Protiv obavezujućeg dela pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je izjavio blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i predložio da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, u smislu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Pošto je pobijanom pravnosnažnom presudom drugostepeni sud ukinuo prvostepenu presudu i odlučio o zahtevima stranaka, sledi da je revizija dozvoljena u smislu odredbe člana 403. stav 2. tačka 3. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), pa je odlučivanje o posebnoj reviziji, u smislu odredbe člana 404. stav 1. istog Zakona, suvišno.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pravnosnažnu presudu u pobijanom, obavezujućem delu, u smislu odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja se 09.10.2012. godine javila lekaru u Domu zdravlja Niš, zbog povišene temperature i osećaja mučnine. Nakon pregleda, istog dana je primila prepisanu terapiju odnosno injekciju. Nakon izvesnog vremena, počeli su nesnosni bolovi u predelu gde joj je data injekcija, zbog čega se 14.10.2012. godine javila na odeljenje hirurgije, pa je lekar utvrdio da je dobila jatrogeni apsces. Stalni sudski veštak za oblast opšte i vaskularne hirurgije, dr Dragan Milić iz Niša, je u svom nalazu od 29.05.2014. godine dao mišljenje da se ne može ni na koji način sa sigurnošću utvrditi da je jatrogeni apsces nastao kao posledica neadekvatno date injekcije od strane medicinskog osoblja u Domu zdravlja u Nišu, ali da to jeste komplikacija koja može da se javi kod jednog broja pacijenata nakon davanja injekcije i može nastati kao posledica neadekvatnog samog čina davanja injekcije (nesterilni medicinski materijal) ili posledica smanjenog imuniteta organizma. Specijalista sudske medicine, prof. dr. Miodrag Zdravković, je u svom nalazu od 17.05.2017. godine dao mišljenje da je uzrok nastanka apscesa nesterilna primena injekcije, te da dostupni podaci o zdravstvenom stanju tužilje ne ukazuju da ona boluje od neke teže i sistemske bolesti ili poremećaja cirkulacije, poremećaja imuniteta, a koji bi, sa svoje strane, pogodovao nastanku infekcije. Sudski veštak dr Saša Živić, specijaliste opšte i vaskularne hirurgije, takođe nije mogao sa sigurnošću da utvrdi da je bakterija „Staphylococcus aureus“, uzročnik apscesa leve glutealne regije, uneta prilikom davanja injekcije odnosno da li je bilo propusta u radu osoblja tuženog ili to nije slučaj. Zbog nemogućnosti usaglašavanja nalaza i mišljenja navedenih sudskih veštaka, drugostepeni sud je, na raspravi, izveo dokaz veštačenjem od strane Zavoda za sudsku medicinu Niš, pa je Komisija veštaka tog Zavoda, u svom nalazu od 15.10.2020. godine, dala mišljenje da se, na osnovu vremenskog kontinuiteta između aplikacije injekcione terapije i razvoja zapaljenskog procesa i njegove lokacije, može nesporno zaključiti da je u konkretnom slučaju došlo do prodora patogene bakterije „Staphylococcus aureus“ u mišićno tkivo levog sedalnog predela prilikom aplikacije injekcije, a kao posledica nesterilnog postupka (primene nesterilne igle ili šprica i/ili neadekvatno dezinfikovane kože preko koje je izvršeno ubadanje iglom).Raspoloživi podaci o zdravstvenom stanju tužilje ne ukazuju da ona boluje od neke teže sistemske bolesti ili poremećaja cirkulacije, niti težeg poremećaja imuniteta što bi, sa svoje strane, moglo da pogoduje nastanku ove infekcije. S obzirom na prirodu samog zapaljenskog procesa, njegovu lokaciju i obimnost, tužilja je tokom petodnevnog razvoja zapaljenskog procesa do prve hirurške intervencije trpela kontinuirane fizičke bolove koji su u početku bili lakog intenziteta, ali je sa povećanjem obima gnojne kolekcije došlo i do inteziviranja fizičkog bola preko srednjeg do jakog i veoma jakog intenziteta u toku prve hirurške intervencije. U narednom periodu od oko mesec dana koliko je trajao period lečenja, tužilja je trpela fizičke bolove u prvih nedelju dana gotovo stalne, srednjeg stepena izraženosti, a kasnije, sa postepenim smirivanjem zapaljenskog procesa, povremene, ređe i lakog stepena koji su se pojačavali i poprimali karakter bola jakog intenziteta, u toku i izvesno vreme nakon svake intervencije – dreniranja i obrade rane (u periodu od 15 dana kada je vršeno periodično dreniranje i svakodnevno ispiranje i previjanje). Nakon završenog perioda lečenja, tužilja je trpela samo povremene fizičke bolove lakog intenziteta u narednih par meseci u vidu tištanja, zapaljenja, svraba i slično. Spontano nastale fizičke bolove neznatnog do lakog intenziteta tužilja je trpela i posle navedenog vremena sve do danas, a kao posledice reakcije ožiljnog tkiva na promenu meteoroloških prilika, kakve će bolove povremeno trpeti i u budućnosti. Uzimajući u obzir prirodu samog zapaljenskog procesa, tužilja je trpela strah, najpre lakog intenziteta, ali je, kao i sa trpljenjem fizičkog bola, sa povećanjem obima gnojne kolekcije došlo i do inteziviranja straha preko srednjeg do jakog intenziteta pred samu i u toku prve hirurške intervencije, izazvanog trpljenjem fizičkih bolova i izraženom bojazni za svoje zdravlje i od mogućih težih zapaljenskih komplikacija, koji je, kao takav postojao i izvesno kraće vreme nakon ove hirurške intervencije. U narednom periodu aktivnog lečenja posle injekcijskog apcesa koji je, prema medicinskoj dokumentaciji, trajao oko mesec dana, tužilja je trpela sekundarni strah uglavnom lakog intenziteta provociran prvenstveno trpljenjem fizičkih bolova i zabrinutošću za konačni ishod lečenja i eventualnog razvoja komplikacija. Ovaj strah se pojačavao i poprimao karakter straha srednjeg intenziteta neposredno pre i u toku izvesno vreme nakon svakodnevnog dreniranja i obrade rane u prvih petnaest dana lečenja. Nakon završenog perioda lečenja, sve do danas, podsećanje tužilje na neprijatne doživljaje i subjektivne tegobe koje je prošla zbog zapaljenskog gnojnog procesa u levom sedalnom predelu, naročito u situacijama kada joj je zbog drugih zdravstvenih razloga možda bila propisivana injekciona intramuskularna terapija, vrlo verovatno je bilo praćeno povremenim osećajem straha neznatnog do lakog intenziteta u kvalitetu nelagodnosti i lake uznemirenosti, kakav bi strah u takvim okolnostima mogla da doživljava i u budućnosti. Dopunskim mišljenjem od 17.11.2020. godine, Komisija sudskih veštaka Zavoda za sudsku medicinu u Nišu, izjasnila se o primedbama tuženog na svoj nalaz, ostajući u celosti pri mišljenju da je u konkretnom slučaju došlo do prodora infektivnog agensa – patogene bakterije u mišićno tkivo levog sedalnog predela tužilje prilikom intramuskularnog davanja injekcije u Domu zdravlja u Nišu.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je drugostepeni sud tuženog obavezao da tužilji naknadi nematerijalnu štetu na ime pretrpljenih fizičkih bolova i pretrpljenog straha, sa pripadajućom kamatom, u smislu odredbe člana 170. stav 1., 171. stav 1. i 277. Zakona o obligacionim odnosima.

Odredbom člana 94. stav 1. Zakona o zdravstvenoj zaštiti („Službeni glasnik RS“, br. 107/2009) koji je bio na snazi u vreme predmetnog događaja, propisano je da je dom zdravlja zdravstvena ustanova u kojoj se obavlja zdravstvena delatnost na primarnom nivou. Zdravstveni radnici obavljaju zdravstvenu delatnost u skladu sa važećom zdravstvenom doktrinom i u skladu sa kodeksom profesionalne etike (član 169. stav 1.). Za svoj rad zdravstveni radnici preuzimaju stručnu, etičku, kaznenu i materijalnu odgovornost (stav 2. odredbe člana 169. Zakona o zdravstvenoj zaštiti).

Za štetu koju zaposleni u radu ili u vezi sa radom prouzrokuje trećem licu odgovara preduzeće u kome je zaposleni radio u trenutku prouzrokovanja štete, osim ako dokaže da je zaposleni u datim okolnostima postupao onako kako je trebalo, jer je tako propisano odredbom člana 170. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. Odgovornost drugih lica propisana je u odredbi člana 171. stav 1. istog Zakona tako što se odredbe prethodnog člana primenjuju i na druge poslodavce u pogledu odgovornosti za štetu koji je zaposleni koji kod njih rade prouzrokuje u radu ili u vezi sa radom.

U konkretnom slučaju, tužilja je trpela fizičke bolove i strah zbog jatrogenog apcesa koji je posledica prodora infektivnog agensa – patogene bakterije u mišićno tkivo levog sedalnog predela prilikom intramuskularnog davanja injekcije u Domu zdravlja u Nišu, pa je tuženi dužan da joj predmetnu štetu nadoknadi jer nije dokazao da je njegov zaposleni, u datim okolnostima, postupao onako kako je trebalo.

Navodima revizije tuženog o tome da nisu pravilno cenjeni svi dokazi izvedeni tokom postupka od strane Apelacionog suda u Nišu, posebno veštačenja koja su obavljena u prvostepenom postupku, pobija se pravilnost ocene dokaza, što nije dozvoljeno. Kada se ima u vidu da su stranke imale primedbe na nalaze i mišljenja sudskih veštaka koji su u prvostepenom postupku dostavili sudu različita mišljenja o uzroku pojave apscesa kod tužilje, drugostepeni sud je, pravilnom primenom odredbe člana 271. stav 4. Zakona o parničnom postupku, odredio novo veštačenje imajući u vidu da sudski veštaci nisu usaglasili svoje nalaze i stručna mišljenja. O tome koje će činjenice da uzme kao dokazane, drugostepeni sud je odlučio po svom uverenju, na osnovu savesne i brižljive ocene svakog dokaza zasebno, svih dokaza kao celine i na osnovu rezultata celokupnog postupka, pravilnom primene člana 8. Zakona o parničnom postupku. Navodi revizije tuženog o pogrešnoj primeni materijalnog prava zasnivaju se na osporavanju nalaza Komisije veštaka Zavoda za sudsku medicinu u Nišu, koji se odnosi na utvrđeno činjenično stanje, a ne na primenu materijalnog prava. Kod utvrđenog činjeničnog stanja o tome da postoji uzročno posledična veza između oboljenja koje je tužilji prouzrokovalo fizičke bolove i strah i aplikacije injekcije u Domu zdravlja u Nišu, sledi da je tuženi objektivno odgovoran i dužan da tužilji predmetnu štetu naknadi, pa su navodi revizije tuženog o pogrešnoj primeni materijalnog prava, neosnovani.

Pravilna je i odluka o troškovima parničnog postupka jer je doneta pravilnom primenom odredbe člana 153. stav 1. i 154. Zakona o parničnom postupku.

Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u izreci doneo primenom odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća - sudija

Dobrila Strajina,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić