.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 5833/2018
15.05.2019. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Ljubice Milutinović, predsednika veća, Vesne Subić, Biljane Dragojević, Jelice Bojanić Kerkez i Dobrile Strajina, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragan Lazarević - Duca, advokat iz ..., protiv tuženog Grada Kragujevca, koga zastupa Gradsko pravobranilaštvo Grada Kragujevca, radi naknade, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 3591/17 od 05.07.2018. godine, u sednici veća održanoj dana 15.05.2019. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 3591/17 od 05.07.2018. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 3591/17 od 05.07.2018. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Kragujevcu P 1706/17 od 27.07.2017. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev pa je obavezan tuženi da tužiocu, kao sukorisniku sa udelom od 167/6728 na nepokretnosti označenoj kao kp.br. ... ..., u površini od 0.66,31 ha, upisanoj u ln br. ... KO ..., s tim što udeo tužioca u ovoj parceli ima površinu od 0.01,67ha, a ovaj udeo je ušao u sastav označene parcele od nepokretnosti označenih po starom premeru kao kp.br. ... i ..., obe KO ... i utopio se u novoformiranu kp.br. ... KO ..., s tim što ovaj „utopljeni“ deo počinje od tačke 1, koja predstavlja tromeđu između kp.br. ..., ... i ..., sve KO ... i proteže se pravcem istoka u dužini od 4,00 metara do tačke 2, gde se prelama i proteže pravcem severoistoka u dužini od 29,60 metara do tačke 3, gde se prelama i proteže pravcem istoka u dužini od 9,08 metara do tačke 4, gde se prelama i proteže pravcem jugoistoka u dužini od 18,25 metara do tačke 5, gde se prelama i proteže pravcem jugoistoka u dužini od 27,29 metara do tačke 6, koja predstavlja četvoromeđu kp.br. ..., ..., ... i ..., sve KO ..., gde se prelama i proteže pravcem severozapada u dužini od 12,17 metara to tačke 7, gde se prelama i proteže pravcem severozapada u dužini od 7,78 metara do tačke 9, gde se prelama i proteže pravcem zapada u dužini od 13,68 metara do tačke 10, gde se prelama i proteže pravcem jugozapada u dužini od 19,37 metara, do tačke 11, gde se prelama i proteže pravcem jugozapada u dužni od 23,75 metara do tačke 12, gde se prelama i proteže pravcem severozapada u dužini od 18,57 metar do tačke 1, gde se ova granica i završava, isplati naknadu za ovo bespravno oduzeto zemljište u ukupnom iznosu od 501.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 28.06.2017. godine do isplate. Stavom drugim izreke obavezan je tuženi da tužiocu nadoknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 94.952,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 3591/17 od 05.07.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijena je, kao neosnovana, žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke odbijen je, kao neosnovan, zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Vrhovni kasacioni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog, u smislu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11, 49/13-US, 74/13-US, 95/14,87/18, u daljem tekstu: ZPP).
Pravnosnažnom presudom usvojen je tužbeni zahtev i obavezan je tuženi da tužicu isplati naknadu za bespravno oduzeto zemljište. Ovo zbog toga što nepokretnost tužioca, bliže opisana u izreci prvostepene presude, nije formalno eksproprisana, već je radnjama tuženog praktično izuzeta iz državine tužioca, bez sprovedenog upravnog postupka eksproprijacije, na koji način je tužilac onemogućen da nepokretnost koristi. Naime, deo sporne parcele je asfaltiran sa horizontalnom i vertikalnom saobraćajnom signalizlacijom, na kome je izgrađena celokupna infrastruktura, a prema izvodu iz katastra nepokretnosti predstavlja ulicu i shodno odredbi Zakona o javnoj svojini predstavlja dobro u opštoj upotrebi u svojini jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalazi, odnosno u svojini tuženog koji je i upisan kao isključivi korisnik- držalac navedene nepokretnosti. Na taj način je tužilac lišen prava u vezi te parcele, a kako tužiocu i njegovim pravnim prethodnicima nije isplaćena naknada u vezi sporne parcele, shodno članu 1. Protokola br. 1 Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i članu 58. Ustava Republike Srbije, tužiocu je dosuđena tražena naknada kao poseban vid zaštite prava na imovinu, u visini prosečne tržišne vrednosti nepokretnosti na datoj lokaciji. Pored toga, ocenjen je neosnovanim istaknuti prigovor zastarelosti potraživanja, jer se radi o sporu za zaštitu prava svojine koje, garantovano Ustavom Republike Srbije, ne zastareva.
U takvom slučaju, drugostepeni sud je prema činjenicama utvrđenim u ovoj pravnoj stvari doneo odluku u skladu sa pravnim stavovima koji su izraženi kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, zbog čega nema uslova za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, a radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Pored toga, tuženi nije uz reviziju dostavio pravnosnažne presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju u istoj ili bitno sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji. Pravnosnažne odluke koje je tuženi dostavio uz reviziju odnose se na ocenu osnovanosti prigovora zastarelosti potraživanja po zahtevu za isplatu naknade zbog konstituisanja zakonske stvarne službenosti na nepokretnosti odnosno na naknadu za korišćenje nepokretnosti kao poslužnog dobra, u kom slučaju svojina na nepokretnosti nije prestala, što nije situacija u konkretnom slučaju.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 403. stav 3. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinsko- pravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 04.04.2017. godine, a kao vrednost predmeta spora označen je iznos od 217.100,00 dinara. Podneskom od 17.07.2017. godine, tužba je preinačena povećanjem tužbenog zahteva na iznos od 501.000,00 dinara, o kojem je odlučeno prvostepenom presudom donetom 27.07.2017. godine. Drugostepena presuda je doneta 05.07.2018. godine. Na dan preinačenja tužbe 1 evro je, prema srednjem kursu Narodne banke Srbije, iznosio 120,1670 dinara, pa vrednost premeta spora pobijanog dela predstavlja dinarsku protivvrednost 4.169,20 evra.
Kako u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srenjem kursu NBS na dan preinačenja tužbe, to revizija tužene nije dozvoljena, u smislu člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća- sudija
Ljubica Milutinović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
