Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju putem punomoćnika advokata, zbog bitne povrede postupka i pogrešne primene materijalnog prava. Revizija je izjavljena pozivom na član 404. stav 1. ZPP.

Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija tužioca dozvoljena na osnovu člana 403. stav 2. tačka 3. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 18/20). U takvoj situaciji nema mesta primeni odredbe o izuzetnoj dozvoljenosti revizije primenom člana 404. stav 1. istog Zakona.

Revizijski sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. ZPP i našao da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Nema ni bitne povrede iz člana 374. stav 1. u postupku pred drugostepenim sudom koji je prihvatio činjenično stanje utvrđeno prvostepenom presudom i naveo odgovarajuće razloge o primeni materijalnog prava, postupajući saglasno članu 386. stav 1. i 3. i članu 3. istog Zakona.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je vlasnik nepokretnosti u ul. ... br. .. u ..., koja se graniči sa parcelom tuženog kp. .. KO ..., u ul. ... br. .. . Tužilac je ozidao objekat spratnosti Po+P+1 koji je nepokriven i neomalterisan. Gradnja je izvedena sa odstupanjem od projektne dokumentacije po građevinskoj dozvoli od 06.11.1998. godine. Sa istočne strane ovog tužiočevog objekta, nalazi se nadstrešnica tuženog dimenzija 11,80h2,30m čija je konstrukcija montažno- demontažnog tipa. Nadstrešnica je postavljena uz poslovno-stambeni objekat tuženog, na način da je izvedena od metalne konstrukcije oslonjene na teren i šrafovima pričvršćene za objekat tuženog, sa bočnim sendvič zidom od dvostrukog rebrastog lima sa unutrašnjom izolacijom i krovom od trapezastog lima sa limenim opšivom i olucima. Rastojanje između nadstrešnice i objekta tužioca iznosi 20cm odnosno 15cm. Tuženi je postavljanjem limenog opšiva na krovu sprečio direktno prskanje atmosferskih voda sa svog krova na objekat tužioca. Zbog nepostojanja krova i oluka na objektu tužioca atmosferska voda se sa postojeće ploče sliva niz zid njegovog objekta. Putem veštačenja je utvrđeno da ne postoji opasnost od atmosferskih voda sa krova nadstrešnice tuženog po objekat tužioca, obzirom da je olučnim horizontalama i vertikalama sprovedena van susednih zidova tuženog i tužioca. Oticanje voda sa krova nadstrešnice je usmereno prema olučnoj vertikali koja izlazi na trotoar i jednim delom se odvodi olučnom vertikalom u betonsku rigolu u dvorištu tuženog. Takođe, na osnovu nalaza i mišljenja veštaka je utvrđeno da je radi zaštite objekta tužioca od atmosferskih padavina potrebna izrada krovne konstrukcije na njegovom objektu, da je isključivi uzrok vlaženja zida objekta tužioca u tome što nema krovne konstrukcije, da za izradu krovne konstrukcije nije potrebna demontaža sporne nadstrešnice tuženog, a da je za postavljanje fasade objekta tužioca neophodna demontaža nadstrešnice.

Prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev primenom odredaba člana 3, 6 i 42. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, uzimanjem u obzir činjenice o malom rastojanju između objekta tužioca i postavljene nadstrešnice tuženog, po kojoj je zaključio da je tužilac zbog blizine nadstrešnice onemogućen da pristupi objektu radi njegovog održavanja i završetka izgradnje, te da na taj način tuženi neosnovano uznemirava tužioca u korišćenju prava svojine na nepokretnosti.

Drugostepeni sud je došao do drugačijeg zaključka, ceneći značaj utvrđenih činjenica da je tužilac objekat izgradio na samoj međnoj liniji sa parcelom tuženog, mimo normativa o minimalnoj udaljenosti objekata od međne linije 3m odnosno ranije 2,5m, te na taj način sebe doveo u situaciju da ne može redovno i nesmetano da održava svoj objekat, a da radi izvođenja fasade prema tuženom pravo može ostvariti putem privremene službenosti, shodno članu 49-51 Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, pri tom imajući u vidu da je nadstrešnica tuženog izvedena kao pomoćni objekat montažno demontažnog tipa. Uz to, cenjeno je i da ne postoji opasnost od atmosferskih voda sa krova nadstrešnice tuženog po objekat tužioca, da je izrada krovne konstrukcije neophodna mera zaštite objekta tužioca i da se može izvesti bez uklanjanja nadstrešnice tuženog. Prema navedenim činjenicama, po nalaženju drugostepenog suda, nisu ispunjeni uslovi za pružanje sudske zaštite primenom odredbe člana 3. i 42. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, na način na koji je tužilac tražio postavljenim zahtevom za trajno uklanjanje pomoćnog objekta - nadstrešnice.

Iznetom revizija suprotstavlja navode da je objekat tužioca izgrađen sa građevinskom dozvolom od 06.11.1998. godine, a da je nadstrešnica tuženog izgrađena bez dozvole i da drugostepeni sud pogrešno primenjuje odredbe člana 3, 42. i 75. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa na štetu tužioca.

Razlozi osporavanja pobijane presude ne mogu biti prihvaćeni. Prema usaglašenom mišljenju veštaka nadstrešnica tuženog je montažno-demontažnog tipa i može se bez rušenja u primerenom roku demontirati kako bi se tužiocu omogućio radni prostor u slučaju izvođenja radova na fasadi, što bi tuženi bio dužan da učini i omogući nesmetano izvođenje radova na fasadi, na zahtev tužioca. Za postavljanje krova na objektu tužioca demontaža nadstrešnice nije nužna. Atmosferske vode sa krova nadstrešnice putem oluka i betonske rigole slivaju se ka dvorištu tuženog i prema trotoaru, tako da ne predstavljaju izvor štetnog uticaja na objekat tužioca.

Kod iznetog stanja stvari, pravilno je drugostepeni sud odlučio o neosnovanosti postavljenog tužbenog zahteva, uz zaključak da se uticaji od nepokretnosti moraju trpeti od strane vlasnika, ako ne škode ili nebitno škode korišćenju nepokretnosti, odnosno ako ne prelaze uobičajenu meru tolerancije. Stanovište drugostepenog suda je pravilno. Zakon o osnovama svojinsko-pravnih odnosa propisao je u članu 5. stav 1. da je vlasnik nepokretnosti dužan da se pri korišćenju nepokretnosti uzdržava od radnji i da otklanja uzroke koji potiču od njegove nepokretnosti, kojima se otežava korišćenje drugih nepokretnosti (prenošenje dima, neprijatnih mirisa, toplote, čađi, potresa, buke, oticanje otpadnih voda i sl) preko mere koja je uobičajena s`obzirom na prirodu i namenu nepokretnosti i na mesne prilike, ili kojima se prouzrokuje znatnija šteta. Pravilom postavljenim u ovom članu bliže se određuju granice prava svojine iz člana 3. ovog zakona i ograničava pravo vlasnika da se brani od onih uticaja koji potiču od susedne nepokretnosti i ne prouzrokuju štetu njegovoj nepokretnosti niti otežavaju korišćenje preko uobičajene mere. Za zaštitu po članu 42. stav 1. istog zakona, zahteva se da postoji uznemiravanje vlasnika. Ovde, međutim, uznemiravanja nema za tužioca kao vlasnika objekta u izgradnji, postavljenom nadstrešnicom uz objekat tuženog na parceli tuženog. Od nadstrešnice nema štetnih imisija. Nadstrešnica je montažnog tipa, ne predstavlja izgrađeni objekat, ne podleže izdavanju odobrenja za izgradnju, po potrebi se može demontirati. Prema postojećim karakteristikama nadstrešnice, tužbeni zahtev je neosnovan.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija tužioca nije osnovana i odlučio kao u izreci primenom člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić