.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 5951/2025
20.05.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Zorice Bulajić, Irene Vuković, Jelice Bojanić Kerkez i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužilaca AA, BB, VV, GG, svi iz ..., DD i ĐĐ, obojica iz ... i EE iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Marija Joksović, advokat iz ..., protiv tuženog JKP „Usluga“ Odžaci, čiji je punomoćnik Petar Mijanović, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 152/25 od 24.02.2025. godine, u sednici održanoj 20.05.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 152/25 od 24.02.2025. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilaca izjavljena protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 152/25 od 24.02.2025. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Somboru P 3261/21 od 18.12.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev da se obaveže tuženi da tužiocima na ime neosnovano naplaćene naknade za održavanje vodomera isplati iznose od po 4.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 31.08.2018. godine, kao i troškove parničnog postupka sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom drugim izreke, obavezani su tužioci da tuženom isplate troškove parničnog postupka od po 10.928,57 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Presudom Višeg suda u Somboru Gž 152/25 od 24.02.2025. godine, stavom prvim izreke, žalba tužilaca je odbijena i prvostepena presuda potvrđena. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužilaca za troškove žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužioci su izjavili reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 18/20), u vezi odredbe člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br.10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse, kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku za odlučivanje o posebnoj reviziji tužilaca.
Predmet tražene pravne zaštite je naknada štete tužiocima na ime troškova održavanja vodomera u periodu od jula 2018. godine do decembra 2020. godine. Pobijana odluka kojom je tužbeni zahtev tužilaca odbijen doneta je primenom odredbe člana 56. stav 1. tada važeće Odluke o komunalnim delatnostima Opštine Odžaci („Službeni list“ Opštine Odžaci broj 16/12 ... 8/16), koja je prestala da važi 09.12.2020. godine izmenom te Odluke. Revidenti uz reviziju nisu priložili drugačije odluke sudova donete u predmetima sa istim pravnim osnovom i činjeničnim stanjem kao u ovom predmetu, u smislu potrebe ujednačavanja suske prakse.
Na osnovu odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. Zakona o parničnom postupku, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Tužbu radi naknade štete tužioci AA i BB su podneli 13.07.2021. godine, tužioci VV i GG 14.07.2021. godine, tužioci DD i ĐĐ 15.07.2021. godine i tužilac EE 19.07.2021. godine, vrednost predmeta spora 4.000,00 dinara. Rešenjem Osnovnog suda u Somboru P 3261/21 od 03.11.2023. godine postupci su spojeni radi zajedničkog raspravljanja. Vrednost predmeta spora u odnosu na svakog od tužilaca pojedinačno, koji nisu jedinstveni suparničari ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra na dan podnošenja tužbe.
Kako je pobijanom drugostepenom presudom odlučeno u sporu male vrednosti u kome je prema članu 479. stav 6. ZPP isključeno pravo na izjavljivanje revizije, to revizija tužilaca nije dozvoljena.
Na osnovu odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Dragana Marinković,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
