ambulantnu rehabilitaciju i porodičnu zajednicu sa tužiocem i njegovim roditeljima u K.. Odnosi stranaka su bitno poremećeni, tuženu su isključili iz nege o detetu, smatrajući je nekompetentnom i 30.09.2013. godine nakon konflikta tužena je napustila zajednicu a tužilac joj nije dozvolio da povede dete. Tužilac zbog zdravstvenog stanja osporava sposobnost tužene za negu i staranje o zajedničom detetu. Prema sprovedenom veštačenju psihijatra dr V.K. oba roditelja imaju nenarušen potencijal i sposobnost za vršenje roditeljskog prava i staranja. Prema mišljenju Instituta za mentalno zdravlje stranke su motivisane za vršenje roditeljskog prava i imaju kapacitete da prepoznaju i ispune bazične i razvojne potrebe maloletnog deteta, tužena kao posledicu preležanog moždanog infarkta ima spazam prstiju leve šake i slabost levih ekstremiteta ali navedeno ne umanjuje roditeljsku sposobnost majke i sposobnost vršenja roditeljskog prava. Od strane RFZO tužena je proglašena sposobnom za rad i osposobljena je za posao u računovodstvu. Konačnim predlogom Centar za socijalni rad P. se izjasnio da maloletno dete stranaka treba poveriti majci na samostalno vršenje roditeljskog prava. Predložen je model uređenja ličnih odnosa deteta sa ocem.

Na utvrđeno činjenično stanje pravilno je pobijanom odlukom primenjeno materijalno pravo i to odredbe člana 6. stav 1, 77. stav 3, 270. i 272. stav 2. Porodičnog zakona, poveravanjem deteta na samostalno vršenje roditeljskog prava majci. Razlozi navedeni pobijanom odlukom potvrđuju poštovanje načela najboljeg interesa deteta kod donošenja odluke o vršenju roditeljskog prava. Pravilno su ocenjene lične, porodične, stambene i materijalne prilike stranaka, njihov roditeljski kapacitet, uzrast zajedničkog deteta i uzajamni odnos sa roditeljima.

Revizijom se neosnovano ponovo ukazuje na zdravstveno stanje majke i dovodi u sumnju mogućnost samostalnog vršenja roditeljskog prava usled posledica preležanog moždanog udara 2012. godine. Zdravstveno stanje tužene je detaljno razmatrano pred nižestepenim sudovima i otklonjena svaka sumnja da bi zdravstveno stanje majke moglo ugroziti staranje o detetu. Veštak K., veštaci Instituta za mentalno zdravlje u Beogradu i Organ starateljstva su se izjasnili pozitivno i izričito o roditeljskom kapacitetu tužene na osnovu obimne medicinske dokumentacije koja se nalazi u spisima. Zdravstveno stanje majke je bitno napredovalo sprovedenom rehabilitacijom i niko od veštaka kao ni organ starateljstva nije ukazao na potrebu za dodatne specijalističke preglede tužene. Stoga je i po oceni Vrhovnog kasacionog suda suvišno vršenje neurološkog veštačenja i dopunsko ispitivanje zdravstvene sposobnosti majke.

Odluka o visini izdržavanja doneta je pravilnom primenom člana 73, 154. stav 1., 160, 161. i 162. stav 1. i 3. Porodičnog zakona. Pravilna je i odluka o održavanju ličnih odnosa deteta sa ocem i zasnovana na pravilnoj primeni člana 61. Porodičnog zakona.

Sa iznetih razloga odlučeno je kao u izreci presude na osnovu člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija

Milomir Nikolić,s.r.