U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., koga zastupa punomoćnik Dragan Đorđević, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., koga zastupa punomoćnik Vojin Stojković, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 4631/19 od 16.06.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 13.05.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

PREINAČUJE SE presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 4631/19 od 16.06.2020. godine tako što se ODBIJA, kao neosnovana, žalba tuženog i POTVRĐUJE presuda Osnovnog suda u Kruševcu P br 2545/17 od 25.04.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kruševcu P 2545/17 od 25.04.2019. godine, usvojen je tužbeni zahtev tužioca AA iz ..., pa je tuženi BB iz ... obavezan da tužiocu isplati na ime naknade nematerijalne štete zbog nanošenja teške telesne povrede na fudbalskoj utakmici, i to za pretrpljeni strah iznos od 100.000,00 dinara, za fizički bol iznos od 150.000,00 dinara i za duševni bol zbog opšteg umanjenja životne aktivnosti iznos od 180.000,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom počev od 25.04.2019. godine pa do konačne isplate; obavezan je tuženi da tužiocu, na ime naknade parničnih troškova, isplati iznos od 137.344,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 4631/19 od 16.06.2020. godine preinačena je presuda Osnovnog suda u Kruševcu P br 2545/17 od 25.04.2019. godine tako što je odbijen tužbeni zahtev i tužilac obavezan da tuženom, na ime naknade parničnih troškova isplati iznos od 185.600,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava i zbog pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja. 

Tuženi je podneo odgovor na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br 72/11 ... 18/20), pa je ocenio da je revizija tužioca osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se ne ukazuje posebno na ostale bitne povrede odredaba parničnog postupka zbog kojih se revizija, u smislu člana 407. stav 1. tačka 2. i tačka 3.ZPP, može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je dana 20.04.2014. godine u selu ..., na fudbalskoj utakmici na kojoj je nastupao za gostujuću ekipu – FK „VV“, usled klizećeg starta igrača domaćeg kluba FK „GG“, ovde tuženog, zadobio tešku telesnu povredu u vidu preloma donjeg dela leve lišnjače iznad skočnog zgloba, oštetio veze između donjeg dela lišnjače i golenjače, što je dovelo do oštećenja zglobne kapsule skočnog zgloba i ligamenata sa unutrašnje strane levog skočnog zgloba, koja povreda je dovela i do poluiščašenja levog skočnog zgloba, što se sve zajedno kvalifikuje kao teška telesna povreda.

Tužilac je, nakon povređivanja, primljen na Odeljenje ortopedije Opšte bolnice u Kruševcu, operisan je 23.04.2014. godine i iz bolnice otpušten 28.04.2014. godine na dalje ambulantno lečenje. Nakon kontrole u ortopedskoj ambulanti Zdravstvenog centra Kruševac tužilac je po preporuci lekara specijaliste u periodu od 10.07.2014. do 10.08.2014. godine bio na rehabilitaciji u Specijalnoj bolnici Ribarska banja. Do povređivanja tužioca je došlo u 75-tom minutu fudbalske utakmice, a tuženi je opomenut iz razloga nedozvoljenog starta i dobio je žuti karton, jer je uklizao (klizajući start) tužioca, pa je tužilac dobio direktan udarac na mestu preloma, s obzirom da je leva noga tužioca bila fiksirana za podlogu (tzv. stajna noga) i tom prilikom bilo je fizičkog kontakta sa nogom tuženog (direktan udarac). Zbog navedene povrede tužilac je trpeo fizičke bolove i strah u intenzitetu i trajanju koji su bliže navedeni u nalazu i mišljenju veštaka medicinske struke i obrazloženjima nižestepenih presuda, kao posledica povrede je ostalo umanjenje životne aktivnosti od 10%,sa manifestacijama bliže navedenim u obrazloženju nižestepenih presuda i nalazu i mišljenju veštaka medicinske struke. Takođe, došlo je i do naruženosti lakog stepena zbog operativnih ožiljaka u predelu levog skočnog zgloba koji su vidljivi samo kada tužilac nosi kratke pantalone i ne nosi čarape, kao i na bazenu i plaži.

Imajući u vidu ovako utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev i obavezao tuženog da tužiocu isplati dosuđene iznose na ime naknade nematerijalne štete koju je pretrpeo usled navedenog povređivanja, smatrajući da postoji krivica na strani tuženog koji je tužiocu naneo tešku telesnu povredu grubim kršenjem prvila fudbalske igre. Naime, nesmotreni klizeći start direktno na nogu koja se nalazi na podlozi – stajnu nogu predstavlja grubost na strani tuženog koja prevazilazi dozvoljene i uobičajene rizike koju nosi fudbalska igra. Tuženi je, kao sportista, imao obavezu da se pri obavljanju sportskih aktivnosti – igranju fudbala pridržava pravila fudbalske igre, te da učestvuje u igri na način da preko dozvoljene i uobičajene mere ne ugrožava fizički integritet ostalih učesnika ove sportske igre. Takođe, prvostepeni sud je imao u vidu i FIFA pravila fudbalske igre za 2013. i 2014. godinu, koja u pravilu 12 propisuje da će igrač biti isključen sa terena i da će mu biti pokazan crveni karton u slučaju grubosti, ako je kriv za ozbiljan prekršaj igre, dok će dobiti žuti karton i biti opomenut ako bude kriv zbog nesportskog ponašanja. Takođe, prvostepeni sud je pri donošenju odluke po pitanju osnovanosti tužbenog zahteva imao u vidu i odredbe člana 21. stav 2. Zakona o sportu kojim je propisano da se pravom na naknadu štete ne obuhvata ona šteta koja je, u skladu sa sportskim pravilima rezultat uobičajenih opasnosti i rizika bavljenja određenom sportskom aktivnošću, pri čemu je utvrdio da se grub klizeći start direktno na stajnu nogu usled koga je došlo do teške telesne povrede ne može podvesti pod kategoriju uobičajenih opasnosti i rizika inkorporisanih u fudbalsku igru, a radi se o grubom klizećem startu u nedozvoljenoj aktivnosti u smislu sportskih pravila.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev smatrajući da je prvostepeni sud izveo pogrešan zaključak o tome da je tuženi tužiocu naneo tešku telesnu povredu grubim kršenjem pravila fudbalske igre, odnosno grubom nepažnjom. Prema stanovištu drugostepenog suda, iako je do povrede tužioca došlo nepažnjom tuženog, nije postojala namera tuženog da se tužilac povredi, već je to bilo u duhu sportske igre da se protivničkom igraču izbaci lopta van terena, pa s obzirom da fudbal spada u grube takmičarske igre sportisti koji se bave fudbalom dobrovoljno prihvataju takozvani uobičajeni rizik bavljenja tim sportom.

Osnovano se u reviziji ukazuje da je drugostepeni sud na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje, pogrešno primenio materijalno pravo.

Iz nalaza i mišljenja veštaka medicinske struke utvrđen je način, mehanizam nanošenja i ocena i opis nastalih posledica, iz čega proizlazi zaključak da je do povrede tužioca došlo usled grube nepažnje odnosno bezobzirnog faula, udaranja protivnika prilikom uklizavanja jačinom od koje dolazi do loma kostiju, što kod fudbalera, iako je fudbal gruba igra, nije uobičajeno. Vrhovni kasacioni sud smatra da iz odredbi člana 21. stav 1. i stav 2. Zakona o sportu jasno proizlazi da uobičajene sportske opasnosti i rizici za koje je isključena odgovornost sportista za naknadu štete predstavljaju običnu nepažnju u slučaju pričinjene štete drugom licu, a da način na koji je tužilac povređen predstavlja grubu nepažnju, naročito imajući u vidu i član 12. Fudbalskih pravila, gde je uklizavanje u nogu suparnika kvalifikovano kao bezobzirni start.

S obzirom da se odredbama Zakona o sportu upućuje na primenu opštih pravila o odgovornosti za štetu koje su uređene Zakonom o obligacionim odnosima, u konkretnom slučaju su kumulativno ispunjeni svi uslovi za postojanje odgovornosti tuženog za štetu koju je tužilac pretrpeo, jer postoji nedopuštena – protivpravna radnja štetnika, uzročno-posledična veza između radnje tuženog i štete koju je tužilac pretrpeo i krivica za radnju i nastalu štetu na strani tuženog. Činjenica da nije postojala namera tuženog da povredi tužioca ne može osloboditi tuženog odgovornosti za štetu koju je tužilac pretrpeo, s obzirom da bezobziran start tuženog na stajnu nogu tužioca predstavlja grubu nepažnju, zbog koje postoji odgovornost tuženog za štetu koju je tužilac pretrpeo.

Novčani iznosi koje je prvostepeni sud dosudio, imajući u vidu intenzitet i trajanje fizičkih bolova i straha, kao i manifestacije umanjenja životne aktivnosti tužioca predstavljaju iznose kojima se tužiocu može pružiti odgovarajuća satisfakcija za štetu koju je pretrpeo, a ti iznosi ne pogoduju cilju i težnjama koje su nespojive sa prirodom naknade nematerijalne štete i njenom društvenom svrhom.

Zbog svega navedenog revizija tužioca je usvojena, a pobijana presuda preinačena i odlučeno kao u izreci presude, na osnovu člana 416. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija

Božidar Vujičić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić