Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, tuženi je izjavio revizije zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku, primenom člana 399. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 125/04 i 111/09), koji zakon se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11), pa je našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijama se ne ukazuje na druge povrede postupka zbog kojih se ona može izjaviti, primenom člana 398. stav 1. ZPP.

Prema činjeničnom stanju na kom je zasnovana pobijana odluka, parnične stranke su 08.09.2009. godine zaključile ugovor o prenosu osnivačkog udela u Industriji ... „VV“ ..., kojim je tužilac, kao prenosilac, ali i osnivač i vlasnik navedenog pravnog lica, preneo na tuženog, kao sticaoca, sva osnivačka prava i celokupni osnivački udeo u Industriji ... „VV“, uz naknadu od 200.000 evra u dinarskoj protivvrednosti. Ugovorom se tuženi, kao sticalac, obavezao da ovu naknadu plati najkasnije do 31.12.2009. godine. Ugovor je overen 08.09.2009. godine pred Trećim opštinskim sudom u Beogradu pod brojem I 3 Ov.br. ... . Na osnovu ovog ugovora tuženi je ušao u posed Industrije ... „VV“ i registrovao se u APR-u kao direktor ovog pravnog lica. Istoga dana, 08.09.2009. godine, pred Trećim opštinskim sudom u Beogradu, pod brojem I 3 Ov.br. ..., parnične stranke su overile i ugovor o prodaji nepokretnosti čiji je tužilac vanknjižni vlasnik, a kojim je prodajna cena obuhvaćena ugovorom o prenosu osnivačkog udela uz naknadu. Članom 6. ugovora o prenosu osnivačkog udela, tužilac se obavezao da u najkraćem roku od dana overe obezbedi sve preduslove za prenos prava svojine u korist Industrije ... „VV“ na kp.br. ..., prava dugoročnog zakupa na 99 godina na delu kp.br. ... u površini od 1525 m2 i prava svojine na dograđenom delu poslovnog objekta u površini od 740,15 m2, koji je u postupku legalizacije. Sudovi su utvrdili da tuženi nije isplatio ugovorenu naknadu od 200.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, iako je krajnji rok za isplatu istekao 31.12.2009. godine, a utvrđeno je i da tužilac nije ispunio svoju obavezu iz člana 6. ugovora o prenosu osnivačkog udela. Rešenjem Privrednog suda u Beogradu St 2147/12 od 24.05.2012. godine nad Industrijom ... „VV“ otvoren je postupak stečaja.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, Vrhovni kasacioni sud nalazi da su nižestepeni sudovi pravilnom primenom materijalnog prava usvojili tužbeni zahtev i obavezali tuženog da tužiocu plati ugovorenu naknadu za izvršeni prenos osnivačkog udela u Industriji ... „VV“.

Naime, na osnovu Ugovora o prenosu osnivačkog udela u Industriji ... „VV“, tužilac je postupio u skladu sa odredbom člana 454. stav 1. ZOO, jer je u pretežnom delu ispunio deo svoje ugovorne obaveze i na tuženog je preneo celokupni osnivački udeo u Industriji ... „VV“, predao mu u posed i državinu celokupnu imovinu ovog pravnog lica, a tuženi se na osnovu ovog ugovora i upisao u APR-u kao zakonski zastupnik ovog pravnog lica, na koji način mu je omogućeno dalje obavljanje delatnosti. Za izvršeni prenos osnivačkog udela i prava na imovini Industrije ... „VV“, tuženi nije isplatio ugovorenu naknadu od 200.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, iako se ugovorom obavezao da istu plati najkasnije do 31.12.2009. godine, niti je to učinio do okončanja ovog sudskog postupka. Na ovaj način tuženi je postupio suprotno ugovorom preuzetoj obavezi, ali i suprotno odredbi člana 17. i člana 516. stav 1. ZOO, po kojima je i tuženi, kao jedna od ugovornih strana dužan da izvrši svoju ugovorom preuzetu obavezu i odgovoran je za njeno ispunjenje, a kao kupac je u obavezi i da ugovorenu cenu plati u vreme i na mestu određenom ugovorom.

Kako tuženi nije postupio na ovaj način, odnosno propustio je da ispuni svoju obavezu preuzetu ugovorom, pravilno je pobijanom odlukom primenjeno materijalno pravo kada je obavezan da tužiocu plati ugovorenu naknadu od 200.000 evra u dinarskoj protivvrednosti i sa pripadajućom kamatom i to od padanja u docnju, odnosno od 31.12.2009. godine do 24.12.2012. godine po stopi Centralne evropske banke, a od 25.12.2012. godine do isplate po stopi u skladu sa odredbom člana 4. stav 1. Zakona o zateznoj kamati (“Službeni glasnik RS” br.119/12).

Pravilno sudovi nalaze i da je neosnovan prigovor neispunjenja obaveze, na koji tuženi ukazuje i revizijom. Pravilo istovremenog ispunjenja obaveza, regulisano je odredbom člana 122. stav 1. ZOO, kojom je propisano da u dvostranim ugovorima nijedna strana nije dužna ispuniti svoju obavezu ako druga strana ne ispuni ili nije spremna da istovremeno ispuni svoju obavezu, izuzev ako je što drugo ugovoreno ili zakonom određeno, ili ako što drugo proističe iz prirode posla. Pravilna primena navedene zakonske odredbe podrazumeva da se ista primenjuje samo u slučajevima kada je dvostranim pravnim poslom ugovoreno istovremeno ispunjenje obaveza ugovornih strana i kada ni jedna ugovorna strana nije izvršila svoju obavezu preuzetu ugovorom. Kako to nije slučaj u ovoj pravnoj stvari, jer ugovorom o prenosu osnivačkog udela nije predviđeno istovremeno ispunjenje obaveza ugovornih strana, ovde parničnih stranaka i to tužioca da u najkraćem roku od dana overe obezbedi sve preduslove za prenos prava svojine u korist Industrije ... „VV“ na kp.br. ..., prava dugoročnog zakupa na 99 godina na delu kp.br. ... u površini od 1525 m2 i prava svojine na dograđenom delu poslovnog objekta u površini od 740,15 m2, koji je u postupku legalizacije i obaveže tuženog, kao kupca da plati ugovorenu naknadu, pri čemu je tužilac u preostalom, pretežnom delu izvršio svoju ugovornu obavezu, to nema mesta primeni člana 122. stav 1. ZOO, niti se tuženi po tom osnovu može osloboditi svoje ugovorne obaveze.

Na osnovu iznetog, primenom člana 405. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić