U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Zorane Delibašić i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., ..., čiji je punomoćnik Svetlana Stojković, advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., čiji je punomoćnik Đorđe Jevtović, advokat iz ..., radi zaštite od nasilja u porodici, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž2 553/18 od 07.08.2018. godine, u sednici veća održanoj dana 16.05.2019. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž2 553/18 od 07.08.2018. godine.

ODBIJA SE zahtev tužioca za naknadu troškova postupka po reviziji.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu P2 2382/17 od 02.04.2018. godine, stavom prvim izreke, određena je mera zaštite od nasilja u porodici, pa je zabranjeno tuženoj da na bilo koji način dalje uznemirava tužioca i naloženo joj je da se uzdržava od svakog drskog, bezobzirnog i zlonamernog ponašanja kojim se ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo. Stavom drugim izreke, određena je mera zaštite od nasilja u porodici, pa je zabranjeno tuženoj približavanje tužiocu na udaljenosti manjoj od 100 m i naloženo joj je da se uzdržava od približavanja tužiocu na ovoj udaljenosti, pod pretnjom prinudnog izvršenja. Stavom trećim izreke je određeno da će ove mere zaštite od nasilja u porodici ostati na snazi godinu dana i da se mogu produžavati sve dok ne prestanu razlozi zbog kojih su iste određene. Stavom četvrtim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 174.050,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana presuđenja do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž2 553/18 od 07.08.2018. godine, stavom prvim izreke, potvrđena je presuda Drugog osnovnog suda u Beogradu P2 2382/17 od 02.04.2018. godine u stavu prvom izreke i u delu stava trećeg izreke kojim je odlučeno da će mera zaštite od nasilja u porodici određena stavom prvim izreke ostati na snazi godinu dana i da se može produžavati i u tom delu je žalba tužene odbijena kao neosnovana. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu drugom izreke, tako što je odbijen tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se odredi mera zaštite od nasilja u porodici i zabrani tuženoj da mu se približava na udaljenosti manjoj od 100 m, te da se naloži tuženoj da se uzdržava od približavanja tužiocu na ovoj udaljenosti. Stavom trećim izreke preinačeno je rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u stavu četvrtom izreke prvostepene presude, tako da svaka stranka snosi svoje troškove postupka. Stavom četvrtim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu i to protiv odluke sadržane u stavu drugom i trećem izreke presude, tužilac je izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 49/13-US, 74/13-US, i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija tužioca nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti, a nema ni bitne povrede iz člana 374. stav 1. istog zakona na koju se revizijom ukazuje, s obzirom da je drugostepeni sud pravilno primenio odredbe ZPP-a koje su od uticaja na donošenje zakonite i pravilne presude.

U pravnosnažno okončanom postupku je utvrđeno da su parnične stranke bile u emotivnoj vezi u periodu od oktobra 2010. godine do maja 2013. godine. Nakon prestanka njihove emotivne veze, tužena je počela da uznemirava tužioca tako što ga je neosnovano prijavljivala policiji i konstantno ga uznemiravala putem mobilnog telefona šaljući mu SMS poruke uvredljive i preteće sadržine. Tužilac je dobijao pretnje sa više pretplatničkih brojeva, a najviše sa broja 063/..., čiji je korisnik tužena, zbog čega se više puta obraćao mobilnom operateru kako bi sprečio dalje uznemiravanje od strane tužene. Tužena je takođe vređala članove porodice tužioca i njegove prijatelje na društvenoj mreži „Facebook“, a upućivala je i mejlove tadašnjem pretpostavljenom tužioca na ... iznoseći da je tužilac vršio nedozvoljene radnje. Tužilac je promenio radno mesto i sada je načelnik Katedre za ... na ... . Tužilac je jednom prilikom odgovorio tuženoj „da bi joj bilo bolje da ga ostavi na miru, kao i njegovu porodicu i prijatelje“, zbog čega ga je tužena prijavila policiji navodeći da je on vojno lice i da poseduje oružje, pa mu je policija oduzela lovačku pušku, koja mu je nakon osam meseci vraćena. Tužena je tokom 2015. godine podnela krivičnu prijavu Višem javnom tužilaštvu u Beogradu zbog navodne pljačke njenog preduzeća, a krivična prijava protiv tužioca je odbačena.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da su odnosi stranaka duboko narušeni i konfliktni, a da intezitet uznemiravanja koji je tužena pokazala zavređuje izricanje mere zabrane uznemiravanja i mere zabrane približavanja tužiocu na udaljenosti manjoj od 100 m, zbog čega je s pozivom na odredbe članova 10, 197, 198, 199, 200. i 288. Porodičnog zakona i člana 194. stav 5. KZ odlučio kao u stavu prvom, drugom i trećem izreke prvostepene presude.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu u stavu drugom i delu stava trećeg izreke kojim se reguliše trajanje mere predviđene stavom drugim izreke, smatrajući da je prvostepeni sud na pravilno utvrđeno činjenično stanje pogrešno primenio materijalno pravo kada je našao da su ispunjeni uslovi za određivanje mere zaštite od nasilja u porodici zabranom približavanja tužiocu na udaljenosti manjoj od 100m.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo kada je preinačio prvostepenu presudu u stavu drugom i delu stava trećeg izreke i odbio zahtev tužioca da se prema tuženoj odredi mera zaštite od nasilja u porodici i zabrani joj se da se približava tužiocu na udaljenosti manjoj od 100 m, te da joj se naloži da se uzdržava od približavanja tužiocu na ovoj udaljenosti.

Odredbom člana 197. stav 1. Porodičnog zakona je propisano da nasilje u porodici predstavlja ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo drugog člana porodice, dok je stavom 2. tačka 6. istog člana propisano da se nasiljem u porodici u smislu stava 1. ovog člana, između ostalog, smatra naročito vređanje, kao i svako drugo drsko, bezobzirno i zlonamerno ponašanje.

Kod činjenice da su parnične stranke fizičke udaljene, s obzirom na to da tužilac živi u ..., a tužena u ..., te da je nesporno da ne postoje nikakvi fizički kontakti između njih, niti je tokom postupka utvrđeno da je tužena pokušavala da se tužiocu približi ili onemogućavala njegovo slobodno i bezbedno kretanje na bilo koji način, po nalaženju ovog suda, pravilno je drugostepeni sud zaključio da izricanje mere zaštite od nasilja u porodici zabranom tuženoj približavanja tužiocu na udaljenosti manjoj od 100 m nije opravdano i svrsishodno budući da tužena, iako je vršila verbalno nasilje nad tužiocem i psihičko uznemiravanje, nije ni na koji način ugrožavala njegov telesni integritet, niti je izazivala strah pretnjom ugrožavanja telesnog integriteta tužioca.

Ukazivanje tužioca u reviziji da svrha mera koje se mogu izreći u skladu sa Porodičnim zakonom nije represija, već da se radi o merama koje bi trebalo da zaštite žrtvu u smislu da se sa nasiljem prestane, da se umanje posledice istog, te da činjenica da tužilac i tužena ne žive u istom gradu ukazuje da mera zabrane približavanja tužiocu na udaljenosti manjoj od 100 m ne bi uticala bitno na svakodnevni život i aktivnosti tužilje je tačno. Međutim, ovaj sud, kao i drugostepeni, smatra da je određivanje opšte mere zaštite od nasilja u porodici zabranom daljeg uznemiravanja, adekvatno u konkretnoj situaciji i dovoljno da utiče na tuženu da prestane sa daljim verbalnim i psihičkim uznemiravanjem tužioca, a da sa druge strane pruži sigurnost tužiocu kao žrtvi nasilja.

Kako se ni ostalim revizijskim navodima ne dovodi u sumnju pravilnost drugostepene odluke, odlučeno je kao u stavu prvom izreke na osnovu očlana 414. stav 1. ZPP.

Odluka iz stava drugog izreke presude doneta je u smislu odredbe člana 165. stav 1. u vezi člana 153. stav 1. ZPP, budući da tužilac nije postigao uspeh sa izjavljenoj revizijom, te mu ne pripada pravo na naknadu troškova postupka po reviziji.

Predsednik veća - sudija

Branislava Apostolović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić