.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 5839/2020
23.09.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić, Danijele Nikolić, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužilaca AA, i dr., svi iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Milunka Arsić advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, koju zastupa Dražavno pravobranilaštvo, Odeljenje u Užicu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Novom Pazaru Gž 1244/19 od 28.02.2020. godine, u sednici veća održanoj 23.09.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Novom Pazaru Gž 1244/19 od 28.02.2020. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilaca izjavljena protiv presude Višeg suda u Novom Pazaru Gž 1244/19 od 28.02.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Sjenici P 128/15 od 29.01.2019. godine, ispravljenom rešenjem istog suda P 128/15 od 15.03.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tužena da svakom od tužilaca isplati na ime naknade štete novčane iznose navedene u ovom stavu izreke sa zakonskom zateznom kamatom počev od 18.11.2002. godine pa do isplate. Stavom drugim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Presudom Višeg suda u Novom Pazaru Gž 1244/19 od 28.02.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilaca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Sjenici P 128/15 od 29.01.2019. godine, ispravljena rešenjem istog suda P 128/15 od 15.03.2019. godine u stavu prvom izreke. Stavom drugim izreke, usvojena je žalba tužene i ukinuta odluka o troškovima postupka sadržana u stavu drugom izreke i u tom delu predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužioci su blagovremeno izjavili reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka učinjene pred drugostepenim sudom i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku (“Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13 - US, 74/13 - US, 55/14, 87/18, 18/20 - u daljem tekstu: ZPP), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako Vrhovni kasacioni sud oceni da je to potrebno radi razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, odnosno radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o reviziji tužilaca kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Pobijana presuda u skladu je sa zaključkom Vrhovnog kasacionog suda donetim na sednici Građanskog odeljenja 02.11.2018. godine, da Republika Srbija odgovara za materijalnu štetu nastalu zbog potpunog ili delimičnog neizvršenja pravnosnažnih i izvršnih sudskih odluka, odnosno u stečaju utvrđenih potraživanja zaposlenih iz radnog odnosa koje su bez njihove krivice ostala neizvršena i u postupku stečaja vođenim nad stečajnim dužnikom sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, uz uslov da je prethodno utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku, a u konkretnom slučaju nije utvrđena povreda prava tužilaca na suđenje u razumnom roku.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. ZPP, odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Odredbom člana 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
U konkretnom slučaju radi se o sporu male vrednosti, u kojem vrednost predmeta spora za svakog od tužilaca pojedinačno ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, pa zato revizija tužilaca nije dozvoljena primenom člana 479. stav 6. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Branislav Bosiljković,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
