Prema utvrđenom činjeničnom stanju, zbog duga od 608.887,00 dinara tuženi je 26.06.2012. godine obustavio isporuku električne energije za brojilo ..., isključenjem na stubu preko koga se potrošač sam priključio na trofaznu struju. Tužilac je, kao korisnik brojila ED ..., podneo 02.07.2018. godine zahtev tuženom za priključenje brojila, ali ga je tuženi obavestio da je potrebno da se takvim zahtevom obrati snabdevaču – EPS snabdevanje. U međuvremenu je dug tužioca porastao na 1.014.511,59 dinara, a tužilac je pravnosnažnom presudom istog prvostepenog suda P 495/13 od 21.11.2013. godine obavezan na isplatu duga po osnovu utrošene električne energije, koji ni do danas nije izmirio.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je tužbeni zahtev usvojio smatrajući da tuženi, kao pravni sledbenik ranijeg pravnog subjekta koji je obustavio isporuku električne energije tužiocu, ima obavezu da i bez naloga, u skladu sa Zakonom o energetici, nastavi sa pružanjem usluga snabdevanja električnom energijom preko navedenog brojila.

Drugostepeni sud je, prihvativši utvrđeno činjenično stanje, pošao od odredaba Zakona o energetici prema kojima je operator prenosnog, distributivnog, odnosno zatvorenog distributivnog sistema ovlašćen da obustavi krajnjim kupcima isporuku električne energije, između ostalog, na zahtev snabdevača zbog neizvršenih usluga iz ugovora o snabdevanju, a uz shodnu primenu propisa kojim se uređuje zaštita potrošača (član 201. stav 1. tačka 4), o čemu postoji dužnost obaveštavanja bez odlaganja snabdevača od strane kupca koji izmiri obavezu za isporučenu električnu energiju nakon podnošenja zahteva za obustavu, odnosno operatora od strane snabdevača, koji je uz to dužan i da povuče zahtev za obustavu (član 202. stav 4). S obzirom da je od strane pravnog prethodnika tuženog obustavljena isporuka električne energije zbog duga, po stanovištu drugostepenog suda, tuženi može da nastavi isporuku električne energije tužiocu kao krajnjem kupcu samo ako ga snabdevač obavesti da su otklonjeni razlozi za obustavu. Pošto je u konkretnom slučaju takvo obaveštenje izostalo, drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i tužbeni zahtev tužioca odbio.

Po stanovištu revizijskog suda nisu osnovani navodi tužioca o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Operator prenosnog, odnosno distributivnog sistema dužan je da obustavi krajnjim kupcima isporuku električne energije u slučajevima propisanim članom 201. Zakona o energetici („Službeni glasnik RS“, br. 145/2014, 95/18), i da isključi objekat krajnjeg kupca u slučaju neovlašćene potrošnje iz člana 198. tog zakona, kao i ako je obustava isporuke iz člana 201. stav 1. trajala duže od godinu dana (član 204. stav 1. tač. 1. i 4). U slučaju isključenja objekta krajnjeg kupca prestaje ugovor o snabdevanju, a za ponovno priključenje krajnji kupac ili proizvođač pribavlja odobrenje za priključenje u skladu sa članom 140. stav 2. ovog zakona (član 204. stav 3). Da ugovor o prodaji električne energije prestaje u slučaju isključenja objekta sa sistema, propisano je i članom 67. tačka 1. Uredbe o uslovima isporuke i snabdevanja električnom energijom („Službeni glasnik RS“, br. 63/13, 91/18). Odobrenje za priključenje objekta kupca koji je već priključen na distributivni sistem, izdaje se i u slučaju ponovnog priključenja usled isključenja, saglasno članu 140. stav 2. Zakona o energetici važećeg u vreme podnošenja zahteva. Sledstveno izloženom, tužilac je u konkretnom slučaju bio dužan da ispuni zakonske uslove za ponovno priključenje, ali on nije dokazao da je to učinio.

Neosnovano je pozivanje revidenta na odredbe Zakona o zaštiti potrošača iz člana 86. prema kojima: trgovac može da obustavi pružanje usluga od opšteg ekonomskog interesa ako potrošač ne izmiri svoje tekuće obaveze za pružene usluge u roku od dva meseca od dana dospelosti obaveze (stav 1), ali je u slučaju obustave pružanja usluga, trgovac dužan da nastavi sa pružanjem usluga potrošaču najkasnije u roku od dva dana od dana prijema uplate za zaostali dug (stav 4). Ovo stoga što u konkretnom slučaju kod tužioca nije došlo samo do obustave isporuke električne energije već i do isključenja, a za ponovno priključenje je potrebno ispuniti određene uslove za koje tužilac nije dokazao da ih je ispunio, kao što nije dokazao ni da je izmirio svoje usluge prema tuženom. Ni pozivanje na zabranu trgovcu iz člana 86. stav 7. Zakona o zaštiti potrošača da u slučaju isključenja potrošača sa distributivne mreže uslovljava ponovno uključenje, odnosno nastavak pružanja usluge plaćanjem zastarelih dugova potrošača nije od uticaja na drugačiju odluku, s obzirom da se u konkretnoj situaciji primenjuje poseban zakon – Zakon o energetici kojim se propisuju zasebni uslovi za korišćenje električne energije, obustavu, isključenje, ponovno priključenje i uređuju i druga pitanja u vezi s funkcionisanjem načina organizovanja i funkcionisanja tržišta električne energije (član 1).

S obzirom da je drugostepeni sud pravilnom primenom materijalnog prava odbio tužbeni zahtev tužioca, odlučeno je kao u izreci, na osnovu člana 414. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković