U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Marine Milanović i Katarine Manojlović Andrić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Savo Grujić, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Dragan Novović, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6697/17 od 13.09.2018. godine, u sednici veća održanoj 10.06.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6697/17 od 13.09.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu P 374/16 od 28.04.2017. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i obavezan tuženi da tužiocu na ime duga plati iznos od 69.000 evra sa kamatom, koju propisuje Evropska centralna banka počev od 01.10.2008. godine pa do 25.12.2012. godine, a od 25.12.2012. godine pa do isplate po stopi propisanoj Zakonom o zateznoj kamati na evro, sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu, na ime troškova parničnog postupka, isplati iznos od 957.760,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 6697/17 od 13.09.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tuženog i potvrđena presuda Trećeg osnovnog suda u Beogradu P 374/16 od 28.04.2017. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu, primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku - ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija neosnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, kao ni bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, na koju se revizijom ukazuje. Pred drugostepenim sudom nije došlo do pogrešne ni nepotpune primene odredaba procesnog zakona koje su bile od uticaja na pravilnost i zakonitost pobijane presude. Zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, na koju se revizijom ukazuje tvrdnjom o nejasnim i protivrečnim razlozima, kao i osporavanjem utvrđenog činjeničnog stanja, revizija se ne može izjaviti u smislu člana 407. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac u svojstvu zajmodavca i tuženi u svojstvu zajmoprimca, zaključili su ugovor o zajmu za iznos od 70.000 evra, na kome su potpisi overeni pred sudom, pod Ov.br. ../2006 dana 03.10.2006. godine, sa rokom vraćanja do 01.08.2008. godine, bez kamate. Konstituisano je založno pravo u korist zajmodavca na dvosobnom stanu površine 67 m2 u ... u ul. ... br. .., uz saglasnost supruge zajmoprimca, koja je tu saglasnost overila pod Ov.br. ../06 dana 03.10.2006. godine. Tužilac je tuženom predao novačni iznos od 70.000 evra nakon overe ugovora, a tuženi je tužiocu na ime dela zajma vratio iznos od 1.000 evra.

Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je među parničnim strankama došlo do zaključenja pismenog ugovora o zajmu u smislu čl.557. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, po osnovu koga je tuženi u svojstvu zajmoprimca bio u obavezi da vrati tužiocu 70.000 evra, uz obavezu da navedeni iznos vrati u ugovorenom roku - do 01.08.2008. godine. Međutim, kako je tuženi svoju obavezu ispunio u neznatnom delu, isplatom iznosa od 1.000,00 evra, to je pravilnom primenom čl.562. ZOO, pobijanom odlukom obavezan tuženi da vrati tužiocu preostali dugovani iznos sa kamatom počev od dana padanja u docnju, u smislu člana 277. u vezi člana 324. Zakona o obligacionim odnosima.

Revizijom tuženog se ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava i tvrdi da tuženi nije u obavezi da tužiocu vrati novčanu pozajmicu u iznosu od 69.000 evra, jer je ugovor o zajmu zaključen 31.10.2006. godine, iz koga je nastalo sporno potraživanje, samo deo drugog ugovora zaključenog 15.12.2006. godine, a da je taj drugi ugovor, uz pristanak tuženog, nastao iz poslovnog odnosa tužioca sa trećim licem - firmom „Neofarmis“ d.o.o. Navodi su neosnovani, jer nije utvrđeno da je ugovor o zajmu iz koga je nastala sporna obaveza, prividan pravni posao, čija bi posledica bila apsolutna ništavost (niti je takva vrsta sudske zaštite tražena). Naime, u toku postupka pred nižestepenim sudovima je utvrđeno da je potraživanje tužioca iz ugovora o zajmu obezbeđeno hipotekom, da je ugovor sačinjen u pismenoj formi (iako se ne radi o obaveznoj formi) i da je nakon overe u sudu, i po osnovu tog ugovora, tužilac predao tuženom određeni iznos novca. Sa druge strane, tuženi nije dokazao da je osim zaključenog ugovora o zajmu, bilo drugih novčanih pozajmica ni da je sa tužiocem i trećim licem bio u bilo kakvom poslovnom odnosu, odnosno da je sporno potraživanje nastalo iz drugog pravnog posla.

Sa napred navedenih razloga, primenom člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić