Presudom Višeg suda u Beogradu Gž 13218/19 od 15.10.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilaca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Lazarevcu P 138/19 od 24.09.2019. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužilaca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac BB je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odlučuje radi ujednačavanja sudske prakse.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju, sa predlogom da se revizija odbije i tužilac obaveže na naknadu troškova postupka po reviziji.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, na potrebu odlučivanja o reviziji tužioca na osnovu člana 404. ZPP, u cilju ujednačavanja sudkse prakse, ukazuju različite odluke sudova donete u istim činjenično-pravnim sporovima koje su dostavljene uz reviziju i odgovor na reviziju.

Iz tog razloga, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji, na osnovu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tužioca BB osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužiocu BB je radni odnos kod tuženog prestao ...2016. godine zbog sticanja prava na starosnu penziju. Tužiocu je, na osnovu Odluke tuženog o beskamatnom zajmu zaposlenima u RB „Kolubara“ od 13.03.2014. godine, isplaćen iznos od 72.200,00 dinara. Pismenom izjavom tužilac se saglasio da, u slučaju prestanka radnog odnosa, služba obračuna zarada izvrši obustavu neotplaćenog iznosa zajma u jednokratnom iznosu od njegove zarade, drugih primanja ili naknade drugih troškova. Tužiocu je obračunata otpremnina u iznosu od 368.232,00 dinara umanjena za iznos zajma od 72.200,00 dinara, tako da mu je po tom osnovu isplaćen iznos od 296.032,00 dinara.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev tužioca BB. Po nalaženju tog suda, sporna izjava data je u smislu člana 123. Zakona o radu i nije suprotna prinudnim propisima. Tužilac je, po stanovištu prvostepenog suda, na taj način raspolagao svojim pravima iz obligacionopravnog ugovora o zajmu predviđenog članom 557. Zakona o obligacionim odnosima i saglasio se da njegova obaveza vraćanja zajma, u smislu člana 562. stav 1. istog zakona, bude izmirena odbitkom od zarade, naknade zarade i drugih primanja, u koje spada i otpremnina.

Drugostepeni sud je prihvatio razloge i pravno stanovište nižestepenog suda, ocenivši kao neosnovane navode žalbe tužilaca o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nižestepeni sudovi su u ovom sporu pogrešno primenili materijalno pravo kada su svoju odluku zasnovali na odredbama članova 557. i 562. Zakona o obligacionim odnosima.

Odredbom člana 119. stav 1. tačka 1. Zakona o radu propisano je da je poslodavac dužan da zaposlenom pri odlasku u penziju isplati otpremninu, najmanje u visini dve prosečne zarade.

Po svojoj prirodi otpremnina predstavlja jednu od zakonom utvrđenih mera zaštite zaposlenih za čijim je radom prestala potreba. Pravo na otpremninu je članom 60. stav 4. Ustava Republike Srbije definisano kao neotuđivo pravo kojeg se niko ne može odreći. Upravo zato je ništava izjava tužioca BB kojom se on saglasio da iznos zajma, u slučaju prestanka radnog odnosa, bude naplaćen obustavom i od njegovih drugih primanja.

Prema članu 123. stav 1. Zakona o radu, poslodavac može novčano potraživanje prema zaposlenom naplatiti obustavljanjem od njegove zarade samo na osnovu pravnosnažne odluke suda, u slučajevima utvrđenim zakonom ili uz pristanak zaposlenog. Saglasno članu 105. stav 3. Zakona o radu, otpremnina isplaćena u skladu sa članom 119. stav 1. tačka 1. tog zakona ne smatra se zaradom.

Sledstveno izloženom, tuženi je iznos odobrenog zajma mogao, uz pristanak tužioca BB, naplatiti samo od njegove zarade, ali ne i od otpremnine. To dalje znači da tuženi, tek nakon isplate otpremnine, ima mogućnost da od tužioca, tužbom ili na drugi način, potražuje isplatu zajma ali ni u kom slučaju ne može izvršiti umanjenje tužiočeve otpremnine.

Iz navedenih razloga, u odnosu na tužioca BB su preinačene presude nižestepenih sudova i na osnovu člana 416. stav 1. ZPP odlučeno kao u drugom stavu izreke.

Odluka sadržana u trećem stavu izreke doneta je primenom člana 165. stav 2. u vezi sa članom 153. stav 1. i članom 154. ZPP. Tužiocu su dosuđeni troškovi celog postupka u ukupnom iznosu od 106.092,00 dinara, i to za: sastav tužbe u iznosu od 9.000,00 dinara, sastav žalbe i revizije u iznosu od po 18.000,00 dinara; zastupanje na dva održana ročišta u iznosu od po 10.500,00 dinara; sudsku taksu za tužbu, prvostepenu presudu, žalbu i drugostepenu presudu u iznosu od po 4.788,00 dinara, reviziju u iznosu od 9.576,00 dinara i odluku po reviziji u iznosu od 14.364,00 dinara. Visina ovih troškova određena je prema vrednosti predmeta spora, primenom tarifnog broja 15. stav 1. alineja 1. i stav 2. i tarifnog broja 16. stav 1. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata, odnosno tarifnog broja 1. tačka 1. alineja 2. i tačke 4. i 5, te Tarifnog broja 2. tačke 1, 10. i 11. Taksene tarife.

Tuženi nije uspeo u postupku po reviziji pa zato, shodno članu 153. stav 1. ZPP, nema pravo na tražene troškove postupka po tom vanrednom pravnom leku.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić