Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je izjavila blagovremenu reviziju i neblagovremenu dopunu revizije, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

U odgovoru na reviziju i dopunu revizije, tužioci predlažu da se revizija odbije, troškove su opredeljeno tražili.

Ispitujući pravilnost pobijane presude, u smislu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija neosnovana.

U sprovedenom postupku, nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti, a nema ni drugih bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz ove zakonske odredbe koje bi mogle predstavljati osnov za uvažavanje revizije tužene.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužioci su u 2015. godini registrovali poljoprivredna gazdinstva i bave se poljoprivrednom proizvodnjom – konzumnog krompira. Tokom 2015. godine, na usevima na području ..., došlo je do pojave štetočine – krompirovog moljca u većem broju koju su proizvođači ovde tužioci uočili prilikom vađenja krompira u periodu od kraja jula do polovine avgusta 2015. godine, zbog čega je krompir bio neupotrebljiv kako za ljudsku tako i za stočnu ishranu. Na portalu Poljoprivredne izveštajne službe (PIS) 07.08.2015. godine, objavljeno je obaveštenje o povećanju brojnosti krompirovog moljca i u njemu je data informacija o dnevnom ulovu od preko 50 jedinki i o tome da vizuelnim pregledom nisu uočeni karakteristični simptomi u ubušavanju larvi u list i stablo, i date su preporuke proizvođačima krompira između ostalog da se krompir vadi ranije, čuva u skladištima u kojima je kontrolisana temperatura i preporučeno je obavezno sprovođenje mera hemijske zaštite. Osim ove inforamcije, poljorpivrednim proizvođačima nadležni organi nisu pružili druge informacije. Usled pojave ove štetočine, dr ĐĐ se obraćao gradonačelniku Grada ... i nadležnom Ministarstvu dopisima od 31.08.2015. godine i 10.09.2015. godine u kojima je ukazivao da pojedinačna primena samo nekih u nizu mera ne daje skoro nikakve rezultate i da je potreban integralan pristup u rešavanju problema. Direktor Uprave za zaštitu bilja je 04.09.2015.godine zakazao sastanak za 08.09.2015. godine radi sagledavanja nastale situacije zbog intenzivnog napada krompirovog moljca i mera koje treba preduzeti u toku skladištenja krompira. Ove teme su bile na dnevnom redu sastanka organizovanog od Udruženja povrtara EE 28.09.2015. godine. Uprava za zaštitu bilja pri Ministarstvu poljoprivrede je dala predlog o načinu uništavanja krompira oštećenog od krompirovog moljca. U toku 2015. godine nije postojalo registrovano sredstvo za zaštitu krompira od štetočine koji se razvija kada kreće toplije vreme u junu i u julu mesecu u vreme odvijanja vegetacije krompira.

Veštačenjem od strane veštaka poljoprivredne struke utvrđeno je da je u momentu objavljivanja informacije na portalu Prognozno izveštajne službe 07.08.2015. godine vegetacija krompira bila završena i u tom periodu su već bile započele pripreme za vađenje. Preporuka je zakasnila na dan objavljivanja i potpuno bila deplasirana, u odnosu na proizvodnju krompira jer se u predloženim merama pominje navodnjavanje radi zatvaranja pukotina u zemlji, što po mišljenju veštaka je nesuvislo u vreme kada je završena vegetacija, kao i preporuka upotrebe određenog hemijskog preparata pri čemu preparat nije označen po imenu niti je bio registrovan u 2015. godini. Dalje je utvrđeno da bi preparat za zaštitu od ove štetočine mogao da ima zaštitnu funkciju u punoj vegaticiji a ne i kada je ona završena. U vreme objavljivanja mera aktivnosti na Portalu „PIS-a“ faktički je moglo da se preduzme samo vađenje krompira, skladištenje u zatvorenom prostoru sa zaštićenim otvorima za ventilaciju putem mreža, pod tačno određenim temperaturama i vlažnosti vazduha, nakon čega bi se pristupilo klasiranju krompira. Šteta je na dan 07.08.2015. godine već nastupila i u tom momentu se nije mogla smanjiti. Preporuka objavljena 07.08.2015. godine je neadekvatna, jer je u tom trenutku polaganje jaja krompirovog moljca na krtole već bilo završeno i uopštenom preporukom o sprovođenju mera hemijske zaštite proizvođači nisu mogli ni pristupiti primeni takvih mera niti otkloniti bilo koji deo štete, jer u tom momentu nije postojalo registrovano hemijsko sredstvo za zaštitu bilja. Tek je rešenjem Ministarstva poljoprivrede od 18.07.2016. godine odobrena ograničena i kontrolisana primena registrovanih sredstava za zaštitu bilja (Coragen 20SC, grom laser 240 SC i Avaunt 15 EC) koja su odobrena za primenu na usevima krompira radi suzbijanja štetnog organizma krompirovog moljca. Razlog za donošenje ovih rešenja je to što na tržištu Republike Srbije postoji nedostatak sredstava za zaštitu bilja radi suzbijanja krompirovog moljca. Prema izreci rešenja predviđena je upotreba ovih sredstava počev od 18.07.2016. godine u trajanju od 120 dana, što upućuje na zaključak da je objava na portalu 07.08.2015. godine bila neblagovremena. U prethodnim kalendarskim godinama 16.09.2013. i 17.06.2014. godine, na portalu PIS-a, date su informacije da je broj jedinki uhvaćen na feromonskoj ploči znatno veći, a naredne godine da je početkom juna dnevni ulov porastao na četiri do pet jedinki, a navedeno je da će poljoprivredno savetodavna stručna služba (PSS) ..., nastaviti sa praćenjem štetočine i dati blagovremne preporuke o merama suzbijanja. U komunikaciji od 2013. godine pripremljenoj za Dvanaesto savetovanje za zaštitu bilja na Zlatiboru, više stručnjaka iz ove oblasti je ukazalo da u poslednje tri godine krompirov moljac pokazuje veću aktivnost, da se radi o kserofilnoj štetočini, da se može očekivati da će njen značaj biti sve veći. Slične informacije objavljene su i u Publikacijama PSSS Kraljevo i u Publikacijama PIS – a AP Vojvodina. Za 2016. godinu, tužena je 21.07.2016. godine uputila SMS poruke tužiocima, kojim ih je upozorila na povećani ulov krompirovog moljca na lokalitetima ... – ... – ... – ... i preporučila tretiranje preparatom Coragen. Veštačenjem je utvrđena visina štete.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo, kada su zaključili da je tužena zbog nepravilnog rada svojih organa na osnovu člana 172. ZOO, u obavezi da tužiocima naknadi pretrpljenu štetu, zato što nije preduzela blagovremene i adekvatne mere preko nadležnog ministarstva i odgovarajućih službi, radi zaštite njihovih useva krompira 2015. godine koji su zato propali, zbog čega su tužioci usled propusta tužene pretrpeli materijalnu štetu (stvarnu štetu i izmaklu dobit).

Sa druge strane, tužioci nisu doprineli šteti jer su postupili po preporukama datim od strane nadležnog ministarstva i odgovarajućih službi koje su se ogledale u vađenju krompira, skladištenju u zatvorenom prostoru sa zaštićenim otvorima za ventilaciju putem mreža, po tačno određenim temparaturama i vlažnosti vazduha, koje mere su bile neadekvatne jer je šteta već nastupila.

Članom 1. Zakona o zdravlju bilja („Sl. glasnik RS“, br.41/09), uređena je zaštita i unapređenje zdravlja bilja, mere za sprečavanje širenja i suzbijanja štetnih organizama, sanitarna kontrola i uslovi za pružanje usluga u oblasti zaštite zdravlja bilja. Mere i postupci za zaštitu zdravlja bilja su prema članu 3. tačka 1, 2, 7, 8, 10, 11. i 12. stalni nadzor nad biljem koji obuhvata gajene kulture (polja, zasadi plantaže, kao i biljke i biljne proizvode u skladištima), praćenje prisustva i procena štete od rizika štetnih organizama i njihovo suzbijanje, sprovođenje inspekcijskog nadzora radi zaštite zdravlja bilja, sprovođenje sanitarnih mera, prognoza, pojava štetnih organizama, razvoja i kretanja njihove populacije i utvrđivanje optimalnih rokova za njihovo suzbijanje, primenjena i druga istraživanja u oblasti dijagnostike štetnih organizama i zaštite zdravlja bilja i edukacija i davanje saveta i preporuka o štetnim organizmima. Stalni nadzor po članu 4. tačka 24. istog zakona jeste službeni proces beleženja, prikupljanja i obrade podataka o prisustvu ili odsustvu štetnih organizama na bazi sanitarnih pregleda, praćenja, provere zdravstvenih stanja ili drugih procedura i na osnovu drugih izbora. Prema članu 6. u ostvarivanju zaštite zdravlja bilja Ministarstva, pravna i fizička lica odgovorni su za svaku aktivnost odnosno za nepreduzimanje mera zaštite zdravlja bilja, u skladu sa ovim zakonom, a radi razmatranja stručnih pitanja, davanja stručnih mišljenja i učešća u realizaciji zadataka u oblasti zdravlja bilja. Članom 31. stav 1. propisano je da radi sprečavanja pojave unošenja širenja i suzbijanja štetnih organizama, ministar donosi program mera zaštite zdravlja bilja najkasnije do kraja januara tekuće godine za koju se odnosi.

Prema članu 4. stav 1. Zakona o sredstvima za zaštitu bilja („Sl. glasnik RS“, br.41/09), sredstva za zaštitu bilja se mogu proizvoditi, stavljati u promet i primenjivati na teritoriji RS ako su registrovana i snabdevena Deklaracijom i Uputstvom za primenu u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim na osnovu njega. Po članu 10. stav 1. istog zakona, sredstva za zaštitu bilja registruje Ministarstvo na osnovu zahteva za registraciju sredstava za zaštitu bilja koje podnosi proizvođač, a prema članu 27. istog zakona, u slučaju nepredvidivih opasnosti koje mogu prouzrokovati štetu organizmu ako nije moguće suzbiti ili ograničiti na odgovarajući način primenom registrovanih sredstava za zaštitu bilja i drugim merama i usled nestašica registrovanih sredstava za zaštitu bilja na tržištu, ministar rešenjem može odobriti ograničenu i kontrolisanu primenu neregistrovanih sredstava za zaštitu bilja.

Program mera zaštite i zdravlja bilja za 2015. godinu, sastavni je deo Pravilnika o utvrđivanju programa mera zaštite zdravlja bilja za 2015. godinu („Sl. glasnik RS“,br.45/15). Prema članu 1. stav 1. Programa nadzor nad biljem radi sprečavanja pojave unošenja, širenja i suzbijanja štetnih organizama sprovodi se stalnim nadzorom. Stalni nadzor se obavlja putem služebnog procesa beleženja, prikupljanja i obrade podataka o prisustvu ili odsustvu štetnih organizama na bazi sanitarnih pregleda, praćenja i provere zdravstvenog stanja ili drugih procedura i na osnovu svih ostalih raspoloživih izvora. Prema tački 17. Programa, u toku nadzora ovlašćene poljoprivredne stručne službe vrše stalno informisanje, odnosno edukaciju vlasnika i držaoca bilja u cilju podizanja svesti o značaju i sprovođenju mera za sprečavanje pojave, rano otkrivanje, praćenje, suzbijanje i iskorenjivanje štetnih organizama.

Tužioci, koji imaju registrovana poljoprivredna gazdinstva, bave se poljoprivrednom proizvodnjom konzumnog krompira. Tokom 2015. godine, na usevima na području ... došlo je do pojave štetočine krompirovog moljca, u većem broju, koju su proizvođači uočili prilikom vađenja krompira, tokom jula i avgusta 2015. godine, zbog čega je krompir bio neupotrebljiv. Usled toga što su izostale aktivnosti tužene propisane Zakonom, a neke od aktivnosti koje je tužena preduzela nisu bile blagovremene i adekvatne u konkretnoj situaciji, nastala je materijalna šteta u imovini tužilaca. Tužena u reviziji ponavlja žalbene navode isticane u postupku pred drugostepenim sudom da se navedena štetočina (krompirov moljac) ne nalazi na listama propisanim Pravilnikom, jer nema status karantinski štetnog organizma, već se radi o ekonomski štetnom organizmu, koji je prisutan kod nas i u regionu. Uprava za zaštitu bilja tužene je preduzimala zakonom propisane i dozvoljene mere u odnosu na postojeće okolnosti, zbog čega po izraženom stavu revidenta ne postoji i odgovornost tužene za prouzrokovanu štetu.

Ovi revizijski navodi se ne mogu prihvatiti. Naime, članom 5. stav 1. Zakona o zdravlju bilja („Sl. glasnik RS“, br.41/09), propisano je da zaštitu zdravlja bilja na teritoriji Republike Srbije, u okviru svojih ovlašćenja obezbeđuju Republika Srbija, preko Ministarstva nadležnog za poslove zdravlja bilja, subjekti koji se upisuju u registar proizvođača, prerađivača, dorađivača, uvoznika, skladištara i prometnika bilja, biljnih proizvoda i propisanih objekata i drugi subjekti u oblasti zaštite zdravlja bilja. Stavom 2. propisano je da su subjekti iz stava 1. pravna lica koja na osnovu ovog zakona vrše poslove od javnog interesa, pravna lica i preduzetnici koji pružaju usluge u oblasti zdravlja bilja i držaoci bilja. Članom 6. propisano je da u ostvarivanju zaštite zdravlja bilja Ministarstvo pravde i fizička lica odgovorni su za svaku aktivnost, odnosno za ne preduzimanje mera zaštite zdravlja bilja u skladu sa ovim zakonom. Članom 9. propisano je da držalac bilja ima pravo na pristup informacijama u oblasti zaštite zdravlja bilja, informacijama o merama u vezi sa pojavom i intenzitetom pojave i opasnosti od štetnih organizama i sprečavanja infekcije, odnosno infestacije na štetnim organizmima i stručno usavršavanje.

Iz citiranih odredbi proizlazi da u procesu preduzimanja mere zaštite zdravlja bilja učestvuje više subjekata, da su obaveze svih ovih učesnika i njihovih aktivnosti podeljene i kvalitativno su različite, da je priroda obaveza i ovlašćenja koja imaju u tom pravcu bitno različita. Za preduzimanje mera zaštite bilja od strane samih proizvođača, nužno je da tužena čije su aktivnosti od javnog interesa stvori određene preduslove i preduzme određene radnje preko nadležnog Ministarstva i odgovarajućih savetodavnih stručnih službi. Tek nakon toga je moguće celishodno delovanje na terenu od strane samih poljoprivrednih proizvođača. U konkretnom slučaju tužena je bila dužna da preko savetodavnih stručnih službi, prikupi podatke, obradi ih i učini da zainteresovanim licima budu dostupne sve neophodne informacije kako u pravcu moguće opasnosti za biljne štetočine, tako i mere kojima se te štetne posledice mogu otkloniti ili ublažiti. Tužena je bila dužna da blagovremeno za tu godinu registruje odgovarajuće preparate, učini ih dostupnim držaocima bilja i pruži informacije o načinu na koji se primenjuju samostalno ili u sklopu drugih mera.

Propust tužene u konkretnom slučaju tokom 2015. godine, ogleda se u nepreduzimanju svih zakonom propisanih obaveza i mera, usled čijeg propusta tužioci su bili u situaciji da nisu mogli štetu da spreče ili umanje. Na tržištu nije postojalo registrovano sredstvo protiv krompirovog moljca i ako je tužena raspolagala podacima o ovoj štetočini, počev od 2013, a nije rešenjem odobrila ograničenu upotrebu određenog neregistrovanog sredstva za tu godinu. Stoga ne utiču na drugačije odlučivanje navodi revidenta, da je tužena sprovodila određene aktivnosti i oglede tokom 2013. i 2014. godine, na lokalitetu EE u regionu ... u cilju praćenja pojave štetnih organizama i pronalaženja preparata za njihovo suzbijanje, koji su zahtevali vreme, a zbog poplava koje su zabeležene 2014. godine, nije mogla tokom 2015. godine prognozirati pojavu krompirovog moljca i nastanak štete jer nije imala zaključke ogleda koji su izvođeni na terenu, pa nije mogla da da pravi savet proizvođačima krompira. Ovo stoga što je postojanje ove štetočine bilo poznato tuženoj 2013. godine, a i pre toga, te je mogla da odobri ograničenu upotrebu određenog neregistrovanog sredstva za tu godinu.

Činjenica što se radi o ekonomski štetnom organizmu ne umanjuje odgovornost tužene za nastalu štetu, imajući u vidu obim štete koji je nastao usled delovanja štetnog organizma, odnosno da je uništen celokupan očekivani rod krompira u toj godini, što ukazuje na značaj ove biljne štetočine, pa propust tužene da je stavi na listu štetnih organizama ne oslobađa je obaveze naknade štete. Osim toga, Zakonom o obavljanju savetodavnih i stručnih poslova u oblasti poljoprivrede („Sl. glasnik RS“, br.30/2010), propisano je da se sredstva za sprovođenje godišnjih programa iz člana 27. stav 4. i 5. ovog zakona, obezbeđuju u budžetu Republike Srbije i Autonomne Pokrajine (član 28. stav 1), a prema članu 30. nadzor nad izvršavanjem ovog zakona i propisa donetih na osnovu zakona vrši nadležno Ministarstvo. Na osnovu ovog zakona u Republici Srbiji su osnovane 23 Poljoprivredno savetodavne stručne službe (PSSS) koje imaju dužnost, između ostalog, pružanja saveta o zaštiti bilja na osnovu podataka prognozno izveštajne službe. Obim nastale štete kao i vrsta i značaj konkretne biljne kulture, ekonomske posledice koje su tužioci pretrpeli zbog uništenja, ukazuju da je tužena bila dužna da aktivnijom ulogom zaštiti ovu kulturu, odnosno da tužiocima omogući preduzimanje mera u cilju zaštite kultura, što je u konkretnom slučaju izostalo.

Samim tim, tvrdnje revidenta o pogrešnoj primeni materijalnog prava nisu osnovane.

Kako se ni ostalim navodima revizije ne dovodi u sumnju pravilnost pobiajne presude, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Imaujući u vidu da troškovi sastava odgovora na reviziju ne predstavljaju one troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice u smislu člana 154. stav 1. ZPP, to je odlučeno kao u izreci pod 2.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić