Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković i Radoslave Mađarov, članova veća, u vanparnici predlagača AA iz sela ..., čiji je punomoćnik Miodrag Milosavljević, advokat iz ..., protiv protivnika predlagača Grada Požarevca, čiji je zastupnik Gradsko pravobranilaštvo iz Požarevca, radi određivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost, odlučujući o reviziji protivnika predlagača, izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Požarevcu Gž 755/21 (2018) od 28.07.2021. godine, u sednici veća održanoj 15.03.2023. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBIJA SE kao neosnovana revizija protivnika predlagača, izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Požarevcu Gž 755/21 (2018) od 28.07.2021. godine.

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev predlagača za naknadu troškova za sastav odgovora na reviziju.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Osnovnog suda u Požarevcu R1 111/2018 od 29.04.2021. godine, određena je naknada na ime tržišne vrednosti za eksproprisanu kp.br. ... KO ... selo, površine 1.00.00 ha, njiva prve klase, u iznosu od 9.405.712,00 dinara, na ime zasada oraha 26 stabala starosti 30 godina u iznosu od 1.872.000,00 dinara, na ime zasada 180 stabala oraha sejanca starosti 2 godine u iznosu od 640.240,00 dinara i za građevinske objekte na kp. br. ... KO ... selo u iznosu od 3.093.920,00 dinara, po osnovu rešenja Gradske uprave Grada Požarevca broj 07-465-11/2018 od 13.12.2018. godine, koje iznose naknada je obavezan protivnik predlagača da isplati predlagaču sa zakonskom zateznom kamatom od dana donošenja rešenja do isplate, u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti rešenja, kao i da predlagaču naknadi troškove postupka u iznosu od 791.250,00 dinara.

Rešenjem Višeg suda u Požarevcu Gž 755/21 (2018) od 28.07.2021. godine, odlučeno je o žalbi protivnika predlagača, tako što je potvrđeno rešenje Osnovnog suda u Požarevcu R1 111/2018 od 29.04.2021. godine u delu kojim je odlučeno o naknadama za eksproprisano zemljište, objekte i zasade, a preinačena je odluka o troškovima postupka, tako što je obavezan protivnik predlagača da predlagaču naknadi troškove postupka u ukupnom iznosu od 603.750,00 dinara. Odbijen je kao neosnovan zahtev stranaka za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv navedenog rešenja drugostepenog suda, protivnik predlagača je blagovremno izjavio reviziju, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Predlagač je podneo odgovor na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pravnosnažnu odluku donetu u drugom stepenu u smislu člana 408. u vezi člana 420. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11 ... 18/20), na osnovu odredbe člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku – ZVP („Službeni glasnik SRS“, br.25/82, 48/88 i „Službeni glasnik RS“, br.46/95 ... 106/15) i utvrdio da revizija protivnika predlagača nije osnovana.

U provedenom postupku pred nižestepenim sudovima nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti na osnovu člana 408. ZPP. Revizija je izjavljena zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP. Međutim, zbog navedene bitne povrede odredaba parničnog postupka revizija se ne može izjaviti, s obzirom na to da ista nije propisana kao razlog za izjavljivanje revizije odredbama člana 407. stav 1. tačka 1 - 3 ZPP. Odredbom stava 2. istog člana je izričito propisano da revizija ne može da se izjavi zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja. Sledom toga, navodi revizije kojima se osporava utvrđeno činjenično stanje i ocena dokaza, ostaju bez uticaja. Izvan dozvoljenih zakonskih razloga za izjavljivanje ovog vanrednog pravnog leka primenom člana 407. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud u razmatranje ne uzima ostale revizijske navode.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, rešenjem Odeljenja za imovinsko-pravne poslove Gradske uprave Grada Požarevca od 13.02.2018. godine, usvojen je predlog za eksproprijaciju u korist Grada Požarevca i eksproprisana je kp.br. 605 ukupne površine 1 ha, upisana u list nepokretnosti ... KO ... Selo, vlasnika AA iz ... (predlagača), sa udelom 1/1. Eksproprijacija je izvršena radi proširenja mesnog groblja u Kostolac selu i za isto je usvojen javni interes rešenjem Vlade Republike Srbije 05 broj: 465-12671/2017 od 28.12.2017. godine. Prvostepeni sud je na relevantan način raspravio i utvrdio činjenice bitne za odlučivanje o visini predlagaču pripadajuće naknade. I to, putem veštačenja od strane veštaka geometra Dragana Blagojevića identifikovana je i utvrđena površina eksproprisanog zemljišta u državini predlagača, od strane inženjera poljoprivredne struke Nenada Milojevića data je procena tržišne vrednosti jednog ara, diplomiranog inženjera građevine Dragana Vujičića procena tržišne vrednosti objekta i zgrada postojećih na predmetnoj parceli, veštaka Vlajislava Papića procena tržišne vrednosti parcele i izgubljene vrednosti zasada oraha, s tim da su veštaci doktor Vlajislav Papić i Nenad Milojević usaglasili svoje nalaze, takođe i veštaci Vesna Dačić i Vlajislav Papić usaglasili su svoje nalaze, tako što su opredelili vrednost po 1 m2 od 8 evra, odnosno vrednost parcele u iznosu od 9.405.712,00 dinara, sa kojim se usaglasio i veštak Nenad Milojević. Vrednost 26 stabala oraha starosti 30 godina prema usaglašenim nalazima veštaka utvrđena je u iznosu od 1.872.000,00 dinara, a vrednost 108 stabala oraha starosti 2 godine u vreme eksproprijacije u iznosu od 640.240,00 dinara. Vrednost građevinskih objekata prema nalazu veštaka utvrđena je u iznosu od 3.093.920,00 dinara.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, rešenjima nižestepenih sudova određene su odgovarajuće naknade predlagaču i obavezan protivnik predlagača da predlagaču isplati na ime tržišne vrednosti za eksproprisanu parcelu površine 1 ha iznos od 9.405,712,00 dinara, na ime zasada oraha 26 stabala starosi 30 godina iznos od 1.872.000,00 dinara, na ime zasada 108 stabala oraha sejanca starosti 2 godine iznos od 640.240,00 dinara i građevinskih objekata koji se nalaze na predmetnoj parceli iznos od 3.093.920,00 dinara. O osnovu i visini naknada je odlučeno u svemu pravilnom primenom materijalnog prava.

Odredbom člana 1. Zakona o eksproprijaciji („Službeni glasnik RS“, broj 53/95, „Službeni list SRJ“, broj 16/01, „Službeni glasnik RS“, broj 23/01, 20/09, 55/13-US i 106/16- autentično tumačenje), je propisano da se nepokretnosti mogu eksproprisati ili se svojina na njima može ograničiti samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne.

Odredbom člana 42. stav 1. ovog Zakona je propisano da, naknada za eksproprisano poljoprivredno zemljište i građevinsko zemljište određuje se u novcu prema tržišnoj ceni takvog zemljišta, ako zakonom nije drukčije propisano. Odredbom stava 2. ovog člana, da procenu tržišne cene iz stava 1. ovog člana vrši organ nadležan za utvrđivanje poreza na prenos apsolutnih prava na nepokretnostima. S ovim u vezi, zadatak poreske uprave nije u tome da određuje tržišnu cenu eksproprisane nepokretnosti, već da vrši njenu procenu, pri čemu ukoliko se ne postigne sporazum o naknadi, upravo je sud nadležan da u vanparničnom postupku odredi naknadu za eksproprisanu nepokretnost. Naknada koja je procenjena od strane Poreske uprave, predstavlja najniži iznos naknade za eksproprisanu nepokretnost koju sud može odrediti.

U vanparničnom postupku, prema odredbi člana 136. stav 2. ZVP, pored procene koju je dala poreska uprava, sud može da izvede i druge dokaze koje učesnici predlože i odredi veštačenje, ukoliko oceni da je od značaja za određivanje naknade. Dakle, sud je ovlašćen da razmotri da li je procenjena vrednost eksproprisanih nepokretnosti koju je dala Poreska uprava, zaista i tržišna vrednost koja je garantovana odredbom člana 58. stav 2. Ustava Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, broj 98/06) i da po potrebi odredi veštačenje, što je i učinjeno sa ciljem pouzdanog utvrđenja o tržišnoj vrednosti nepokretnosti i zasada, na koju predlagač ostvaruje pravo.

Vrhovni kasacioni sud prihvata kao pravilne razloge nižestepenih sudova u pogledu određene visine naknade za eksproprisanu nepokretnost, kada su istu utvrdili kao tržišnu na osnovu nalaza i mišljenja veštaka.

U reviziji je ponovljeno, kao što se i u žalbi ukazuje na ugovore o prometu poljoprivrednog zemljišta, koji su navodi bili predmet ocene drugostepenog suda, uz pravilan zaključak da su ugovori koje je protivnik predlagača dostavio sudu samo jedan od parametara za određivanje tržišne vrednosti i da se istima ne dovodi u pitanje utvrđena vrednost nepokretnosti predlagača u ovom vanparničnom postupku.

Na tržišnu vrednost nepokretnosti utiče i niz drugih faktora, kao što su lokacija, mogućnost izlaska na asfaltni put, ekonomska iskoristovost i drugi činioci od uticaja koji se uzimaju u obzir kada se veštačenjem iskazuje tržišna vrednost konkretne nepokretnosti i objekata na njoj.

Isto tako, prema oceni ovoga suda pravilan je i zaključak nižestepenih sudova o određenoj naknadi za zasade oraha. Neosnovano se u reviziji navodi da predlagač nema pravo na naknadu za zasade 108 oraha, jer nije mogao da očekuje prinos i isplativost sadnje oraha, kod činjenice da zabeležba pokretanja postupka eksproprijacije u javoj knjizi datira od juna 2017.godine. Nasuprot iznetom stoji činjenično utvrđenje da su sadnice bile starosti dve godine u vreme eksproprijacije izvršene rešenjem od 13.12.2018.godine, dakle zasađene u 2016.godini, pre nego što je rešenjem Vlade utvrđen javni interes da se nepokretnost ekspropriše. Po oceni revizijskog suda, ni ostali navodi revizije nisu od uticaja na drugačiju odluku u ovoj pravnoj stvari.

S obzirom da se odbija kao neosnovana revizija protivnika predlagača, to nije neophodno dalje detaljno obrazlagati ovo rešenje, već se shodno odredbi člana 414. stav 2. ZPP. revident upućuje na obrazloženje pobijanog rešenja da se nepotrebno ne bi ponavljalo.

Troškovi datog odgovora na reviziju nisu bili nužni i potrebni radi vođenja ovog vanparničnog postupka, zbog čega je odbijen kao neosnovan zahtev predlagača za naknadu troškova za sastav revizije shodno odredbi člana 154. stav 1. ZPP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbi člana 414. stav 1. i 165. stav 1. u vezi člana 420. ZPP i odredbe člana 30. stav 2. ZVP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić