Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina, Marine Milanović, Branislava Bosiljkovića i Branke Dražić, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Marija Joksović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Visokog saveta sudstva, Privrednog sud u Sremskoj Mitrovici, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Novom Sadu, radi naknade nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gžrr 99/2019 od 06.11.2019. godine, u sednici održanoj 12.03.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gžrr 99/2019 od 06.11.2019. godine.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gžrr 99/2019 od 06.11.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici Prr 108/19 od 03.06.2019. godine stavom prvim izreke, delimično je usvojen zahtev tužioca i obavezana je tužena da tužiocu isplati na ime novčanog obeštećenja-neimovinske štete koja je tužiocu izazvana povredom prava na suđenje u razumnom roku, 300 evra u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate, prema srednjem kursu Narodne banke Srbije, sa zakonskom zateznom kamatom od 03.06.2019. godine, kao dana presuđenja do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je, kao neosnovan zahtev tužioca preko dosuđenih 300 evra u dinarskoj protivvrednosti do traženih 3.000 evra u dinarskoj protivvrednosti sa pripadajućom kamatom. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime troškova postupka plati 59.400,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate.

Presudom Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gžrr 99/2019 od 06.11.2019. godine stavom prvim izreke, žalba tužioca je delimično usvojena kao osnovana, a delimično odbijena, kao neosnovana, dok je žalba tužene usvojena kao osnovana, i prvostepena presuda preinačena u pobijanom delimiično usvajućem-obavezujućem delu odluke o glavnoj stvari (stav 1. izreke) i u pobijanom odbijajućem delu odluke o glavnoj stvari (stav 2. izreke), tako što je dosuđeni iznos od 300 evra povećan na Narodne banke Srbije, sa zakonskom zateznom kamatom od 03.06.2019. godine, kao dana presuđenja do konačne isplate, dok je u preostalom delu od traženih 3.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate, sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja pa do konačne isplate, a za razliku od 2.100 evra sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate, zahtev tužioca odbijen je, kao neosnovan; u pobijanom obavezujućem delu odluke o troškovima postupka (stav 3 izreke), tako što je dosuđeni iznos troškova postupka od 59.400,00 dinara smanjen na iznos od 23.400,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate, a sa viškom zahteva za dosudu troškova postupka od traženih 152.415,00 dinara do dosuđenih 23.400,00 dinara, a za razliku od 129.015,00 dinara za zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti presude do isplate, zahtev tužioca je odbijen, kao neosnovan. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu isplati 4.320,00 dinara na ime troškova žalbenog postupka, dok je za razliku u iznosu od 10.080,00 dinara zahtev tužioca odbijen, kao neosnovan. Stavom trećim, izreke obavezan je tužilac da tuženoj plati 12.000,00 dinara na ime troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči na osnovu člana 404. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse.

Člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku-ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 87/18), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Stavom 2. istog člana, propisano je da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Pravnosnažnom presudom odlučeno je o zahtevu tužioca za novčano obeštećenje zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u postupku pred Privrednim sudom u Sremskoj Mitrovici u predmetu St 24/10, koja povreda ovog prava tužiocu je utvrđena rešenjem Privrednog suda u Sremskoj Mitrovici R4 St 110/18 od 31.05.2018. godine. O pravu tužioca za novčano obeštećenje i visini novčanog obeštećenja drugostepeni sud je odlučio ceneći član 30. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku. U reviziji tužilac ukazuje na neujednačenu praksu u pogledu odlučivanja o visini naknade za novčano obeštećenje, međutim u presudi koja je priložena uz reviziju nije reč o indentičnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, kao što je ova, tako da nema potrebe za odlučivanjem o reviziji radi ujednačavanja sudske prakse. Visina novčanog obeštećenja određuje se u svakom slučaju prema činjenicama i okolnostima koje su od uticaja za ocenu trajanja suđenja u razumnom roku.

Sa napred navedenih razloga Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije, primenom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 11.02.2019. godine, a tužilac je tražio da se obaveže tužena da mu isplati 3.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate.

Članom 27. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Sl. glasnik RS“, br. 40/15) propisano je da nezavisno od vrste i visine tužbenog zahteva, u postupku pred sudom shodno se primenjuju odredbe o sporovima male vrednosti iz zakona kojim se uređuje parnični postupak (stav 1.) i da revizija nije dozvoljena (stav 3.).

Članom 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Članom 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Imajući u vidu da u postupku po tužbi za novčano obeštećenje revizija nije dozvoljena u smislu člana 27. stav 3. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, to je Vrhovni kasacioni sud doneo odluku kao u stavu drugom izreke na osnovu člana 413. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Slađana Nakić Momirović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić