U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Branislava Bosiljkovića i Zorane Delibašić, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ..., BB iz ..., VV iz ..., GG iz ..., DD iz ..., ĐĐ iz ..., EE iz ..., ŽŽ iz ..., ZZ iz ..., II iz ..., JJ iz ..., KK iz .., LL iz ..., LJLJ iz ..., MM iz ..., NN iz ..., NJNJ iz ..., OO iz ..., PP iz ..., RR iz ..., SS iz ..., TT iz ..., ĆĆ iz ..., UU iz ..., FF iz .., HH iz ..., CC iz ..., ČČ iz ..., DŽDŽ iz ..., ŠŠ iz ..., AB iz ..., AV iz ..., AG iz ..., AD iz ..., AĐ iz ..., AE iz .., AŽ iz ..,., AZ iz ..., AI iz ..., AJ iz .., AK iz ..., AL iz ..., ALJ iz ..., AN iz ..., ANJ iz ..., AO iz .... AP iz .., AR iz ..., AS iz ..., AT iz ..., AĆ iz ..., AU iz ..., AF iz ..., AH iz ..., AC iz ..., AČ iz ..., ADŽ iz ..., AŠ iz ..., AA1 iz ..., AB1 iz ..., AV1 iz ..., AG1... iz ..., AD1 iz ..., AĐ1 iz ..., AE1 iz ..., AŽ1 iz ..., AZ1 iz ..., AI1 iz ..., čiji je punomoćnik Predrag Kezić, advokat iz ..., protiv tuženog AJ1 iz ..., čiji je punomoćnik Aleksandar Janković, advokat iz ... i tužene Republike Srbije, Ministarstvo privrede, koju zastupa Državni pravobranilac, Odeljenje iz Užica, radi sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tuženog AJ1 izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1750/18 od 11.04.2018. godine, ispravljene rešenjem od 17.05.2018.godine i rešenjem od 17.12.2018.godine, u sednici veća održanoj 22.02.2019. godine, doneo je

P R E S U D U

PREINAČUJE SE presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1750/18 od 11.04.2018.godine ispravljena rešenjem od 17.05.2018.godine i rešenjem od 17.12.2018.godine, u drugom stavu izreke, tako što se odbija žalba tužilaca i potvrđuje presuda Osnovnog suda u Prijepolju P 649/2017 od 28.12.2017.godine u prvom stavu izreke, u kojem je odbijen tužbeni zahtev tužilaca i drugom stavu, u kojem je odlučeno o troškovima prvostepenog postupka, sve u odnosu na tuženog AJ1 iz ... .

Tuženom AJ1 iz ... se ne dosuđuju troškovi revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Prijepolju P 649/2017 od 28.12.2017.godine u prvom stavu izreke odbijen je tužbeni zahtev tužilaca, kojim su tražili da se obaveže tuženi AJ1 iz ... i tužena Republika Srbija da solidarno isplate tužiocima na ime korišćenja bez pravnog osnova poslovnog prostora srazmerno njihovim suvlasničkim udelima iznos od 4.629.836,00 dinara i to svakom od tužilaca iznose koji su navedeni u tom stavu izreke. U istom stavu izreke odbačena je žalba zakonskog zastupnika Republike Srbije izjavljena protiv rešenja tog suda od 20.12.2017.godine, kojim je dozvoljeno preinačenje tužbe tužilaca. U stavu drugom izreke, obavezani su tužioci da solidarno isplate tuženom AJ1 iz .. na ime troškova spora iznos od 757.878,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti odluke o troškovima pa do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1750/18 od 11.04.2018. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilaca i potvrđena prvostepena presuda od 28.12.2017.godine i rešenje od 05.02.2018.godine. U stavu drugom izreke preinačena je prvostepena presuda u prvom stavu izreke u odnosu na tuženog AJ1 iz ... tako što je usvojen tužbeni zahtev tužilaca i obavezan tuženi AJ1 iz ... da tužiocima na ime neosnovanog obogaćenja isplati svakom od tužilaca iznose koji su navedeni u tom stavu izreke. Obavezan je tuženi AJ1 iz ... da tužiocima nadoknadi troškove postupka u iznosu od 6.614.070,00 dinara.

Rešenjem Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1750/18 od 17.05.2018. godine, ispravljena je drugostepena presuda u delu odluke o troškovima postupka, tako što umesto iznosa od 6.614.070,00 dinara treba da stoji iznos od 7.141.240,00 dinara.

Protiv drugostepene presude tuženi AJ1 iz ... (u daljem tekstu tuženi) je izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 407. stav 1. tačka 3. u vezi sa članovima 374. stav 1. i članom 387. stav 1. tačka 2. i 5. ZPP i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tužioci su podneli odgovor na reviziju tuženog.

Rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev 4245/2018 od 04.10.2018.godine vraćen je predmet prvostepenog suda Apelacionom sudu u Kragujevcu radi ispravke presude Gž 1750/18 od 11.04.2018.godine.

Rešenjem Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1750/18 od 17.12.2018. godine ispravljena je presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1750/18 od 11.04.2018.godine, ispravljena rešenjem tog suda od 17.05.2018.godine, u prvom stavu izreke, na strani tri, u jedanaestom redu, tako što se iza reči „28.12.2017.godine“ dodaju reči „u odnosu na tuženu Republiku Srbiju- Ministarstvo za privredu“, dok u ostalom delu drugostepena presuda ostaje neizmenjena.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 i 55/14) i našao da je revizija tuženog dozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP, jer je drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu i odlučio o zahtevima tužilaca. Prvostepeni i drugostepeni sud su postupak vodili po pravilima opšteg parničnog postupka, a ne po pravilima spora male vrednosti, pa Vrhovni kasacioni sud odlučujući o dozvoljenosti revizije tuženog je primenio pravila opšteg parničnog postupka, a ne pravila o sporu male vrednosti i zaključio da je revizija tuženog dozvoljena i osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti, niti je pred drugostepenim sudom učinjena povreda postupka na koju se u reviziji tuženog ukazuje.

Prema utvrđenim činjenicama tužioci su kao zapolena lica u DP „AK1“ ..., pokrenuli radne sporove protiv ovog preduzeća radi isplate naknade zarade za vreme prekida rada preduzeća, koji su okončani usvajanjem tužbenih zahteva i obavezivanjem tuženog da tužiocima isplati naknadu zarade za utuženi period. Tuženo preduzeće, iz tih parnica nije ispunilo svoju obavezu prema zaposlenima, pa su oni podneli predlog za izvršenje radi naplate potraživanja na osnovu pravnosnažnih presuda, prodajom nepokretnosti koje su u svojini dužnika DP „AK1“ ... proizvodnih pogona, magacina i drugih pratećih objekata dužnika. Opštinski sud u Prijepolju je usvojio njihov predlog i doneo rešenje o izvršenju I 513/06, prodajom proizvodnog pogona, magacina, menze, upravne zgrade sa garderobom, prinudnog magacina, kompresorske stanice i portirnice, koji su izgrađeni na kp.br. .., .., .., .., ../2 i ../2, sve upisano u LN.br... KO .., vlasništvo DP „AK1“ .., radi naplate potraživanja tužilaca. Kako se ni u ponovljenoj javnoj prodaji nije javio ni jedan kupac, sud je na predlog tužilaca, kao izvršnih poverilaca, doneo rešenje o dosuđenju I 513/06 od 15.04.2009.godine kojim je tužiocima dosudio napred navedene nepokretnosti. Ovo rešenje je ispravljeno rešenjem navedenog suda od 29.07.2009.godine i postalo je pravnosnažno 18.05.2009.godine. Izvršni postupak je prekinut rešenjem Opštinskog suda u Prijepolju I 513/06 od 22.09.2009.godine, zbog otvaranja stečaja nad izvršnim dužnikom DP „AK1“ ... . Rešenjem Trgovinskog suda u Užicu St br. 120/09 od 21.08.2009.godine, za stečajnog upravnika je imenovana Agencija za privatizaciju RS, RJ Centar za stečaj iz Beograda, koja je, prema članu 31. stav 1. Zakona o privatizaciji, nakon početka primene ovog zakona prestala sa radom, pa su sve prava i obaveze Agencije prešla na Republiku Srbiju, Ministarstvo privrede. U tom postupku tužioci su podneli zahtev da se iz stečajne mase stečajnog dužnika izluče nepokretnosti koje su bile predmet izvršenja. Ovaj zahtev je odlukom stečajnog upravnika St br. 12/09 od 14.12.2009.godine odbijen, a Privredni sud u Užicu je prigovor tužilaca na navedeno rešenje odbio kao neosnovan rešenjem St br. 34/10 od 19.02.2010.godine. Prema obrazloženju ovog rešenja stečajni upravnik je odbio zahtev za izlučenje tužilaca, kao izvršnih poverilaca, a sud njihov prigovor, zbog nesaglasnosti rešenja Opštinskog suda u Prijepolju I 513/06 od 15.04.2009.godine u kome su pobrojane nepokretnosti koje su dodeljene izvršnim poveriocima i parcele na kojima su one izgrađene sa stanjem u Katastru nepokretnosti odbio, sa obrazloženjem da poverioci svoja prava mogu ostvariti pokretanjem postupka reindikacionom tužbom pred nadležnim sudom. Rešenjem Privrednog suda u Užicu P 308/10 od 04.03.2011.godine odbačena je tužba tužilaca iz procesnih razloga, jer punomoćnik tužilaca, advokat po struci, koji je u ime tužilaca sastavio tužbu sa zahtevom da se utvrdi da tužioci imaju pravo sukorišćenja na kp. br. ../02 i pravo svojine na objektima izgrađenim na toj parceli i da se ove nepokretnosti izdvoje iz stečajne mase, nije naveo prebivalište ili boravište tužilaca, niti u kojoj katastarskoj opštini je kp.br. ../02 za koju su tužioci tražili da se utvrdi da imaju pravo sukorišćenja, ali nije odlučivano o pravu tužilaca na ovim nepokretnostima koje su bile i predmet zakupa. U toku izvršnog postupka tuženi AJ1 iz ... je 21.08.2009.godine zaključio sa stečajnim upravnikom Agencijom za privatizaciju Republike Srbije, kao zastupnikom društvenog preduzeća za proizvodnju tekstilne konfekcije „AK1“ u stečaju, ugovor o zakupu na određeno vreme za period od otvaranja stečaja 21.08.2009.godine pa do unovčanja imovine zakupodavca. Tuženi AJ1 iz ... je po osnovu navedenog ugovora koristio predmetne nepokretnosti do 01.04.2013.godine, kada ih je predao stečajnom upravniku. Pre nego što je zaključen ugovor o zakupu između tužilaca i zakupca, tuženog u ovom postupku je 27.07.2009.godine zaključen protokol o namerama saradnje u kome je navedeno da je zakupac zainteresovan za kupovinu objekata koji su dosuđeni tužiocima, da će stranke zaključiti ugovor o kupoprodaji navedenih nepokretnosti nakon što tužioci upišu pravo svojine na njima u Katastru nepokretnosti, najkasnije do 30.09.2009.godine. U toku parničnog postupka navedene nepokretnosti, koje su bile predmet izvršenja, kao i društveno preduzeće „AK1“ je 19.01.2015.godine prodato „AL1“ d.o.o. iz ..., a 21.01.2015.godine je „AL1“ d.o.o. iz .. zaključio sa tužiocima sporazum u kome je navedeno da su sva potraživanja tužilaca iz rešenja Opštinskog suda u Prijepolju I 513/2006 izmirena, zbog čega su se tužioci odrekli svih daljih potraživanja prema „AL1“ d.o.o. iz ..., ... u odnosu na nepokretnosti koje su im dosuđene.

Na osnovu utvrđenih činjenica prvostepeni sud je zaključio da tužbeni zahtev tužilaca u odnosu na tuženog AJ1 iz ... nije osnovan s obzirom na to da tužioci nisu vlasnici nepokretnosti, koje su bile predmet ugovora o zakupu zaključenog između tuženog i stečajnog upravnika.

Odlučujući o žalbi tužilaca drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu u delu u kojem je odbijen tužbeni zahtev tužilaca u odnosu na tuženog, smatrajući da je prvostepeni sud pogrešno primenio član 20. stav 2. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. Drugostepeni sud smatra da su tužiocima rešenjem Opštinskog suda u Prijepolju I 513/06 od 15.04.2009.godine, dosuđene nepokretnosti koje su bile predmet ugovora o zakupu, što znači da su tužioci odlukom nadležnog državnog organa stekli pravo svojine na ovim nepokretnostima, bez obzira što njihovo pravo nije upisano u knjigama nepokretnosti, jer kod ovog načina sticanja svojine upis prava je dekleratornog karaktera. Drugostepeni sud ističe da je bez uticaja činjenica što je stečajni upravnik odbio zahtev tužilaca, kao poverilaca, za izlučenje iz stečajne mase nepokretnosti koje su im dosuđene u izvršnom postupku, a privredni sud njihov prigovor, jer su ovakve odluke donete zato što nije postojala saglasnost između rešenja opštinskog suda I 513/06 od 15.04.2009.godine u kome su pobrojani objekti koji su dodeljeni izvršnim poveriocima i parcele na kojima su oni izgrađeni sa stanjem u katastru nepokrtnosti, a ne zbog toga što je neosnovano njihovo pravo na ovim nepokretnostima. Takođe, zaključuje drugostepeni sud, da je bez uticaja činjenica što je rešenjem Privrednog suda u Užicu P 308/10 od 04.03.2011.godine odbačena tužba tužilaca za predaju nepokretnosti, jer u navedenoj odluci nije odlučivano o pravu tužilaca na nepokretnostima, koje su bile predmet zakupa, već je tužba odbačena iz procesnih razloga. Drugostepeni sud zaključuje da je tuženi u obavezi da tužiocima isplati iznose dosuđene u prvom stavu izreke drugostepene presude, jer mu je bilo poznato da je imovina, koja je predmet zakupa, vlasništvo tužilaca, pa je stoga tuženi saglasno odredbi člana 219. ZOO u obavezi da svakom od tužilaca isplati utužene iznose koji su navedeni u izreci drugostepene odluke.

Osnovano u reviziji tuženi ističe da je drugostepena odluka doneta na osnovu pogrešne primene materijalnog prava.

Odredbom člana 20. stav 2. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, pravo svojine stiče se i odlukom državnog organa, na način i pod uslovima određenim zakonom. Da bi se pravo svojine steklo odlukom državnog organa, moraju da budu ispunjeni svi zakonski uslovi koji se na određeni slučaj primenjuje. U konkretnom slučaju, da bi se pravo svojine steklo na osnovu odluke državnog organa, moraju biti ispunjeni uslovi iz Zakona o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 125/2004), a koji se primenjivao u izvršnom postupku radi naplate potraživanja tužilaca po pravnosnažnim presudama donetim protiv DP „AK1“ iz ... .

Opštinski sud u Prijepolju je po predlogu tužilaca doneo rešenje o izvršenju, prodajom nepokretnosti u svojini izvršnog dužnika DP „AK1“ iz ..., radi naplate potraživanja tužilaca. Kako u ponovnoj javnoj prodaji navedenih nepokretnosti u postupku izvršenja I 513/06, niko se nije javio kao kupac istih nepokretnosti, to je Opštinski sud, po predlogu tužilaca, kao izvršnih poverilaca doneo rešenje o dosuđenju od 15.04.2009.godine, koje je postalo pravnosnažno 18.05.2009.godine. Navedeno rešenje je doneto na osnovu odredbe člana 134. Zakona o izvršnom postupku. Donošenjem rešenja o dosuđenju spornih nepokretnosti tužiocima na osnovu odredbe člana 134. Zakona o izvršnom postupku, dalji postupak sprovođenja izvršenja se nastavlja primenom pravila iz člana 129. do 132. Zakona o izvršnom postupku, predajom stvari, odredbi o pravilima drugih lica, kao i ostalih pravila koja treba uvažiti.

Rešenjem o dosuđenju Opštinski sud nije odredio visinu udela svakog tužioca – izvršnog poverioca u dosuđenim nepkretnostima srazmerno njihovim pojedinačnim potraživanjima. Nakon donošenja rešenje o dosuđenju, sud je odredio veštačenje od strane veštaka ekonomske struke, radi utvrđivanja visine udela svakog tužioca-izvršnog poverioca pojedinačno u dosuđenim nepokretnostima, srazmerno visini njegovog potraživanja u odnosu na ukupnu vrednost dosuđenih nepokretnosti, ali sud nije doneo dopunsko rešenje o određivanju pojedinačnih udela tužilaca u dosuđenim nepokretnostima iz razloga što je došlo do prekida izvršnog postupka zbog otvaranja stečaja nad izvršnim dužnikom DP „AK1“ iz ... . Opštinski sud u Prijepolju je doneo rešenje I 513/06 od 22.10.2009.godine, kojim rešenjem je prekinuo izvršni postupak I 513/06, zbog otvaranja stečajnog postupka nad izvršnim dužnikom DP „AK1“ iz ..., rešenjem Trgovinskog suda iz Užica St 12/09 od 21.08.2009.godine. Po predlogu tužilaca za nastavak izvršnog postupka od 12.11.2014.godine, predlog je odbijen rešenjem Osnovnog suda iz Prijepolja I 513/06 od 14.11.2014.godine. Na to rešenje su tužioci uložili prigovor, a koji prigovor je veće Osnovnog suda rešenjem Ipv I 71/14 od 28.11.2014.godine odbilo kao neosnovan.

Iz navedenih razloga, pogrešan je stav drugostepenog suda da su tužioci na osnovu rešenja o dosuđenju stekli pravo svojine na spornim nepokretnostima, a koje su bile predmet ugovora o zakupu, koji je zaključio tuženi sa stečajnim upravnikom 14.10.2009.godine na određeno vreme. Da tužioci nisu stekli pravo svojine na spornim nepokretnostima ukazuju i utvrđene činjenice, da je u stečajnom postupku, stečajni upravnik odbio izlučni zahtev tužilaca za izlučenje iz stečajne mese nepokretnosti, koje su tužiocima dosuđene u izvršnom postupku. U parničnom postupku koji su vodili tužioci za izlučenje nepokretnosti, tužba tužilaca je pravnosnažnim rešenjem odbačena.

Na osnovu svega izloženog po oceni Vrhovnog kasacionog suda, a nasuprot shvatanju drugostepenog suda, pravilno je prvostepeni sud zaključio da tužioci nisu stekli pravo svojine na osnovu rešenja o dosuđenju spornih nepokretnosti Opštinskog suda iz Prijepolja I 513/06 od 15.04.2009.godine, iz razloga što tužiocima nakon pravnosnažnosti rešenja o dosuđenju nepokretnosti, sporne nepokretnosti nisu predate na osnovu odredbe člana 129. Zakona o izvršnom postupku. U konkretnom slučaju sud je doneo samo rešenje o dosuđenju, ali predmetna nepokretnost nikada nije predata tužiocima, zbog prekida postupka izvršenja usled stečaja, niti su tužioci po pravnosnažnosti rešenja o predaji upisani u javnu knjigu Službe za katastar nepokretnosti, kao vlasnici predmetnih objekata, koji su im dosuđeni u izvršnom postupku.

Pravilan je zaključak prvostepenog suda da je tuženi savesno postupao, jer je ugovor o zakupu zaključio za zakonom ovlašćenim subjektom, koji po zakonu može izdavati imovinu stečajne mase u zakup, savesno izmirivao zakupninu po ugovoru, pa se u konkretnom slučaju ne može smatrati da se tuženi neosnovano obogatio. Pravilan je stoga zaključak prvostepenog suda da je neosnovan tužbeni zahtev tužilaca da se obaveže tuženi da tužiocima na osnovu odredbe člana 219. Zakona o obligacionim odnosima, na ime korišćenja bez pravnog osnova spornih nepokretnosti isplati srazmerno njihovim suvlasničkim udelima iznose koji su navedeni u izreci prvostepene i drugostepene presude.

Pravilno je prvostepeni sud na osnovu odredbe člana 153. i 154. stav 1. i 2. ZPP tuženom dosudio troškove prvostepenog parničnog postupka.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 416. stav 1. Zakona o parničnom postupku odlučio kao u prvom stavu izreke.

Tuženom nisu dosuđeni troškovi revizijskog postupka, jer tuženi na osnovu odredbe člana 163. stav 1. i 2. Zakona o parničnom postupku nije opredelio vrstu i iznos troškova revizijskog postupka.

Predsednik veća-sudija,

Branislava Apostolović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić