Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića predsednika veća, Branke Dražić, Danijele Nikolić, Marine Milanović i Dobrile Strajina članova veća, u parnici tužioca JKP „Objedinjena naplata“ Niš, koga zastupa Vladan Antić advokat iz ..., protiv tuženog AA iz ..., čiji su punomoćnici Miodrag Radovanović i Nenad Čečević advokati iz ..., radi duga, odlučujući o revizijama tuženog izjavljenim protiv presude Višeg suda u Nišu Gž 1876/19 od 11.09.2020. godine, u sednici veća održanoj 27.05.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnim revizijama tuženog izjavljenim protiv presude Višeg suda u Nišu Gž 1876/19 od 11.09.2020. godine.

ODBACUJU SE kao nedozvoljene revizije tuženog izjavljene protiv presude Višeg suda u Nišu Gž 1876/19 od 11.09.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu P 3460/18 od 09.04.2019. godine, stavom prvim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu za objedinjenu naplatu komunalnih, stambenih i drugih usluga i naknada isplati iznos  od 6.072,00 dinara, i to po osnovu: naknade za etažno održavanje iznos od 5.517,00 dinara i eko naknade u iznosu od 550,00 dinara za period od 01.05.2016. godine do 31.07.2017. godine sa zakonskom zateznom kamatom počev od 06.10.2017. godine. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu isplati iznos od 33.232,00 dinara na ime naknade troškova postupka. Stavom trećim izreke ukinuto je rešenje javnog izvršitelja dr Žarka Dimitrijevića iz Niša I.ivk broj 918/2017 od 09.10.2017. godine.

Presudom Višeg suda u Nišu Gž 1876/19 od 11.09.2020. godine odbijena je žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Nišu P 3460/18 od 09.04.2019. godine.

Protiv drugostepene presude, tuženi je blagovremeno izjavio revizije zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizije smatraju izuzetno dozvoljenim (član 404. ZPP).

Prema članu 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14 i 87/18) revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija (stav 2.).

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, uslovi za primenu instituta izuzetno dozvoljene revizije iz člana 404. ZPP nisu ispunjeni. Ne postoji potreba za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, odnosno za novim tumačenjem prava u pogledu primene odredaba čl. 17. i 262. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. Prema navedenim odredbama zakona, strane u obligacionom odnosu dužne su da izvrše svoju obavezu i odgovorne su za njeno ispunjenje, a obaveza se može ugasiti samo saglasnošću njihovih volja ili po samom zakonu, pri čemu je poverilac u obligacionom odnosu ovlašćen da od dužnika zahteva ispunjenje obaveze, a dužnik je dužan da je ispuni savesno i u svemu kako ona glasi. U nižestepenim presudama je izražen stav da obaveze korisnika komunalnih usluga, što uključuje i plaćanje cene komunalnih usluga, nastaju započinjanjem korišćenja komunalnih usluga (početkom pružanja usluga od strane komunalnog preduzeća) i kada se one koriste suprotno propisima koji uređuju određenu komunalnu delatnost. Nižestepeni sudovi su ocenili da je tuženi obveznik komunalnih usluga, obzirom da je vlasnik lokala kao posebnog dela zgrade u stambenoj zgradi, te da je na osnovu ugovora o održavanju stambenih zgrada i stanova i hitnim intervencijama sa JP „Niš stan“ tuženi uveden u evidenciju tužioca kao korisnik usluga etažnog održavanja, i komunalne usluge u spornom periodu koristio je kao registrovani korisnik i vlasnik lokala. Ovakav stav je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim u odlukama nižestepenih sudova i revizijskog suda u predmetima sa istim činjeničnom stanjem i pravnim osnovom kao što je konkretan. Odluke koje je tuženi priložio uz reviziju nisu dokaz o različitom postupanju sudova u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, kao što je konkretna, kao ni različitom postupanju sudova o istom zahtevu kao što je konkretan, zbog čega je odlučeno kao u prvom stavu izreke.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 479. stav 6. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tuženog nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, dok prema članu 479. stav 6. ZPP, protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Pobijanom presudom pravnosnažno je okončan postupak u sporu male vrednosti iz člana 468. ZPP. Prema članu 468. stav 6. tog zakona, protiv odluke drugostepenog suda (u postupku u sporu male vrednosti), revizija nije dozvoljena.

S obzirom da se u konkretnom slučaju radi o sporu male vrednosti, revizija tuženog nije dozvoljena na osnovu odredbe čl. 468. i 479. stav 6. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić