.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 5848/2020
04.03.2021. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, Jasmine Stamenković i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., protiv tužene BB iz ..., čiji je punomoćnik Biljana Nastić, advokat iz ..., radi izdržavanja, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 112/20 od 14.05.2020. godine, u sednici održanoj dana 04.03.2021. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužene, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 112/20 od 14.05.2020. godine u delu u kome je odbijena žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Somboru P2 25/19 od 23.12.2019. godine u stavovima drugom, trećem i četvrtom izreke.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Somboru P2 25/19 od 23.12.2019. godine, u stavu prvom izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se potpuno prekine održavanje ličnih odnosa maloletnog VV sa tuženom. U stavu drugom izreke tužbeni zahtev tužioca koji se odnosi na izdržavanje deteta je usvojen. U stavu trećem izreke obavezana je tužena da na ime doprinosa u izdržavanju mal. sina VV plaća iznos od 12.000,00 dinara počev od 20.11.2019. godine pa sve dok za to postoje zakonski uslovi do 05. u mesecu za tekući mesec. U stavu četvrtom izreke izmenjena je presuda Osnovnog suda u Somboru P2 54/18 od 27.06.2018. godine u stavu 4. izreke, kojim je utvrđen doprinos tužene u izdržavanju deteta od 6.000,00 dinara. U preostalom delu ove presude utvrđen je način održavanja kontakata mal. VV sa tuženom (stavovi šest, sedam, osam i devet izreke). Odbijen je protivtužbeni zahtev tužene da se odredi da ona samostalno vrši roditeljsko pravo nad mal. VV i da se u skladu sa tim uredi održavanje kontakata sa tužiocem (stav peti izreke). Takođe je rešeno da svaka stranka snosi svoje troškove.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 112/20 od 14.05.2020. godine, žalbe stranaka su odbijene i presuda Osnovnog suda u Somboru P2 25/19 od 23.12.2019. godine je potvrđena.
Blagovremenom i dozvoljenom revizijom tužena pobija pravnosnažnu presudu donetu u drugom stepenu u delu u kome je potvrđena prvostepena presuda kojom je obavezana da na ime doprinosa u izdržavanju maloletnog deteta umesto iznosa od 6.000,00 dinara plaća iznos od 12.000,00 dinara mesečno. Reviziju podnosi iz svih zakonom propisanih razloga.
Ispitujući zakonitost i pravilnost pobijane presude na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija tužene nije osnovana.
U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredbe parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Ukazivanje revizije na bitnu povredu odredbe parničnog postupka iz tačke 12. tog člana zakona ne predstavlja dozvoljen revizijski razlog za pobijanje drugostepene odluke.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, presudom Osnovnog suda u Somboru P2 54/18 od 27.06.2018. godine maloletno dete parničnih stranaka povereno je ocu na samostalno vršenje roditeljskog prava, a tužena je obavezana da doprinosi njegovom izdržavanju u mesečnom iznosu od 6.000,00 dinara. Tužilac je zaposlen na radnom mestu vozača i ostvaruje zaradu u iznosu od 33.500,00 dinara. Otplaćuje kredit za kupovinu automobila od 550.000,00 dinara, po mesečnoj rati od 8.500,00 dinara. Tužena je nezaposlena, a njen sadašnji suprug, sa kojim ima dve mal. ćerke, drži restoran „na crno“. Žive u kući suprugove majke. Tužena je primalac socijalne pomoći u mesečnom iznosu od 17.066,00 dinara. Poseduje stan u ... u površini od 64m² koji izdaje u zakup za iznos od 100 evra mesečno. Zajedničko dete parničnih stranaka mal. VV učenik je sedmog razreda osnovne škole (rođen 2007. godine). Živi sa ocem, maćehom i dedom u zajedničkom domaćinstvu. Njegove ukupne mesečne potrebe iznose 39.683,00 dinara, a odnose se na režije, ishranu, higijenu, odeću i obuću, knjige, sveske i ostali pribor, privatne časove matematike i engleskog jezika, mobilni telefon, članarinu za košarku i džeparac.
Na osnovu napred utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je primenom člana 154, 160. i 164. Porodičnog zakona presudio da tužena doprinosi izdržavanju mal. VV u mesečnom iznosu od 12.000,00 dinara. Time je izmenjena ranija odluka suda od 27.06.2018. godine, kojom je određen mesečni doprinos tužene u izdržavanju mal. deteta u iznosu od 6.000,00 dinara.
Drugostepeni sud u žalbenom postupku nalazi da je ovakva odluka prvostepenog suda pravilna. Ovakav stav je obrazlažen navodima da su se potrebe maloletnog deteta znatno izmenile i povećale nakon donošenja odluke od 27.06.2018. godine, pre svega zbog činjenica koje se odnose na uzrast deteta i činjenica koje se odnose na mogućnosti oba roditelja. Majka maloletnog deteta je radno sposobna, iz čega proizlazi mogućnost da radom ostvari dodatne prihode koji omogućavaju ispunjenje zakonske obaveze izdržavanja deteta. Shodno tome, po nalaženju drugostepenog suda tužena je u mogućnosti da doprinosi izdržavanju svog maloletnog deteta u iznosu od 12.000,00 dinara mesečno, kako je to utvrdio i prvostepeni sud.
Izloženo stanovište, kao pravilno, prihvata i Vrhovni kasacioni sud.
Nižestepeni sudovi su na pravilan i potpun način utvrdili sve okolnosti u vezi finansijskih mogućnosti tužene, kao roditelja deteta sa kojim ne živi, kao i okolnosti u vezi potreba korisnika izdržavanja (deteta). Pravilnom primenom člana 160. Porodičnog zakona na utvrđene činjenice tužena je obavezana da doprinosi izdržavanju maloletnog sina VV u iznosu od 12.000,00 dinara mesečno. Dosuđeni iznos primeren je potrebama deteta, ali i mogućnostima tužene koja ostvaruje prihode na ime izdavanja stana u iznosu od 12.000,00 dinara mesečno i na ime socijalne pomoći u iznosu od 17.066,00 dinara. Tužena iz drugog braka ima dve maloletne ćerke, koje je po zakonu dužna da izdržava. Međutim, nižestepeni sudovi pravilno uvažavaju činjenicu da je tužena radno sposobna, a nezaposlena, te da angažovanjem može da ostvaruje dodatne prihode i na taj način obezbedi sredstva za izdržavanje maloletnog deteta. Dosuđenim iznosom, uz pripadajući deo izdržavanja koji snosi tužilac (otac), maloletnom detetu se omogućava zadovoljenje osnovnih životnih potreba shodno njegovim godinama. Time se ne dovodi u pitanje materijalna egzistencija tužene i drugih lica koje po zakonu mora da izdržava. Neosnovani su, stoga, navodi revizije kojima se ukazuje da je pogrešno primenjeno materijalno pravo prilikom odmeravanja iznosa mesečnog doprinosa u izdržavanju preko iznosa od 6.000,00 dinara (po presudi od 27.06.2018. godine) pa do iznosa od 12.000,00 dinara.
Shodno navedenom, primenom člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u izreci ove odluke.
Predsednik veća - sudija
dr Dragiša B. Slijepčević,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
