Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužene su blagovremeno izjavile reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu, primenom odredbe člana 408., u vezi člana 403. stav 2. tačka 3. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11...18/20), i utvrdio da je revizija tuženih neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a u postupku pred drugostepenim sudom nisu učinjene bitne povrede iz člana 374. stav 1. tog Zakona, na koje revidenti u reviziji ukazuju.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, otac tužioca, pok. ĐĐ, koji je preminuo u toku postupka po pravnim lekovima ...2020. godine, je u dugom periodu poslovno sarađivao sa ocem tuženih, pok. DD, koji je preminuo u toku prvostepenog postupka, ...2016. godine. Tokom njihove poslovne saradnje, razmenjivali su novac i zlato pošto su obojica bili zlatari, a o sadržini svojih poslovnih odnosa nisu sačinjavali pismene isprave pošto se, tokom vremena, između njih razvilo prijateljstvo. Pravni prethodnik tuženih, DD, nije imao novčanih sredstava da ocu tužiocu ĐĐ vrati dug od 19.000 evra i pola kilograma lomljenog zlata, pa je na poziv tužiočevog oca, 29.05.2013. godine, došao kod njega u ... kako bi se dogovorili oko regulisanja tog duga. Nakon obavljenog razgovora kome je prisustvovao i rođak DD, EE, sporazumno je konstatovano da ukupan dug DD prema ĐĐ iznosi 40.000 evra, pa je dogovoreno da DD taj iznos vrati u roku od 7 meseci, bez kamate. Po želji ĐĐ, dug nije trebalo da bude vraćen njemu, već njegovom sinu, tužiocu AA. Zbog toga je 29.05.2013. godine zaključen ugovor o pozajmici – zajmu između tužioca AA i pravnog prethodnika tuženih, koji za predmet ima iznos od 40.000 evra, tako što se pravni prethodnik tuženih DD obavezao da tužiocu navedeni iznos vrati u roku od 7 meseci računajući od početka korišćenja zajma. Predmetni ugovor o zajmu overen je pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu pod br. Ov I 98720/2013. DD obavezu koju je preuzeo ugovorom nije izmirio, a pravnosnažnim rešenjem ostavinskog suda od 27.03.2017. godine tužene, njegove kćerke, oglašene su za zakonske naslednice, na jednake delove ne njegovoj zaostavštini, koju čini 2/4 dela nekretnine upisanih u LN br. .. KO ..., novčana sredstva na tekućem računu ''Vojvođanske banke'' i neisplaćena penzija kod Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, Filijala Sremska Mitrovica.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je drugostepeni sud tužene obavezao da tužiocu isplate iznos od 40.000 evra, u smislu odredbe člana 436, 438. i 440. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, u vezi odredbe člana 222. i 224. Zakona o nasleđivanju, sa pripadajućom kamatom u smislu odredbe člana 324. stav 1. i 277. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima.

Odredbom člana 436.stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, propisano je da poverilac može ugovorom zaključenim sa trećim licem preneti na ovoga svoje potraživanje, izuzev onog čiji je prenos zabranjen zakonom ili koje je vezano za ličnost poverioca ili koje se po svojoj prirodi protivi prenošenju na drugog. Za prenos potraživanja nije potreban pristanak dužnika, ali je ustupilac dužan obavestiti dužnika o izvršenom ustupanju, jer je tako propisano odredbom člana 438. stav 1. istog zakona. Odnos prijemnika i dužnika propisan je odredbom člana 440. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, tako što prijemnik ima prema dužniku ista prava koja je ustupilac imao prema dužniku do ustupanja. Docnja dužnika propisana je odredbom člana 324. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, tako što dužnik dolazi u docnju kad ne ispuni obavezu u roku određenom za ispunjenje, a dužnik koji zadocni sa ispunjenjem novčane obaveze duguje, pored glavnice i zateznu kamatu po stopi utvrđenoj zakonom, u smislu odredbe člana 277. stav 1. istog zakona.

U konkretnom slučaju, pravni prethodnik tuženih je pravnom prethodniku tužioca dugovao iznos od 40.000 evra, a to potraživanje tužiočev otac je ustupio tužiocu, koji je sa pravnim prethodnikom tuženih zaključio predmetni ugovor o zajmu, na osnovu kog se pravni prethodnik tuženih obavezao da iznos od 40.000 evra tužiocu isplati u roku od 7 meseci od 29.05.2013. godine, kada je ugovor zaključen. Pošto pravni prethodnik tuženih svoju ugovornu obavezu nije ispunio, sledi da tužilac osnovano traži obavezivanje tuženih na ispunjenje te obaveze. Poverilac u obaveznom odnosu je ovlašćen da od dužnika zahteva ispunjenje obaveze, a dužnik je dužan ispuniti je savesno u svemu kako ona glasi, jer je tako propisano odredbom člana 262. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima.

Navodima revizije tuženih o tome da nije bilo nikakvog dogovora oko prenosa potraživanja ĐĐ na AA, pobija se ocena dokaza, što nije dozvoljeno. Sud odlučuje po svom uverenju, na osnovu savesne i brižljive ocene svakog dokaza zasebno, svih dokaza kao celine i na osnovu rezultata celokupnog postupka koje će činjenice da uzme kao dokazane, jer je tako propisano odredbom člana 8. Zakona o parničnom postupku, a tu odredbu Zakona drugostepeni sud je, pri oceni izvedenih dokaza, pravilno primenio.

Neosnovani su navodi revizije tuženih da u konkretnom slučaju nije zaključen ugovor o ustupanju potraživanja, ni po formi ni po sadržini. Suprotno tim navodima revizije, ugovor o ustupanju potraživanja nije formalan jer zakonom nije propisana forma za njegovo zaključenje, niti je za prenos potraživanja potreban pristanak dužnika. U konkretnom slučaju, svoje potraživanje iz ugovornog odnosa sa pravnim prethodnikom tuženih, pravni prethodnik tužioca je preneo na njega, pa zbog toga tužilac ima svojstvo poverioca (zajmodavca) na osnovu predmetnog ugovora o pozajmici - zajmu od 29.05.2013. godine, koje ga ovlašćuje da od tuženih zahteva ispunjenje obaveze njihovog pravnog prethodnika.

Ukazivanje tuženih u reviziji na činjenicu da je ĐĐ, za života podneo, dana 11.02.2019. godine, tužbu Osnovnom sudu u Sremskoj Mitrovici, protiv njih, radi isplate duga u iznosu od 42.000 evra, koja je zasnovana na činjenici da pravni prethodnik tuženih taj iznos duguje tužiocu iz njihovog poslovnog odnosa, je nova činjenica koju revidenti nisu u mogućnosti da ističu u reviziji, jer se pravnosnažnost presude vezuje za činjenično stanje utvrđeno do zaključenja glavne rasprave, u smislu odredbe člana 360. stav 3. Zakona o parničnom postupku.

Pravilna je i odluka o troškovima postupka, jer je doneta pravilnom primenom odredbe člana 153. stav 1, 154. i 165. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u izreci doneo primenom odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić