.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 588/2022
30.11.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Spomenke Zarić, Mirjane Andrijašević, Gordane Komnenić i Dobrile Strajina, članova veća, u parnici tužilje – protivtužene AA iz ..., čiji je punomoćnik Aca Nastasijević, advokat iz ..., protiv tužene – protivtužilje BB iz ..., čiji je punomoćnik Mladen Simić, advokat iz ..., radi utvrđenja stvarne službenosti prolaza, odlučujući o reviziji tužene - protivtužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1605/20 od 16.09.2021. godine, u sednici veća održanoj 30.11.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene - protivtužilje, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1605/20 od 16.09.2021. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene - protivtužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1605/20 od 16.09.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Negotinu, Sudska jedinica u Kladovu P 486/19 od 09.03.2020. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje i utvrđeno stvarno pravo službenosti na način, u merama i granicama bliže određenim u izreci, a što je tužena dužna priznati i trpeti vršenje prava stečenog ovom presudom, kao i upis u Službi za katastar nepokretnosti Kladovo. Stavom drugim izreke, odbijen je protivtužbeni zahtev protivtužilje da se prema protivtuženoj utvrdi da protivtužena nema stvarno pravo službenosti na delu parcele protivtužilje kp.br. .../..., opisanom u stavu jedan izreke ove presude, kao poslužnog dobra, te je odbijen i eventualni protivtužbeni zahtev da se utvrdi da je protivtuženoj prestalo stvarno pravo službenosti prolaza preko navedenog dela parcele protivtužilje kp. br. .../..., kao neosnovan. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena – protivtužilja da tužilji – protivtuženoj isplati na ime parničnih troškova iznos od 514.100,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 1605/20 od 16.09.2021. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužene - protivtužilje i potvrđena prvostepena presuda.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, reviziju je blagovremeno izjavila tužena – protivtužilja zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s predlogom da se o istoj odlučuje kao o posebnoj reviziji.
Tužilja – protivtužena je podnela odgovor na reviziju.
Primenom člana 404. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ br.72/11 i 55/14), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
Ceneći ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije, Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca, kao izuzetno dozvoljenoj reviziji, na osnovu odredbe člana 404. stav 1. ZPP, s obzirom na to da ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i potrebe novog tumačenja prava, jer se u konkretnom slučaju radi o parnici radi utvrđenja prava službenosti prolaza po tužbi tužilje – protivtužene, odnosno radi utvrđenja da je prestalo pravo službenosti prolaza po protivtužbi. Kako odluka o osnovanosti tužbenog i protivtužbenog zahteva i primena materijalnog prava, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom slučaju, a tužena uz reviziju nije priložila sudske odluke koje bi učinile osnovanim razlog predviđen članom 404. ZPP za izjavljivanje revizije, a koji se odnosi na sudsku praksu, te postojanje različitih sudskih odluka u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji kao u konkretnom slučaju i suprotnom presuđenju sudova o istom tužbenom zahtevu, kao što je konkretan, to je odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi utvrđenja stvarne službenosti podneta je 08.03.2016. godine, a protivtužba 21.04.2017. godine. Opredeljena vrednost predmeta spora u tužbi je 1.000,00 dinara, a u protivtužbi 10.000,00 dinara.
Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev ne odnosi na novčano potraživanje i u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, odnosno protivtužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija nedozvoljena.
Na osnovu člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Jasminka Stanojević,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
