.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 586/2024
24.01.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Marije Terzić, Mirjane Andrijašević i Vesne Mastilović, članova veća, u parnici tužioca AA iz sela ..., ..., čiji je punomoćnik Nataša Jovanović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Privredni sud u Leskovcu, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Leskovcu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Leskovcu Gžrr 710/23 od 09.10.2023. godine, u sednici održanoj 24.01.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Leskovcu Gžrr 710/23 od 09.10.2023. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Leskovcu Gžrr 710/23 od 09.10.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Leskovcu Prr1 225/2021 od 02.06.2022. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca, pa je tužena obavezana da mu na ime naknade imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku u stečaju pred Privrednim sudom u Leskovcu St 69/2010, isplati iznos od 96.893,96 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na iznos glavnog duga od 39.754,78 dinara počev od 11.09.2017. godine do isplate. Stavom drugim izreke, tužena je obavezana da tužiocu na ime parničnih troškova isplati iznos od 55.500,00 dinara, a ukoliko iste ne plati u određenom roku dužna je da plati i zakonsku zateznu kamatu počev od dana izvršnosti presude do isplate.
Viši sud u Leskovcu je, rešenjem Gžrr 710/23 od 09.10.2023. godine, odbio kao neosnovanu žalbu tužioca i potvrdio odluku o troškovima postupka sadržanu u stavu drugom izreke presude Osnovnog suda u Leskovcu Prr1 225/21 od 02.06.2022. godine.
Protiv rešenja drugostepenog suda, tužilac je izjavio blagovremenu reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 18/20), u vezi odredbe člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br.10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Na osnovu odredbe člana 420. stav 6. istog Zakona, u postupku povodom revizije protiv rešenja shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o reviziji protiv presude.
Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse, kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca, propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Predmet tražene pravne zaštite je odluka o troškovima parničnog postupka koju sud donosi na osnovu uspeha stranaka u postupku i preduzetih procesnih radnji u postupku u svakom konkretnom predmetu, pa s tim u vezi nema uslova za ujednačavanje sudske prakse. Bitna povreda odredaba parničnog postupka na koju revident u reviziji ukazuje nije razlog za izjavljivanje posebne revizije na osnovu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Na osnovu odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije, u smislu odredbe člana 410. stav 2. u vezi člana 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 28. Zakona parničnom postupku, propisano je da ako je za utvrđenje stvarno nadležnosti, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima propisanim u tom zakonu merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahte (stav 1.), dok se kamata, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka ne uzimaju u obzir ako ne čine glavni zahtev (stav 2.).
Imajući u vidu da tužilac revizijom pobija odluku o troškovima postupka koja ne predstavlja rešenje protiv koga se revizija može da izjavi u smislu odredbe člana 420. Zakona o parničnom postupku, to revizija izjavljena protiv ove vrste odluke nije dozvoljena.
Na osnovu odredbe člana 413. u vezi člana 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Gordana Komnenić,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
