.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 5777/2021
20.01.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Marine Milanović, Dragane Boljević, Branke Dražić i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Marko Đaković, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo pravde, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Novom Sadu Gž 4416/2016 od 07.02.2018. godine, u sednici održanoj dana 20.01.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Novom Sadu Gž 4416/2016 od 07.02.2018. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Novom Sadu Gž 4416/2016 od 07.02.2018. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 10319/2015 od 08.07.2016. godine, stavom prvim izreke, odbijen je preinačeni tužbeni zahtev da se obaveže tužena da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete za duševne bolove zbog povrede ustavnog prava na jednaku zaštitu prava isplati iznos od 200.000,00 dinara i na ime naknade materijalne štete iznos od 90.000,00 dinara i troškove postupka, sve za zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate. Drugim stavom izreke, obavezan je tužilac da tuženom na ime troškova postupka isplati iznos od 6.000,00 dinara.
Presudom Višeg suda u Novom Sadu Gž 4416/2016 od 07.02.2018. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i prvostepena presuda potvrđena.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odlučuje kao izuzetno dozvoljenoj, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku (,,Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 49/2013-US, 74/2013-US, 55/14, 87/18 i 18/20).
Prema članu 404. ZPP revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
U konkretnom slučaju, nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca kao o posebnoj reviziji. Pravnosnažnom presudom odlučeno je o naknadi nematerijalne i materijalne štete zbog povrede prava tužioca na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava, kojom je tužbeni zahtev odbijen kao neosnovan jer tužilac u ovom slučaju nije istovremeno sa ustavnom žalbom od 12.09.2013. godine postavio zahtev za naknadu štete shodno odredbi člana 85. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu (odredba člana 33. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o Ustavnom sudu - „Službeni glasnik RS“ broj 99/2011 od 27.12.2011. godine). Kod navedenog, u situaciji kada podnosilac ustavne žalbe, koji nije istovremeno sa ustavnom žalbom podnetom nakon 04.01.2012. godine, kada je stupio na snagu Zakon o izmenama i dopunama Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“ broj 99/2011 od 27.12.2011. godine) postavio zahtev za naknadu štete, izgubio je pravo da ostvaruje naknadu štete kod nadležnog suda u parničnom postupku, a na osnovu odluke Ustavnog suda kojom je utvrđeno da je podnosiocu povređeno pravo na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava RS.
Stoga, po oceni Vrhovnog kasacionog suda u ovom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca, kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku jer ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba za ujednačavanjem sudske prakse, niti novim tumačenjem prava.
Sa iznetih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Odlučujući o dozvoljenosti revizije, primenom člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Odredbom člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
U ovoj pravnoj stvari tužba je podneta dana 12.11.2015. godine, a vrednost predmeta spora je iznos od 290.000,00 dinara. Kako se u ovom slučaju radi o sporu male vrednosti u kojem vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, revizija tužene nije dozvoljena primenom člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku.
Na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku odlučeno je kao u stavu drugom izreke rešenja.
Predsednik veća – sudija
Slađana Nakić Momirović,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
