Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića i Mirjane Andrijašević, članova veća, u pravnoj stvari tužilaca AA, BB, mlt. VV i mlt. GG, koje zastupa zakonski zastupnik majka AA, svi iz ..., ..., kao prvnih sledbenika sada pokojnog DD, bivšeg iz ..., čiji su punomoćnici Branibor Jovičić i Petar Mijanović, advokati iz ..., protiv tuženih ĐĐ iz ..., čiji je punomoćnik Biserka Krpić, advokat iz ... i EE iz ..., čiji je punomoćnik Miroslav Matić, advokat iz ..., radi utvrđenja ništavosti kupoprodajnog ugovora, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3233/21 od 26.01.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 23.12.2022. godine doneo je

R E Š E NJ E

UKIDAJU SE presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3233/21 od 26.01.2022. godine i presuda Višeg suda u Subotici P 28/21 od 26.10.2021. godine i predmet VRAĆA prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Subotici P 28/21 od 26.10.2021. godine primarni tužbeni zahtev kojim se traži da se utvrdi da je kupoprodajni ugovor zaključen između tuženih ĐĐ i EE dana 09.02.2010. godine overen kod Osnovnog suda u Subotici Ov.2 .../... dana 16.02.2010. godine ništav i da ne proizvodi pravno dejstvo, kao i da se tuženi obavežu da trpe pravne posledice uspostave pređašnjeg stanja u RGZ katastar nepokretnosti Subotica, je odbijen. Eventualni tužbeni zahtev da se tuženi obavežu da tužiocima solidarno isplate iznos od 1.700.000 evra sa kamatom po kamatnoj stopi Evropske centralne banke za evro počev od 01.01.2010. godine do 24.12.2012. godine, a od 25.12.2012. godine do konačne isplate u visini referentne kamatne stope Evropske centralne banke na glavne operacije za refinansiranje uvećane za 8% poena u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije, je odbijen. Odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3233/21 od 26.01.2022. godine, odbijena je žalba tužilaca i presuda Višeg suda u Subotici P 28/21 od 26.10.2021. godine potvrđena. Odbijeni su zahtevi parničnih stranaka za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužioci su blagovremeno izjavili reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Tuženi su odgovorili na reviziju.

Odlučujući o reviziji tužilaca u smislu člana 408. Zakona parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/2011 ... 18/2020 – u daljem tekstu ZPP), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tužilaca osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, dana 21.06.2006. godine zaključen je ugovor o zajmu između pravnog prethodnika tužilaca, sada pokojnog DD iz ..., kao zajmodavca i ĐĐ iz ..., kao zajmoprimca, kojim je zajmodavac pozajmio zajmoprimcu iznos od 1.700.000 evra sa rokom vraćanja najkasnije do 31.12.2009. godine, bez kamate, ali je istim predviđeno da će posle docnje zajmoprimcu na ugovoreni iznos teći kamata. Kao obezbeđenje vraćanja zajma, zajmoprimac je dao zajmodavcu založnu izjavu (hipoteku) u visini primljenog iznosa zajma, odnosno 1.700.000 evra. Ugovor je overen kod javnog beležnika Mirjane Simović Aleksić iz ... pod brojem UOP: 2674/2015. Predaja novca od strane zajmodavca zajmoprimcu izvršena je u prostorijama Hotela „...“ u ..., a predaji novca prisustvovao je advokat Đorđe Nedeljkov, dok su ŽŽ i ZZ pomogli DD da novac prenese od svoje kuće do Hotela „...“. Založnom izjavom overenom kod Opštinskog suda u Novom Sadu dana 07.12.2009. godine tuženi ĐĐ izričito, bezuslovno i neopozivo dozvolio je da se u korist DD, radi obezbeđenja potraživanja po osnovu napred navedenog ugovora o zajmu zaključenog 21.06.2006. godine na iznos od 1.700.000 evra koji dug dospeva za naplatu 31.12.2009. godine, uspostavi založno pravo izvršne vansudske hipoteke prvog reda i to na stanici za snabdevanje motornih vozila gorivom prva faza na ..., parkingu sagrađenom na parceli .../... KO ..., ZK uložak broj ... u opštini ..., kao i poslovnom prostoru koji se nalazi u okviru neetažirane stambeno-poslovne zgrade sagrađene na parceli broj .../... KO ..., a koja se nalazi u ..., ulica ... . Prvotuženi je neopozivo ovlastio poverioca DD da ukoliko ugovor o zajmu ne bude ispoštovan u roku određenom ugovorom, može naplatiti potraživanje iz cene dobijene prodajom navedenih nekretnina, a u skladu sa vansudskom prodajom utvrđenom u skladu sa Zakonom o hipoteci, bez podnošenja tužbe sudu. Dana 08.12.2009. godine uknjižena je u evidenciji nepokretnosti navedena vansudska hipoteka na zgradi benzinske stanice upisanog u list nepokretnosti broj ... KO ..., parcela broj .../..., zgrada broj ... . Pre podnošenja tužbe DD je putem advokata Milorada Krkljuša iz ... dostavio tuženom ĐĐ opomenu ostavljajući mu rok od 30 dana da kao dužnik isplati označeno potraživanje kako bi se izbegla prodaja nepokretnosti radi namirenja. Tuženi ĐĐ nije isplatio potraživanje u ostavljenom roku. DD je u Osnovnom sudu u Subotici u svojstvu izvršnog poverioca dana 17.12.2015. godine podneo predlog za izvršenje protiv tuženog ĐĐ kao izvršnog dužnika na osnovu navedene založne izjave radi naplate iznosa od 1.700.000 evra, te je izvršni sud odlučujući o podnetom predlogu doneo rešenje o izvršenju Ii 330/15 od 21.12.2015. godine. Izvršenje je bilo predloženo na celokupnoj imovini izvršnog dužnika ĐĐ javnom prodajom nepokretnosti izvršnog dužnika (stanice za snabdevanje motornih vozila gorivom i parking) kao i popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari bliže navedenih na strani 11 stav 1 obrazloženja prvostepene presude. Spornim ugovorom od 09.02.2010. godine koji je zaključen između prvotuženog ĐĐ, kao prodavca i drugotuženog EE kao kupca, prodavac je prodao kupcu u celosti bez tereta nepokretnosti upisane u ZK ulošku broj .../... KO ... i to ... stanova koji se nalaze u stambeno-poslovnoj zgradi u ..., ... ... broj ... (bliže opisanih u činjeničnom utvrđenju) i porodičnu stambenu zgradu u ..., ulica ... broj ..., ukupne površine 220 m2 za stambenu zgradu u ..., za ukupnu međusobno ugovorenu kupoprodajnu cenu od 300.000 evra. U ugovoru je konstatovano da je kupac isplatio prodavcu iznos kupoprodajne cene u celosti do dana zaključenja ugovora, što su strane potvrdile svojim potpisima i overom kod Osnovnog suda u Subotici. Navedeni ugovor overen je pred Osnovnim sudom u Subotici dana 16.02.2010. godine pod brojem Ov. .../.... Ugovor je prikazan Ministarstvu finansija i ekonomije Republike Srbije i Poreskoj upravi dana 15.03.2010. godine i plaćen je porez na promet apsolutnih prava po ovom ugovoru u iznosu od 907.614,00 dinara dana 07.04.2010. godine. Na osnovu ugovora izvršen je upis u zemljišnoj knjizi 12.04.2010. godine. Iako je kupoprodajnim ugovorom navedeno da je kupoprodajna cena isplaćena do dana zaključenja ugovora, do isplate kupoprodajne cene u momentu zaključenja ugovora i do momenta zaključenja ugovora o efektivnom novcu nije došlo. Između braće u vezi predmetnih nekretnina nije bilo isplata novca, jer je dana 22.05.2008. godine u ... zaključen ugovor o kupoprodaji objekta između EE, kao prodavca, koga je zastupao ĐĐ po punomoćju i II AD ... kao kupca, kojim je prodavac prodao kupcu i preneo na njega pravo svojine na poslovnom objektu – benzinskoj stanici ... na katastarskoj parceli .../... KO ... za dogovorenu kupoprodajnu cenu od 500.000 evra. Kupoprodajna cena je isplaćena na taj način što je kupac isplatio deo kupoprodajne cene od 20% odnosno 100.000 evra nakon potpisanog predugovora o kupoprodaji sa prodavcem u svemu prema instrukciji za plaćanje na ime kapare, dok je nakon potpisivanja ugovora o kupoprodaji i predaji u posed nepokretnosti kupac isplatio preostalih 80% odnosno 400.000 evra u korist preduzeća tuženog ĐĐ „JJ“. Ovaj ugovor overen je pred Opštinskim sudom u Beogradu pod brojem Ov. .../... od 22.05.2008. godine. Dana 07.03.2007. godine zaključen je ugovor o ustupanju poslovnog udela u trgovačkom društvu „KK“ DOO ... između DD kao ustupioca poslovnog udela sa jedne strane i ĐĐ kao sticaoca poslovnog udela sa druge strane, kojim je ustupilac ustupio sticaocu 100% svog poslovnog udela u navedenom privrednom društvu bez tereta. Zaključenjem ugovora sticalac, ovde prvotuženi, postao je isključivi osnivač društva „KK“ DOO .... Ugovor je overen u Zagrebu dana 07.03.2007. godine kod javnog beležnika Republke Hrvatske LL. Nakon toga, u sudskom registru je izvršena promena člana navedenog privrednog društva. Prethodno je dana 14.04.2006. godine zaključen ugovor o finansijskom lizingu između „LJLJ“ DOO za usluge ..., kao davaoca lizinga i „KK“ DOO ... koji je tada zastupan po direktoru društva DD kao primaocu lizinga. Predmet lizinga je bila jahta ... – ... ... kupljena na osnovu kupoprodajnog ugovora zaključenog 13.04.2006. godine između MM iz ..., specijalni zastupnik brodova NN i „KK“ DOO ... . Vrednost lizinga utvrđena je na ukupan iznos od 4.464.500,22 CHF, a trajanje ugovora određeno na 121 mesec od dana preuzimanja predmeta lizinga. Ugovorom o pristupanju dugu od 04.04.2006. godine zaključenog između davaoca lizinga, primaoca lizinga i Hotelsko-turističko akcionarskog društva ... ... kao pristupaoca dugu, pristupilac se obavezao davaocu lizinga da stupa u jednako pravnu obavezu prema poveriocu pored primaoca lizinga i da odgovara za ispunjenje svake buduće njegove obaveze prema davaocu lizinga. Osnovom ovog ugovora Hotelsko-turističko akcionarsko društvo ... ... dalo je založnu izjavu o zasnivanju založnog prava izvršne vansudske hipoteke u korist davaoca lizinga na nekretnini zgrade ugostiteljstva u vlasništvu Hotelsko-turističko akcionarskog društva ... ... . Davalac lizinga je dana 11.08.2015. godine dao overenu izjavu za brisanje navedenog založnog prava u evidenciji nepokretnosti. „KK“ DOO ... koju je zastupao prvotuženi iznajmila je predmetnu jahtu NJNJ nakon čega je ista ukradena u Republici Crnoj Gori o čemu je dana 22.10.2007. godine obaveštena policija. Predmetna jahta bila je osigurana, te je povodom navedenog događaja vođen postupak po tužbi „KK“ DOO ... protiv tuženog OO DD ... kao osiguravača i umešača na strani tužioca „LJLJ“ DOO za usluge ..., te je doneta pravnosnažna presuda prema kojoj je tuženom naloženo da tužiocu isplati iznos od 14.038.848 KN. Prema izvodu iz Registra privrednih društava Agencije za privredne registre RS Hotelsko-turističko društvo ... DOO ... aktivno privredno društvo, a zakonski zastupnik direktor AA. Društvo sa više suvlasnika i članova među kojima i DD sa udelom od 0,294% ali DOO PP ... sa udelom od 98,93%, čiji je direktor i vlasnik DD sa 100% udela. Prema izvodu iz Registra privrednih društava Agencije za privredne registre RS RR DOO ... brisano je iz registra sa datumom brisanja 04.11.2011. godine, a osnovano 21.10.1996. godine, pri čemu je kao vlasnik upisan ĐĐ sa udelom od 100%. Nepokretnosti koje tuženi ĐĐ opteretio hipotekom u korist pokojnog DD nisu nepokretnosti koje je otuđio tuženom EE.

Nižestepeni sudovi su našli da primarni tužbeni zahtev nije osnovan, jer tužioci nemaju opravdan interes u smislu odredbe člana 109. Zakona o obligacionim odnosima, za utvrđenje ništavosti kupoprodajnog ugovora zaključenog između tuženih zbog nedopuštenosti osnova. Ovakav zaključak nižestepeni sudovi izvode iz činjenice da pravni prethodnik tužilaca ne polaže nikakva prava na nepokretnostima koje su predmet kupoprodaje između tuženih, u situaciji kada je potraživanje tužilaca obezbeđeno založnom izjavom–hipotekom na drugim nepokretnostima tuženog, koje nisu predmet ugovora između tuženih. Drugostepeni sud smatra da ugovor između tuženih nije fiktivan i predstavlja razrešenje međusobnih imovinskih odnosa, pa okolnost da nije bilo isplate kupoprodajne cene u vreme zaključenja ugovora ne utiče na punovažnost ugovora.

Po stanovištu Vrhovnog kasacionog suda, nižestepeni sudovi su zbog pogrešne primene materijalnog prava, odredbe člana 109. i 66. Zakona o obligacionim odnosima, preuranili sa zaključkom o tome da li tužioci imaju svojstvo zainteresovanih lica za utvrđenje ništavosti ugovora o kupoprodaji zaključenog između tuženih i o tome da li je predmetni ugovor ništav pa je u tom smislu činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno.

Odredbom člana 109. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima-ZOO propisano je da na ništavost sud pazi po službenoj dužnosti i na nju se može pozvati svako zainteresovano lice. Pre svega, u konkurenciji zahteva za utvrđenje ništavosti i pobijanja pravnih radnji, uvek primat ima uklanjanje iz pravnog prometa ništavog pravnog posla u smislu člana 103. ZOO. Ako je pravni posao zaključen protivno odredbi člana 103. ZOO, u cilju da se ugovorna strana onemogući u naplati svog potraživanja, a ne u cilju da se realizuje kupoprodaja, onda je taj ugovor ništav u smislu člana 66. Zakona o obligacionim odnosima, jer nije ni nastao, jer prava volja ugovornih strana nije da se zaključi ugovor o kupoprodaji, već da se fiktivnim prenosom prava svojine onemogući naplata potraživanja poverioca iz drugog pravnog posla. Ugovor koji nema osnov, ili je nedopušten saglasno odredbama člana 51.stav 1. i 2. i 52.ZOO, je ništav. Poverilac ugovorne strane, koja zaključuje fiktivan ugovor o kupoprodaji u cilju onemogućavanja naplate dospelog potraživanja, svakako je zainteresovano lice u smislu odredbe člana 109. Zakona o obligacionim odnosima. U tom kontekstu, pogrešni su zaključci nižestepenih sudova da tužioci mogu biti zainteresovana lica u smislu odredbe člana 109. ZOO samo ako polažu određena stvarna prava na nepokrenostima koje su bile predmet ugovora o kupoprodaji, čije se utvrđenje ništavosti traži.

Radi pravilne primene materijalnog prava, propustili su nižestepeni sudovi da potpuno utvrde činjenice od značaja za utvrđivanje svojstva tužilaca kao zainteresovanih lica. Naime, tužioci, kao pravni sledbenici DD su poverioci dužnika ĐĐ i njihovo potraživanje iznosilo je na dan dospelosti 31.12.2009. godine 1.700.000 evra. Radi ocene da li su pravni sledbenici DD zainteresovana lica, neophodno je utvrditi da li je njihovo potraživanje bilo u celosti obezbeđeno založnim pravom na nepokretnostima dužnika, imajući u vidu da je u izvršnom postupku Ii.330/2015 dana 21.12.2015. godine doneto rešenje o izvršenju radi naplate novčanog potraživanja od 1.700.000 evra ili 207.855.090,00 dinara, a zaključkom izvršitelja oglašena je prva javna prodaja hipotekovanih nepokretnosti čija je utvrđena vrednost 51.475.293,91 dinar. U tom smislu neophodno je oceniti da li je tuženi u trenutku zaključivanja ugovora o zajmu i hipoteci imao nepokretnosti na svom imenu, na kojima se moglo konstituisati založno pravo koje bi obezbeđivalo celo potraživanje tužioca.

Dalje, radi ocene da li je ugovor između tuženih fiktivan ili je zaista zaključen u cilju razrešenja njihovih imovinskih odnosa, neophodno je oceniti, kako revidenti osnovano ukazuju, da li su nekretnine koje su bile predmet ugovora o kupoprodaji tuženih, uopšte mogle biti predmet založne izjave u tom trenutku i ako jesu, zašto nisu bile predmet založne izjave i da li je i od kavog uticaja činjenica da su tuženi ugovor o kupoprodaji zaključili 09.02.2010. godine, a obaveza tuženog prema pravnom prethodniku tužilaca je dospela 31.12.2009. godine.

Kako su u konkretnom slučaju, tužbeni zahtevi postavljeni kao primarni i eventualni, a procesni smisao redosleda je u tome da sledeći zahtev treba da bude usvojen ako onaj koji je ispred njega istaknut pokaže se kao neosnovan, to je Vrhovni kasacioni sud radi pravilne primene materijalnog prava, na osnovu odredbe člana 416.stav 2. ZPP, ukinuo obe nižestepene presude kojima su odbijeni tužbeni zahtevi i za troškove postupka i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje. U ponovnom postupku prvostepeni sud će otkloniti navedene nedostatke i doneti novu odluku o tužbenim zahtevima.

Predsednik veća-sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić