U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, dr Ilije Zindovića i Branka Stanića, članova veća, u pravnoj stvari tužilje AA iz ..., koju zastupa Miodrag Milutinović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije – Ministarstvo pravde, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, radi naknade štete, odlučujući o revizijama stranaka izjavljenim protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 50/21 od 15.04.2021. godine, u sednici održanoj 17.03.2022. godine, doneo je

P R E S U D U

Delimično se USVAJA revizija tužilje.

PREINAČUJE SE presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž 50/21 od 15.04.2021. godine u delu stavu 2. izreke u delu kojim je odbijen zahtev tužilje za iznos od još 1.650.000,00 dinara na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede prava ličnosti zbog neosnovanog lišenja slobode tako što se u tom delu žalba tužene ODBIJA i potvrđuje presuda Višeg suda u Beogradu P 1112/16 od 05.10.2020. godine u stavu prvom izreke.

U preostalom delu revizija tužilje se ODBIJA kao neosnovana.

Revizija tužene se ODBIJA u celosti.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu P 1112/16 od 05.10.2020. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilje i obavezana tužena da joj na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog povrede časti i ugleda, slobode i prava ličnosti usled neosnovanog lišenja slobode isplati iznos od 8.150.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 05.10.2020. godine kao dana presuđenja pa do isplate u roku od 15 dana od dana prijema otpravka presude. Stavom drugim izreke, delimično je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje da se obaveže tužena da joj na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog povrede časti i ugleda, slobode i prava ličnosti usled neosnovanog lišenja slobode isplati iznos preko dosuđenog iznosa u stavu prvom izreke od 8.150.000,00 dinara a do traženog iznosa od 50.375.000,00 dinara, odnosno za iznos od 42.225.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 05.10.2020. godine pa do isplate. Stavom trećim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilje, pa je obavezana tužena da joj na ime naknade nematerijalne štete isplati iznose i to: za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja opšte životne aktivnosti iznos od 420.000,00 dinara, za pretrpljeni strah 300.000,00 dinara što ukupno iznosi 720.000,00 dinara sve sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja 05.10.2020. godine pa do isplate u roku od 15 dana od dana prijema pismenog otpravka presude. Stavom četvrtim izreke, delimično je odbijen tužbeni zahtev tužilje da se obaveže tužena da joj na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja opšte životne aktivnosti isplati iznos preko dosuđenog iznosa u stavu trećem izreke presude od 420.000,00 dinara a do traženog iznosa od 20.000.000,00 dinara, kao i za pretrpljeni strah preko dosuđenog iznosa u stavu trećem izreke od 300.000,00 dinara a do traženog iznosa od 25.000.000,00 dinara sve sa zakonskom zateznom kamatom od 05.10.2020. godine od presuđenja pa do isplate. Stavom petim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje i obavezana tužena da joj na ime naknade materijalne štete na ime izgubljene zarade za period od 12.04.2006. godine pa do 30.06.2010. godine isplati iznose bliže označene u tom stavu izreke sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačnog potraživanja pa do konačne isplate, sve u roku od 15 dana od dana prijema presude. Stavom šestim izreke, odbačena je tužba tužilje da se obaveže tužena da joj uplati pripadajuće doprinose Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje, Filijala Beograd i Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje, Filijala Beograd prema isplaćenim neto zaradama iz stava petog izreka presude. Stavom sedmim izreke, obavezana je tužena da tužilji na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 704.000,00 dinara u roku od 15 dana od prijema pisanog otpravka presude sa zakonskom zateznom kamatom od dana sticanja uslova za izvršnost odluke pa do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 50/21 od 15.04.2021. godine, stavom prvim izreke, potvrđena je presuda Višeg suda u Beogradu P 1112/16 od 05.10.2020. godine u stavu drugom i u delu stava petog izreke za naknadu materijalne štete zbog izgubljene zarade, a za period od 12.04.2006. do 31.07.2008. godine sa zakonskom zateznom kamatom, a žalba tužilje i tužene u tom delu su odbijene kao neosnovane. Stavom drugim izreke, preinačena je presuda Višeg suda u Beogradu P 1112/16 od 05.10.2020. godine u stavu prvom izreke i obavezana tužena da tužilji na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog povrede časti i ugleda, slobode i prava ličnosti usled neosnovanog lišenja slobode isplati iznos od 6.500.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 05.10.2020. godine do isplate u roku od 15 dana od dana prijema otpravka presude, dok je u preostalom delu do dosuđenih 8.150.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 05.10.2020. godine do isplate tužbeni zahtev tužilje odbijen kao neosnovan. Stavom trećim izreke, ukinuta je presuda Višeg suda u Beogradu P 1112/16 od 05.10.2020. godine u stavu trećem, četvrtom, delu stava petog izreke koji se odnosi na naknadu materijalne štete na ime izgubljene zarade za period od 01.08.2008. do 30.06.2010. godine, u stavu šestom i sedmom izreke i u tom delu predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude stranke su blagovremeno izjavile reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava. Tužilja u reviziji pobija drugostepenu odluku u stavu drugom izreke, a tužena u stavu prvom i delu stava drugog izreke.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu čl. 408. i 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11... 18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tužilje delimično osnovana, a da je revizija tužene neosnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila na funkciji sudije ... u ... . Protiv nje je pokrenut krivični postupak i rešenjem istražnog sudije Posebnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu Ki P 14/06 od 15.04.2006. godine određen joj je pritvor koji se ima računati od 12.04.2006. godine. Rešenjem Posebnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu K P 11/06 od 04.07.2008. godine tužilji je ukinut pritvor. U pritvoru je bila 815 dana. Presudom Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu K Po1 63/10 od 15.05.2013. godine tužilja je oglašena krivom što je učinila krivično delo produženo krivično delo kršenje zakona od strane sudije iz člana 243. tačka 8. KZ kao i krivično delo kršenje zakona od strane sudije iz člana 243. tačka 9. KZ i osuđena na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od četiri godine. Uz kaznu je tužilji izrečena i mera bezbednosti zabrana vršenja poziva sudije u trajanju od pet godina. Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 Po1 7/14 od 13.11.2014. godine preinačena je presuda Višeg suda u Beogradu K Po1 63/10 od 15.05.2013. godine tako što je prema tužilji odbijena optužba da je izvršila naznačena krivična dela i obustavljen krivični postupak. Rešenjima predsednika Trgovinskog suda u Beogradu od 10.05.2006. godine, 18.06.2006. i 16.01.2007. godine, tužilji koja je udaljena sa dužnosti posla sudije do ukidanja pritvora određeno rešenjem istražnog sudije, određeno je da ima primati naknadu zarade u visini ¼ mesečne zarade koju je ostvarivala za mesec pre udaljenja, odnosno u visini ¼ osnovne plate za vreme udaljenja sa sudijske dužnosti. Rešenjem Vrhovnog suda Srbije od 15.07.2008. godine tužilja je udaljena sa dužnosti do okončanja krivičnog postupka. Tužilji je na ime ukupne neto naknade zarade isplaćeno u naznačenom periodu 1.480.453,90 dinara. Razlika između obračunate zarade i isplaćene naknade iznosi 2.836.749,22 dinara, koji iznos tužilja potražuje. Prilikom lišenja slobode tužilja je preživljavala jak strah, kao i u vreme boravka u pritvoru. Osećala se ugroženom zbog pritvorskog okruženja, bilo je prisutno zastrašivanje i šikaniranje od strane zatvorenika sa kriminalnom prošlošću. Zabrinula se za svoje zdravlje zbog kontakta sa osobama zaraženih hepatitisom C, HIV virusom i drugim bolestima. Strah koji je pretrpela nije je doveo do trajnog psihijatrijskog poremećaja koji bi umanjio njenu životnu aktivnost. Veštačenjem od strane sudskih veštaka Medicinskog fakulteta u Beogradu utvrđeno je da je tužilja pre lišenja slobode bolovala od bipolarnog poremećaja, autoimune upale (hašimoto tiroiditis) angine pektoris, a imala je i povišen arterijski krvni pritisak i povišeni nivo holesterola i triglicerida. Boravak u pritvoru je ubrzao nastavak, jače ispoljavanje i pogoršanje navedenih bolesti. Te bolesti bi se najverovatnije kod tužilje razvile i da nije bila u pritvoru ali u znatno sporijem toku. Nematerijalna i materijalna šteta koje je tužilja pretrpela i direktnoj su vezi sa lišenjem slobode i vođenjem krivičnog postupka protiv nje.

Polazeći od odredbe člana 200. stav 2. ZOO prvostepeni sud je zaključio da tužilji na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede prava ličnosti, časti, slobode, ugleda i straha usled neosnovanog lišenja slobode, kao određena satisfakcija pripada iznos od 8.150.000,00 dinara i u tom delu tužbeni zahtev za naknadu nematerijalne štete usvojio, dok je po tom osnovu u preostalom delu tužbeni zahtev odbio kao neosnovan. Zahtev za naknadu materijalne štete sud je usvojio i tužilji dosudio tražene iznose koji se odnose na period od 12.04.2006. godine kao dana lišenja slobode pa do 30.06.2010. godine u iznosima bliže opredeljenim u stavu petom izreke sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačnog iznosa pa do isplate. U preostalom delu tužbeni zahtev tužilje za naknadu nematerijalne štete za iznos od još 42.225.000,00 dinara sud je odbio (stav drugi izreke prvostepene presude) kao neosnovan. Kako je kod tužilje nastupilo umanjenje životne aktivnosti od 20% usvojio je tužbeni zahtev na ime pretrpljenih duševnih bolova po tom osnovu za 420.000,00 dinara, za pretrpljeni strah 300.000,00 dinara, dok je u preostalom delu tužbeni zahtev po tim osnovima odbio kao neosnovan (stav četvrti izreke).

Odlučujući o žalbi, drugostepeni sud je našao da je prvostepeni sud pravilno zaključio da tužilji pripada naknada nematerijalne štete zbog povrede časti i ugleda, slobode i prava ličnosti usled neosnovanog lišenja slobode, ali da je previsoko dosudio iznos kao oblik satisfakcije i našao da je adekvatni iznos koji tužilji treba da pripadne po tom osnovu 6.500.000,00 dinara pa je presudu u stavu prvom izreke preinačio i preko tog iznosa je tužbeni zahtev tužilje odbijen kao neosnovan. Drugostepeni sud je potvrdio prvostepenu presudu vezano za naknadu materijalne štete zbog izgubljene zarade nalazeći da tužilja ima pravo na naknadu materijalne štete za period od 12.04.2006. do 31.07.2008. godine, s obzirom da je bila u pritvoru. U preostalom delu je ukinuo prvostepenu presudu (stav treći, četvrti, deo stava petog izreke) za period od 01.08.2008. do 30.06.2010. godine (u stavu šestom i sedmom izreke) i predmet vratio u tom delu prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, drugostepeni sud je vezano za naknadu nematerijalne štete tužilji za povredu časti, ugleda, slobodu prava ličnosti usled neosnovanog lišenja slobode prenisko opredelio na iznos od 6.500.000,00 dinara. Pravilan je zaključak nižestepenih sudova da ta naknada predstavlja određenu satisfakciju i da nijedan iznos ne može predstavljati adekvatnu naknadu u tom smislu. Stoga, prvostepeni sud je osnovano ocenio da bi ta visina naknade kao oblik satisfakcije bila 8.150.000,00 dinara za sve vreme provedeno u pritvoru, a imajući u vidu sve okolnosti slučaja i posao kojim se tužilja ranije bavila. U tom smislu drugostepeni sud je pogrešno primenio materijalno pravo, pa je drugostepena presuda preinačena i odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Vezano za naknadu materijalne štete, pravilno je potvrđena prvostepena presuda na ime izgubljene zarade za period od 12.04.2006. do 31.07.2008. godine u vezi sa dosuđenom naknadom kako nematerijalne tako i materijalne Vrhovni kasacioni sud nalazi da su neosnovani revizijski navodi tužene. Ovo posebno i u odnosu na materijalnu štetu za period od 05.06.2008. godine pa do 31.07.2008. godine. Ovo iz razloga što je činjenica da je tužilji ukinut pritvor dana 04.07.2008. godine. Ona je do tada primala ¼ mesečne zarade koju je ostvarila za period pre udaljenja. Međutim, treba imati u vidu činjenicu da je rešenjem Vrhovnog suda Srbije od 15.07.2008. godine tužilja udaljena sa dužnosti do okončanja krivičnog postupka, pa iz toga proizilazi tužilja nije mogla da obavlja posao sudije i nakon ukidanja pritvora i shodno tome nije ni primala adekvatnu zaradu.

Ostale činjenice u vezi zahteva tužilje za naknadu kako nematerijalne tako i materijalne štete ceniće prvostepeni sud u ponovnom postupku, s obzirom da je presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 50/21 od 15.04.2021. godine prvostepena presuda u preostalom delu ukinuta i predmet vraćen tom prvostepenom sudu na ponovno suđenje. U pogledu ostalih navoda iz revizija stranaka isti nisu takvog značaja da mogu dovesti do drugačije odluke suda.

Imajući u vidu napred izneto, na osnovu člana 416. stava 1. i člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci presude.

Predsednik veća - sudija

dr Dragiša B. Slijepčević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić