Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž3 222/22 od 21.09.2022. godine, stavom prvim izreke, odbačena je kao nedozvoljena žalba tužioca izjavljena protiv stava prvog izreke prvostepene presude. Stavom drugim izreke, odbijena je žalba tužioca i prvostepena presuda potvrđena u stavu drugom, trećem, četvrtom, petom i šestom izreke. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, pobijajući je u stavu drugom i trećem izreke, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

U datom odgovoru na reviziju predloženo je da se revizija odbije.

Vrhovni sud je utvrdio da je revizija dozvoljena na osnovu člana 126. stav 1. Zakona o javnom informisanju i medijima („Službeni glasnik RS“, broj 83/2014, 58/2015, 12/20016), pa je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11...10/23), i našao da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Neosnovano se revizijom ukazuje na povredu postupka iz člana 355. ZPP, kojom pobijana presuda nije zahvaćena. Drugostepeni sud je prihvatio činjenično stanje utvrđeno prvostepenom presudom, kao i primenu materijalnog prava, i postupajući u skladu sa odredbama člana 396. stav 1. i 2. ZPP ocenio bitne žalbene navode i naveo razloge koje je uzeo u obzir po službenoj dužnosti, u datom obrazloženju presude.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, u elektronskom mediju www.espreso.rs, objavljen je ...2018. godine tekst pod naslovom „Zemunci poklonili stan policajcu, sad se gorko kaju: Izgradio terasu nelegalno, demonstrira moć značkom i pištoljem!“ i nadnaslovom „Zgrada pod zaštitom države“, u kojem se govori o problemima stanara zgrade u ulici ... br. .. u ..., koji su 2001. godine sporazumno ustupili deo tavanskog prostora od 40m2 službeniku ... policije, ovde tužiocu, bez novčane naknade, kako bi rešio stambeno pitanje, nakon čega je on tražio još 10 m2 i opet mu izašli u susret i bez naknade ustupili još 10 m2 tavanskog prostora, a posle svega toga tužilac sagradio još i terasu, ne tražeći saglasnost ostalih stanara, niti odobrenja za izgradnju terase, te kako ova predratna zgrada nije ojačana stan ispod tužiočevog stana je pretrpeo oštećenja, kao i da je nelegalna izgradnja terase prijavljena Zavodu za zaštitu spomenika, građevinskoj i komunalnoj inspekciji, ali da povodom tih prijava ništa delotvorno nije preduzeto, da je tužilac stan od 70 m2 uknjižio u katastru, da je stanarima zgrade saopštio da želi i podrumske prostorije kako bi sebi napravio teretanu, kao i deo dvorišta za izgradnju bazena, da stanarima zgrade preti i vređa ih, da ih je kada su organizovali prolećno čišćenje podruma o svom trošku prijavio za narušavanje javnog reda i mira i tim povodom na lice mesta izašlo više službenih lica, te da je zbog njegovog ponašanja u zgradi i prema stanarima uveden video-nadzor u hodniku i s tim u vezi objavljen foto zapis na kom se vidi kako tužilac rukom pomera kameru u hodniku, da je tužilac zbog svog ponašanja prijavljen Unutrašnjoj kontroli MUP-a, koja je pritužbe stanara slala ... MUP-u, te su ih saslušavale tužiočeve kolege. U okviru teksta objavljeno je više fotografija koje ilustruju ono o čemu se u tekstu govori – tužioca kako onesposobljava kameru ispred vrata komšije, brave u koje je ubačen lepak, najlon na krovu za koji stanari sumnjaju da je tužilac progoreo, terasu koju je izgradio „na crno“, ugovor u kome piše da je tavanski prostor dobio od stanara bez novčane naknade.

Autor teksta je VV, novinar medija www.espreso.rs, je pre pisanja teksta, po pozivu stanara došla u zgradu, obavila razgovor, sačinila fotografije, izvršila uvid u dokumentaciju koja se pominje u tekstu, kontaktirala tužioca kako bi čula njegovu stranu priče, ali je on na pitanja odgovarao pitanjima, navodio da 42 m2 nije dobio na poklon, već je sve uredno platio uprkos tome što u ugovoru piše drugačije i da mu potpisi stanara za izgradnju terase nisu bili potrebni zato što je on vlasnik stana.

Nakon objavljivanja teksta, tužilac je uputio zahtev za objavljivanje odgovora na informaciju, koji je u celini i bez izmena objavljen.

Tuženi „Adria Media Group“ d.o.o. Beograd izdavač je navedenog elektronskog medija u kojem je objavljen sporni tekst. Tuženi BB bio je odgovorni urednik medija u vreme objavljivanja teksta, dok je tuženi GG odgovorni urednik u vreme zaključenja rasprave pred prvostepenim sudom.

Na osnovu podrobno utvrđenog činjeničnog stanja, presudama nižestepenih sudova odbijen je tužbeni zahtev kao neosnovan. Odluku o neosnovanosti postavljenog tužbenog zahteva, nižestepeni sudovi su zasnivali na članu 10. Konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, kojim je garantovano pravo na slobodu izražavanja i na odredbama članova 2, 4. stav 1, 5, 9, 79. i 112. Zakona o javnom informisanju i medijima. Ocenjeno je da je prilikom objavljivanja teksta postupano sa dužnom novinarskom pažnjom, da se objavljeni tekst bavi realnim problemima stanara zgrade u ... i negativnom društvenom pojavom sa kojom su se susreli, a to je da lice kome su hteli da pomognu i obezbede ga stambeno jer je izbeglica iz Hrvatske, njima zagorčava život, na dobročinstvo je odgovorio drskim ponašanjem i ponašanjem protivno zakonu. U tekstu su izneti stavovi sagovornika i vrednosni sudovi, kao i informacije koje imaju činjeničnu potporu. Prenete informacije koje se odnose na tužioca u pretežnom delu predstavljaju intervju koji je sprovela autor teksta sa stanarima zgrade, a informacije koje u tekstu imaju najpretežniji značaj tiču se ugovora o ustupanju zajedničkog prostora zgrade - dela tavanskog prostora radi adaptacije u stan, bez novčane naknade za izvršeno ustupanje licu koje je bez saglasnosti i odobrenja pristupilo izgradnji terase, što su istinite informacije. Tačnost ovih informacija ni tužilac nije osporio, kao i postojanje određenih sukoba sa stanarima zgrade. Pored toga, dopušteno je bilo objavljivanje i drugih informacija koje prema tvrdnji tužioca pogađaju njegovo dostojanstvo ličnosti jer se iznetim doprinosi javnoj raspravi o pojavi, događaju i ličnosti na koju se informacija odnosi,tako da ne predstavljaju bezrazložan napad na tužiočev ugled.

Prema stanovištu drugostepenog suda, tematika teksta je takva da doprinosi široj diskusiji o određenoj pojavi u društvu, kao što je ponašanje pripadnika policije koji treba da štiti građane od nezakonitog ponašanja, Takođe, podstiče na razmatranje pitanja zašto institucije ne reaguju na obraćanje građana koji ukazuju na nelegalnu gradnju, da li je tužilac imao privilegovan tretman od strane instituacija sistema s obzirom na činjenicu da je pripadnik policije, a konačno otvara i etičko pitanje da li se isplati biti human. S obzirom na to, interes za objavljivanje informacija o tužiocu preteže nad interesom zaštite njegovog shvatanja o dostojanstvu, časti, ugledu i pravu na autentičnost. Nije povređeno ni njegovo pravo na privatnost objavljivanjem zapisa lika, jer potreba za tim preteže nad potrebom da se zaštiti njegovo pravo na privatnost, u smislu člana 82. Zakona o javnom informisanju i medijima.

Prema Zakonu o javnom informisanju i medijima („Službeni glasnik RS“, broj 83/14, 58/15, 12/16) koji se primenjuje na sporni odnos, javno informisanje je slobodno i ne podleže cenzuri (član 1. stav 1.); svako ima pravo da istinito, potpuno i blagovremeno bude obavešten o pitanjima od javnog značaja i sredstva javnog informisanja su dužna da to pravo poštuju (član 5. stav 2.); 2); urednik i novinar su dužni da s pažnjom primerenom okolnostima pre objavljivanja informacije koja sadrži i podatke o određenoj pojavi, događaju i ličnosti, proveri njeno poreklo, istinitost i potpunost, kao i da preuzete informacije, ideje i mišljenja, prenesu verodostojno i potpuno, a ako su informacije preuzete iz drugog medija – da navedu naziv tog medija (član 9). Dostojanstvo ličnosti (čast, ugled, odnosno pijetet) lica na koje se odnosi informacija pravno je zaštićeno. Objavljivanje informacije kojom se vrši povreda časti, ugleda i pijeteta, odnosno lice prikazuje u lažnom svetlu pripisivanjem osobina ili svojstava koje ono nema, odnosno odricanjem osobina ili svojstava koje ima, nije dopušteno ako interes za objavljivanje informacije ne preteže nad interesom zaštite dostojanstva i prava na autentičnost, a naročito ako se time ne doprinosi javnoj raspravi o pojavi, događaju ili ličnosti na koju se informacija odnosi (član 79). Informacija iz privatnog života, odnosno lični zapis može se izuzetno objaviti bez pristanka lica iz člana 80. i 81. ovog zakona, ako u konkretnom slučaju interes javnosti da se upozna sa informacijom, odnosno zapisom preteže u odnosu na interes da se spreči objavljivanje (član 82.). Smatra se da interes javnosti iz stava 1. ovog člana preteže u odnosu na interes da se spreči objavljivanje informacija iz privatnog života, odnosno ličnog zapisa lica, naročito ako je lice svojim javnim izjavama, odnosno ponašanjem u privatnom, porodičnom ili profesionalnom životu privuklo pažnju javnosti na taj način davalo povoda za objavljivanje informacije, odnosno zapisa (član 82. stav 2. tačka 3). Lice na koje se odnosi informacija čije je objavljivanje u skladu sa ovim zakonom zabranjeno, ako zbog njenog objavljivanja trpi štetu ima pravo na naknadu materijalne i nematerijalne štete u skladu sa opštim propisima i odredbama ovog zakona, nezavisno od drugih sredstava pravne zaštite koje tom licu stoje na raspolaganju u skladu sa odredbama ovog zakona (član 112. stav 1).

Po nalaženju Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da navedeni tekst ne sadrži informacije o tužiocu čije objavljivanje nije dozvoljeno i pravilnom primenom materijalnog prava su zaključili da je neosnovan tužbeni zahtev za traženo utvrđenje o povredi prava na dostojanstvenost ličnosti, časti i ugleda i prava na privatnost tužioca, za nalaganje uklanjanja predmetnog teksta, naknadu nematerijalne štete i nalaganje objavljivanja presude.

Revizijsko osporavanje pravilnosti i zakonitosti pravnosnažne presude nije osnovano, kod utvrđenog da je tužilac službeno lice zaposleno u policiji, da se sadržina teksta ne odnosi isključivo na ličnost tužioca, već i na rad javnih službi, da su informacije objavljene u tekstu informacije o događajima, ličnostima i pojavi o kojima javnost ima opravdani interes da zna, u smislu člana 5. Zakona o javnom informisanju i medijima, da interes za objavljivanjem informacija preteže nad interesom zaštite ličnih dobara tužioca, jer se njihovim objavljivanjem doprinosi javnoj raspravi o događaju i ličnosti na koju se informacije odnose. U sprovedenom postupku je ispitano postojanje uslova koji objavljivanje informacija čine dopuštenim, ocenjena leziona sposobnost iznetih informacija imajući u vidu proporcionalnost između eventualne povrede ugleda i časti tužioca objavljivanjem predmetnog teksta i interesa javnosti za temu ponašanja službenika policije i rada javnih organa kao što su Unutrašnja kontrola policije, Zavod za zaštitu spomenika, građevinska i komunalna inspekcija, što jeste tema od posebnog interesa za javnost. Pri tom, navodi stanara sa kojima je tužena novinar razgovarala, kao i izjava tužioca, u tekstu su preneti verodostojno i potpuno, a nasuprot tome revizijski navodi da sporne informacije predstavljaju neproverene tvrdnje i insinuacije i da o ponašanju tužioca ne postoje neposredna saznanja ostaju bez uticaja, upravo iz razloga koje je drugostepeni sud naveo u obrazloženju pobijane presude. Osim toga, informacije objavljene o ponašanju tužioca, ne predstavljaju informacije kojima se on prikazuje u lažnom svetlu, pripisivanjem osobina ili svojstava koje nema, već informacije o njegovom ponašanju potkrepljene pisanom dokumentacijom, fotografijama i video-zapisom. Navedeni tekst ilustrovan je fotografijom tužioca, nastalom zapisom bezbednosne kamere iz hodinka zgrade, kojom se dokumentuje ponašanje tužioca koje je predmet spornog teksta, te je pravilan zaključak nižestepenih sudova da u konkretnom slučaju interes javnosti da se upozna sa informacijom, odnosno zapisom preteže u odnosu na interes da se spreči objavljivanje, zbog čega za objavljivanje ličnog zapisa tužioca nije bila potrebna njegova prethodna saglasnost. Ovo i zbog toga što je tužilac kao lice kome je profesionalna dužnost da štiti bezbednost građana od nedozvoljenih radnji trećih lica, svojim ponašanjem u privatnom životu privukao pažnju u okruženju i na taj način dao povoda za objavljivanje zapisa u smislu člana 82. stav 2. tačka 3. Zakona o javnom informisanju i medijima, te nije povređeno njegovo pravo na privatni život i zapis lika, kako su pravilno zaključili nižestepeni sudovi.

Prilikom donošenja odluke, ovaj sud je cenio i ostale revizijske navode, ali je našao da su bez uticaja na drugačiju odluku suda, jer su u pitanju navodi koji su isticani u žalbi protiv prvostepene presude, koje navode je drugostepeni sud pravilno ocenio kao neosnovane i za tu ocenu dao jasne i dovoljne razloge, koje ovaj sud prihvata.

Kako sastav odgovora na reviziju nije trošak koji je neophodan za vođenje parničnog postupka, to je odbijen zahtev tuženih za naknadu troškova revizijskog postupka, o čemu je odlučeno u stavu drugom izreke presude, u skladu sa članom 165. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Jelica Bojanić Kerkez,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković