.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 5821/2018
17.12.2019. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Zorane Delibašić i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., koga zastupa Aleksandar Andrić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo finansija, Poreska uprava, Filijala Loznica, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Valjevu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž broj 1762/18 od 10.05.2018. godine, u sednici veća održanoj dana 17.12.2019. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž broj 1762/18 od 10.05.2018. godine.
ODBIJA SE zahtev tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka u iznosu od 187.500,00 dinara kao neosnovan.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Šapcu P broj 21/2017 od 27.02.2018. godine, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tužena da mu izvrši povraćaj naftnih derivata D2 u količini od 471.370 kg što preračunato u litre iznosi 564.644 litara naftnih derivata D2 ili da mu isplati dinarsku protivvrednost u iznosu od 40.443.546,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate. Drugim stavom izreke obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 315.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate, dok je u preostalom delu zahtev za isplatu troškova postupka do iznosa od 585.000,00 dinara odbijen kao neosnovan. Trećim stavom izreke odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova parničnog postupka.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž broj 1762/18 od 10.05.2018. godine, žalba tužioca je odbijena i prvostepena presuda je potvrđena u celini. Drugim stavom izreke odbijen je zahtev tužioca za nakndu troškova žalbenog postupka.
Blagovremeno izjavljenom revizijom tužilac pobija drugostepenu presudu zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao drugostepenu presudu pobijanu u okviru ovlašćenja iz čl. 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 55/14) i utvrdio da revizija nije osnovana.
U sprovedenom prvostepenom postupku nisu počinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka iz čl. 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema odredbi člana 407. stav 1. tačka 3. drugostepena presuda može se pobijati zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, ali isključivo ukoliko je učinjeno u postupku pred drugostepenim sudom. Kako se tužilac poziva na povrede postupka koje su učinjene u postupku pred prvostepenim sudom, one ne mogu biti predmet razmatranja revizijskog suda.
Prema činjeničnom stanju utvrđenom u postupku koji je prethodio donošenju pravnosnažne presude rešenjem L. broj 1071/94 od 22.03.1994. godine Privredni sud u Valjevu je na predlog likvidacionog dužnika otvorio postupak likvidacije nad PP „Ćirak“ eksport-import iz Straže, a rešenjem Privrednog suda u Valjevu St. broj 3/94 od 11.05.1994. godine otvoren je stečajni postupak nad PP „Ćirak“ eksport-import iz Straže. Rešenjem Privrednog suda u Valjevu St. 3/94 od 23.11.1994. godine zaključen je postupak stečaja. Rešenjem Republičke uprave javnih prihoda - Područna jedinica Centar Beograd, Finansijska policija broj 47/3-971/93 od 15.06.1993. godine od PP „Ćirak eksport-import iz Straže oduzeto je 471.370 kg derivata nafte D2 a u rešenju je konstatovano da se roba oduzima radi naplate duga u iznosu od 144.348.458,842 dinara i da žalba ne odlaže izvršenje rešenja. Rešenje je doneto radi naplate poreza na promet proizvoda od 09.06.1993. godine u ukupnom iznosu od 144.348.458,842 dinara. Zapisnikom Uprave prihoda o oduzimanju, odnosno zapleni robe, koja je namenjena prometu je utvrđeno da PP „Ćirak“ eksport-import poseduje na ranžernoj stanici Beograd 471.437 kg D2 derivata naft, da ovo pravno lice nije izmirilo svoju zakonsku obavezu plaćanju poreza na vreme, zbog čega mu se ova roba oduzima. Tužilac je svojeručno potpisao zapisnik.
Protiv tužioca je pred Opštinskim sudom u Loznici vođen krivični postupak zbog krivičnog dela utaje poreza iz člana 154. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakona Republike Srbije i određen mu je pritvor u kome se nalazio od 11.06. do 09.07.1993. godine. U toku krivičnog postupka menjana je kvalifikacija krivičnog dela za koje se tužilac teretio. Krivični postupak je pravnosnažno obustavljen rešenjem Opštinskog suda u Loznici K broj 201/03 od 30.06.2003. godine zbog nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja.
U toku krivičnog postupka veštačenjem od strane veštaka finansijske struke je utvrđeno da količina od 471.370 kg D2 odgovara količini od 566.664 l D-2 a iz izveštaja NIS Jugopetrol od 14.09. i 22.09.2006. godine proizlazi da je maloprodajna cena derivata iznosila 71,50 dinara za litar, od čega akciza iznosi 20,00 dinara a PDV 10,91 dinar.
Rešenjem Okružnog suda u Šapcu Kž. broj 263/05 od 26.11.2005. godine uvažena je žalba Republičkog javnog pravobranioca pa je preinačeno rešenje Opštinskog suda u Loznici Kv. broj 446/04 od 16.12.2004. godine kojim je odlučeno da se okrivljenom ovde tužiocu ima vratiti dizel gorivo D2 u navedenoj količini i odbijen je kao neosnovan zahtev okrivljenog - u ovom postupku tužioca za povraćaj dizel goriva.
Tokom postupka pa i u reviziji, iako se saglasno članu 407. stav 2. ZPP revizijom ne može pobijati pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja, tužilac tvrdi da rešenje o oduzimanju robe nikada nije primio. Međutim, u upravnom sporu koji je vodio protiv tuženog U broj 13831/13 od 08.05.2014. godine utvrđeno je da je tužilac rešenje primio 16.06.1993. godine što je konstatovano u desnom uglu rešenja, što je predočeno i njegovom punomoćniku, o čemu je sačinjen i zapisnik od 25.03.2011. godine.
Tužilac je vodio više upravnih sporova pred Vrhovnim sudom za poništaj rešenja tužene broj 47/3-971/93 od 09.02.2006. godine. Tužba tužioca od 28.08.2013. godine kojim se osporava ovo rešenje je odbijena upravo sa obrazloženjem da je na originalu rešenja o oduzimanju robe u gornjem desnom uglu navedeno da je tužilac rešenje primio 16.06.1993. godine, što je utvrđeno njegovim potpisom, da je rešenje predočeno njegovom punomoćniku, a o čemu je sastavljen i zapisnik od 25.03.2011. godine zbog čega nije bilo mesta poništaju klauzule pravnosnažnosti rešenja tužene od 15.06.1993. godine.
Na potpuno i pravilno utvrđeno činjenično stanje nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo, odredbu člana 172. Zakona o obligacionim odnosima - ZOO, kada su tužbeni zahtev odbili kao neosnovan.
Oduzimanje robe tužiocu izvršeno je u zakonito sprovedenom postupku pa kako nema nezakonitog, odnosno nepravilnog rada organa, to nisu ispunjeni uslovi za primenu člana 172. ZOO kao što su pravilno zaključili i nižestepeni sudovi.
Na osnovu izloženog, a kako se ostalim navodima revizije osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja, suprotno članu 407. stav 3. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odbio kao neosnovanu reviziju tužioca i doneo odluku kao u izreci presude.
Odluka o troškovima postupka doneta je primenom čl. 165. stav 2. u vezi sa čl. 154. stav 1. ZPP prema postignutom uspehu revidenta u revizijskom postupku.
Predsednik veća - sudija
Branislava Apostolović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
