Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Spomenke Zarić, Mirjane Andrijašević, Gordane Komnenić i Dobrile Strajina, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., koju zastupa Ortačko advokatsko društvo „Stojković“ iz Beograda, protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik advokat Radoslav Gvozdić iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2002/21 od 10.02.2022. godine, u sednici održanoj 30.11.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2002/21 od 10.02.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2002/21 od 10.02.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Staroj Pazovi P 102/20 od 12.05.2021. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilje i obavezan tuženi da tužilji na ime naknade nematerijalne štete za duševni bol zbog povrede ugleda i časti isplati iznos od 120.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 12.05.2021. godine kao dana presuđenja do konačne isplate. Stavom drugim izreke, u preostalom delu, preko dosuđenog, a do traženog iznosa od 500.000,00 dinara, za razliku od 380.000,00 dinara, tužbeni zahtev tužilje je odbijen, kao i tražena zakonska zatezna kamata na odbijajući deo. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 69.125,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate, a u ostalom delu je zahtev tužilje za naknadu troškova parničnog postupka odbijen.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2002/21 od 10.02.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijene su žalbe i potvrđena prvostepena presuda u pobijanom usvajajućem delu odluke o tužbenom zahtevu i odluke o troškovima postupka. Stavom drugim izreke, odbijeni su zahtevi stranaka za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se o reviziji odlučuje kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom odredbe člana 404. ZPP.

Prema odredbi člana 404. stav 1. i 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11...18/20), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmatrati pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije, Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Pobijanom pravnosnažnom presudom odlučeno je o tužbenom zahtevu tužilje za naknadu štete, tako što je utvrđeno da je tužbeni zahtev tužilje delimično osnovan.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP, jer je ocenjeno da ne postoji potreba da se razmatra pravno pitanje od opšteg interesa ili potreba tumačenja novog prava ili neujednačena sudska praksa. Odluke nižestepenih sudova o delimičnoj osnovanosti tužbenog zahteva zasnovane su na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava na konkretno utvrđeno činjenično stanje, zbog čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke. Spor je rešen primenom Zakona o obligacionim odnosima, a ne Zakonom o javnom informisanju i medijima, pa je neosnovan prigovor zastarelosti potraživanja.

Ispitujući dozvoljenost revizije i primenom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi naknade štete podneta je 20.01.2020. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela iznosi 120.000,00 dinara.

Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Jasminka Stanojević s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić