Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina, Marine Milanović, Branislava Bosiljkovića i Katarine Manojlović Andrić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Ivan Mitrović, advokat iz ..., protiv tuženih BB iz ... i VV iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Jelena Cakić, advokat iz ..., radi utvrđenja prava svojine, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 4514/19 od 29.04.2020. godine, u sednici održanoj 17.12.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 4514/19 od 29.04.2020. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 4514/19 od 29.04.2020. godine.

ODBIJA SE zahtev tuženih za naknadu troškova odgovora na reviziju.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Leskovcu P 6927/15 od 17.06.2019. godine, ispravljena rešenjima istog suda P 6927/15 od 14.08.2020. godine i P 6927/15 od 04.09.2020. godine, prvim stavom izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se prema tuženim utvrdi da je tužilac vlasnik – imalac prava svojine na porodičnoj stambenoj zgradi na kp.br. .. po listu nepokretnosti broj .. KO ..., opština ..., dimenzija 9h12m, podruma, prizemlja i prvog sprata površine 194 m2 imalac prava svojine na zemljištu pod zgradom, površine 194 m2 po osnovu sticanja u zajedničkoj imovini sa prvotuženom i doprinosu u obimu ½ idealnih delova, s tim da su tuženi dužni da priznaju i trpe ovo pravo tužioca, kao i da omoguće uknjižbu prava svojine u navedenom obimu u zemljišnim i drugim javnim knjigama, a u suprotnom ova presuda da služi kao osnov za uknjižbu. Drugim stavom izreke, obavezan je tužilac da tuženima na ime troškova postupka isplati iznos od 106.900,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 4514/19 od 29.04.2020. godine, prvim stavom izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i prvostepena presuda potvrđena. Drugim stavom izreke, odbijen je zahtev tuženih za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odlučuje kao izuzetno dozvoljenoj, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 87/18), a radi potrebe razmatranja pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse i novog tumačenja prava.

Tuženi su podneli odgovor na reviziju.

Prema članu 404. ZPP revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Vrhovni kasacioni sud nije prihvatio predlog za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj po članu 404. ZPP, budući da su pitanja na koja se ukazuje kao sporna, vezana za konkretnu činjeničnu podlogu i rešenje spornog odnosa stranaka, a pobijana drugostepena presuda je u skladu sa sudskom praksom i pravnim shvatanjima. Osim toga, revizija je usmerena na razrešenje činjeničnog pitanja konkretnog spora, dok se ukazivanjem na doprinos i ulaganje stranaka u porodičnu stambenu zgradu koja je predmet spora, zapravo osporava utvrđeno činjenično stanje, što nije razlog za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, zbog čega je odlučeno kao u prvom stavu izreke. Pravno pitanje na koje se u reviziji ukazuje nije u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse i novo tumačenje prava, već je vezano za utvrđenu činjeničnu podlogu i rešenje spornog odnosa stranaka, imajući u vidu predmet tražene pravne zaštite, a uz reviziju nisu dostavljene pravnosnažne odluke suprotne sadržine koje bi vodile eventualnom drugačijem odlučivanju.

Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi utvrđenja prava svojine podneta je 21.07.2015. godine, a vrednost predmeta spora označena u tužbi iznosi 10.000,00 dinara.

Pošto vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija tužioca nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.

Kako troškovi odgovora na reviziju ne predstavljaju potrebne troškove radi vođenja parnice u smislu odredbe člana 154. stav 1. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u trećem stavu izreke.

Predsednik veća - sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić