Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Branislava Bosiljkovića, Zorane Delibašić, Biserke Živanović i Božidara Vujičića, članova veća, u parnici tužilje AA iz …, čiji je punomoćnik Srđan Novaković advokat iz …, protiv tuženog BB iz …, čiji je punomoćnik Anđelko Džajić advokat iz …, radi utvrđenja ništavosti zaveštanja, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 2070/18 od 17.05.2018. godine, u sednici veća održanoj dana 03.10.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 2070/18 od 17.05.2018. godine.

UKIDAJU SE presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž 2070/18 od 17.05.2018. godine i presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 15916/15 od 30.11.2017. godine i predmet VRAĆA prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 15916/15 od 30.11.2017. godine, stavom prvim izreke, odbijen je prigovor neblagovremenosti tužbe. Stavom drugim izreke, utvrđeno je da je ništavo zaveštanje pokojne VV sačinjeno u formi pismenog zaveštanja pred svedocima dana 24.05.2004. godine i proglašeno pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu dana 23.07.2010. godine. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da naknadi tužilji troškove parničnog postupka u iznosu od 129.600,00 dinara u roku od 15 dana od dana prijema prepisa presude.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 2070/18 od 17.05.2018. godine odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 15916/15 od 30.11.2017. godine.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je, sa pozivom na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku, blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava (posebna revizija).

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, o reviziji tuženog potrebno je odlučivati na osnovu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku (ZPP), radi razmatranja pravnih pitanja i tumačenja zakonskih odredbi o ništavosti testamenta.

S`toga je odlučeno kao u prvom stavu izreke.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji, na osnovu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tuženog osnovana.

Tužilja je podnetom tužbom - prvim tužbenim zahtevom, tražila utvrđenje ništavosti zaveštanja pokojne VV sačinjenog 24.05.2004. godine u formi pismenog zaveštanja pred svedocima. Ovu tužbu tužilja je podnela po uputu ostavinskog suda iz rešenja O 4954/11 od 07.03.2012. godine, zbog nastalog spora o činjenicama od kojih zavisi pravo na nasleđe.

Osporenim zaveštanjem majka stranaka, sada pokojna VV, odredila je tuženog za naslednika na njenoj celokupnoj nepokretnoj imovini - udelu od ½ idealna dela kuće u ulici … broj … u … i naslednom udelu na toj kući koji joj pripada po osnovu nasledstva imovine njenog supruga GG (umro … godine) i pokretnoj imovini (pasusi 2-4). Ovim zaveštanjem ostavilja je isključila tužilju iz nasledstva iz razloga koji su navedeni u zaveštanju - zbog odnosa tužene i njenog sina prema zaveštaocu (pasusi 5 i 6). Zaveštalac u zaveštanju navodi i da će tužilja verovatno ostvariti pravo na nužni deo u odnosu na imovinu svog oca, koji je istom raspolagao u korist ostavilje, i u želji da njena deca žive u odvojenim delovima zgrade moli tuženog da se sa tužiljom nagodi i fizički podeli kuću i uredi korišćenje placa na način naveden u zaveštanju jer bi se tako izbegli nesporazumi između njih, a ako tužilja takav sporazum ne prihvati ostao bi joj idealni deo koji joj pripada od očeve zaostavštine (pasusi 8-12).

Prvostepeni sud je utvrdio ništavost ovog zaveštanja sa obrazloženjem da je njegova sadržina kontradiktorna jer isključenje tužilje iz nasleđa nije izvršeno na nesumnjiv način, niti je tužilja na nesumnjiv način postavljena za naslednika. Iz tih razloga, po shvatanju tog suda, sporni testament je protivan prinudnim propisima - članu 62. stav 2. i članu 114. Zakona o nasleđivanju, javnom poretku (pravnoj sigurnosti) i dobrim običajima, zato što je tužilja uslovljena da prihvati očigledno manji deo od polovine predmetne kuće jer će inače biti isključena iz nasledstva.

Drugostepeni sud je odbio žalbu tuženog i potvrdio prvostepenu presudu, nalazeći da zaveštalac u svom zaveštanju najpre isključuje tužilju iz nasledstva navodeći za to niz razloga (peti, šesti i sedmi pasus), ali da u nastavku zaveštanja (deveti i deseti pasus) praktično svojom imovinom raspolaže i u korist tužilje. Zbog toga taj sud smatra pravilnim zaključak prvostepenog suda o ništavosti zaveštanja u smislu člana 155. Zakona o nasleđivanju, jer je isti zbog kontradiktornih odredbi protivan prinudnim propisima, javnom poretku i dobrim običajima.

Odredbom člana 155. Zakona o nasleđivanju propisano je da je zaveštanje ništavo ako je njegova sadržina protivna prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima. Na ovoj odredbi oba nižestepena suda zasnivaju pravni stav o ništavosti spornog zaveštanja koje je, zbog kontradiktorne sadržine, protivno prinudnim propisima - članu 62. stav 2. i članu 114. navedenog Zakona, javnom poretku i dobrim običajima.

Međutim, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, osnovano se izjavljenom revizijom ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Prema članu 62. stav 2. Zakona o nasleđivanju, isključenje (nužnog naslednika) mora biti izraženo na nesumnjiv način a poželjno je navesti i uzrok isključenja, dok je članom 114. tog Zakona propisano da se zaveštanjem može postaviti jedan ili više naslednika i da je naslednik na osnovu zaveštanja onaj kome je zaveštalac ostavio celokupnu imovinu ili deo te imovine određene prema njenoj celini, kao i onaj kome je zaveštanjem ostavljena jedna ili više određenih stvari ili prava, ako je zaveštalac hteo da taj bude naslednik. Odredbom člana 115. istog Zakona propisano je da naslednici, isporukoprimci i drugi kojima su ostavljene kakve koristi moraju biti određeni ili odredivi, a odredivi su ako zaveštanje sadrži podatke na osnovu kojih se može utvrditi ko su oni.

Zaveštalac je u spornom zaveštanju odredila tuženog za naslednika celokupne svoje imovine i na nesumnjiv način je isključila iz nasleđa tužilju kao nužnog naslednika, i za to navela razloge koji su bili uzrok isključenja. U tom delu (pasusi 4-7) zaveštanje je svojom sadržinom u skladu sa članovima 62, 114. i 115. stav 1. Zakona o nasleđivanju. U preostalom delu zavešatlac, izražavajući očekivanja da će tužilja ostvariti pravo na nužni deo očeve zaostavštine (pasus 8), upućuje molbu svom nasledniku da sporazumno sa tužiljom izvrši deobu kuće i uredi korišćenje zemljišta na način naveden u zaveštanju jer bi se tako izbegli nesporazumi između njih (pasusi 9, 10 i 11) ali na taj način ne vrši naslednopravna raspolaganja sa svojom imovinom niti menja svoju volju u pogledu toga ko će biti njen naslednik i da tužilju isključuje iz nasleđa bez ikakvog uslova.

Iz ovih razloga, presude nižestepenih sudova su morale biti ukinute i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

U ponovljenom suđenju prvostepeni sud će, vodeći računa o izloženom, oceniti punovažnost spornog zaveštanja i eventualno odlučiti o drugom tužbenom zahtevu za smanjenje testamentalnog raspolaganja zbog povrede nužnog dela, postavljenog u tužbi u skladu sa članom 197. stav 2. ZPP. U ponovnom postupku prvostepeni sud će imati u vidu da se rešenje o prigovoru neblagovremenosti podnete tužbe ne unosi u odluku o glavnoj stvari, jer je članom 316. stav 2. ZPP izričito propisano da se u odluku o glavnoj stvari unosi rešenje o prigovorima iz stava prvog tog člana o kojima se raspravljalo zajedno sa glavnom stvari.

Ukinuta je i odluka o troškovima postupka jer zavisi od konačnog ishoda spora.

Shodno izloženom, na osnovu člana 416. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća - sudija

Branislava Apostolović,s.r

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić