Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Lidije Đukić, Božidara Vujičića, Biserke Živanović i Spomenke Zarić, članova veća, u pravnoj stvari tužioca Republike Srbije, Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, Beograd, koju zastupa Državno pravobranilaštvo RS, Odeljenje u Novom Sadu, protiv tuženog AA iz ..., čiji je punomoćnik Živko Berćan, advokat iz ..., radi isplate po tužbi i radi utvrđenja po protivtužbi, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1647/15 od 22.01.2016. godine, u sednici održanoj 23.11.2016. godine, doneo je

R E Š E NJ E

PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1647/15 od 22.01.2016. godine, kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. ZPP.

UKIDA SE presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1647/15 od 22.01.2016. godine, kao i presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P 3408/13 od 25.03.2015. godine u delu kojim je odbijen tužbeni zahtev, usvojen protivtužbeni zahtev i odlučeno o troškovima parničnog postupka, i predmet vraća prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje u tom delu.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 3408/13 od 25.03.2015. godine, tužbeni zahtev je delimično usvojen pa je obavezan tuženi da tužiocu na ime zakupnine po osnovu ugovora od 23.02.2009. godine i aneksa od 29.02.2012. godine, za proizvodnu 2009/2010 godinu plati 4.484 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu na dan plaćanja sa kamatom po eskontnoj stopi Evropske centralne banke počev od 30.10.2010. godine do isplate, dok je odbijen deo tužbenog zahteva kojim je tužilac tražio da se tuženi obaveže da mu na ime zakupnine po osnovu ugovora od 23.02.2009. i aneksa od 29.02.2012. godine, za proizvodnu 2010/2011 godinu plati 26.631,82 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan plaćanja, a sa kamatom po eskontnoj stopi Evropske centralne banke počev od 30.10.2011. godine, kao i zahtev za naknadu troškova postupka. Istom presudom usvojen je protivtužbeni zahtev pa je utvrđeno da je ugovor o zakupu poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini zaključen 23.02.2009. godine, između tužioca kao zakupodavca i tuženog kao zakupca, raskinut, te da isti ne proizvodi pravno dejstvo za proizvodnu 2010/2011 godinu, pa je obavezan tužilac da tuženom na ime troškova parničnog postupka plati 428.193,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1647/15 od 22.01.2016. godine, stavom prvim izreke, žalba tužioca je odbijena kao neosnovana i prvostepena presuda potvrđena u odbijajućem delu odluke o tužbenom zahtevu, u delu odluke o protivtužbi, kao i u delu odluke o troškovima postupka po tužbi i protivtužbi, a stavom drugim izreke odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, tužilac je izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s`tim što je predložio da se o reviziji odlučuje primenom člana 404. ZPP, kao izuzetno dozvoljenoj, radi ujednačavanja sudske prakse.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 i 55/14), propisano je da se posebna revizija može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Pravnosnažnom presudom odlučeno je o isplati na ime zakupa poljoprivrednog zemljišta za proizvodnu 2009/2010 godinu i za proizvodnu 2010/2011 godinu (po tužbenom zahtevu), kao i o raskidu zaključenog ugovora o zakupu između parničnih stranaka (po protivtužbi).

Vrhovni kasacioni sud nalazi da su u konkretnom slučaju ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca, kao izuzetno dozvoljenoj, s`obzirom da su odluke nižestepenih sudova o ispunjenosti uslova za raskid ugovora donete uz pogrešnu primenu materijalnog prava, zbog čega je ista u suprotnosti i sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog suda Srbije, kao i Vrhovnog kasacionog suda u predmetima sa tužbenim zahtevom za raskid zaključenog ugovora, a sa činjeničnim stanjem kao u ovoj pravnoj stvari.

Na osnovu iznetog, primenom člana 404. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku, primenom člana 408. ZPP, pa je našao da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema činjeničnom stanju na kome je zasnovana pobijana odluka, parnične stranke su 23.02.2009. godine zaključile ugovor o zakupu poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, kojim su uređena njihova međusobna prava i obaveze u pogledu zakupa poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, koje se nalazi u Opštini …, KO ..., upisano u list nepokretnosti - posedovni list broj ... i to katastarske parcele broj .../..., ..., .../..., .../..., .../..., .../... i ..., ukupne površine 47,4517 ha kao i zemljišta u KO ..., upisano u list nepokretnosti - posedovni list broj ..., i to katastarske parcele broj .../..., .../..., .../..., .../..., ..., ..., ..., .../..., .../..., ..., ... i ..., ukupne površine 18,6120 ha, tako da je ukupna površina zakupljenog zemljišta po ovom ugovoru 66,0637 ha. Navedenim ugovorom tuženi se obavezao da navedeno zemljište koristi u skladu sa Zakonom o poljoprivrednom zemljištu, Pravilnikom o vrsti i sadržaju mera koje je korisnik obradivog poljoprivrednog zemljišta dužan da primenjuje pri njegovom korišćenju i godišnjim programom zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta Opštine …. Ugovorom je konstatovano da zakupac zemljište uzima u viđenom stanju, pa se ne može pozivati na materijalne nedostatke istog. Prema odredbi člana 3. Ugovora, zemljište se daje u zakup na period od tri godine, tako da zakupac u posed ulazi po skidanju useva, a najkasnije do 30. oktobra tekuće godine, a da je predmetno zemljište dužan da oslobodi po skidanju useva i vrati ga u posed Ministarstvu, najkasnije do 30.10.2011. godine. Odredbom člana 4. Ugovora regulisana je visina i način plaćanja zakupnine, tako što je određeno da se zakup plaća godišnje (stav 1), da je zakupnina određena u dinarskoj protivvrednosti 26.631,82 evra, što prema srednjem kursu NBS na dan javnog nadmetanja iznosi 2.133.994,18 dinara (stav 2), da je zakupac uplatio depozit za učešće u javnom nadmetanju u visini od 13.113,90 evra, što prema srednjem kursu NBS na dan nadmetanja iznosi 1.067.367,00 dinara, a da je ovaj iznos depozita Opština … dužna uplatiti na poseban račun budžeta RS, te da je zakupac time platio deo zakupnine za prvu godinu zakupa, a da preostali - neplaćeni deo zakupnine za prvu godinu zakupa - 2008/2009 godinu iznosi 13.517,92 evra, koji će platiti u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan plaćanja (stav 3). Zakupac se obavezao da će iznos preostale zakupnine od 13.517,92 evra (za prvu godinu zakupa), kao i 26.631,82 evra za ostale godine zakupa platiti u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan plaćanja (stav 4), a da će zakupninu plaćati godišnje, s`tim što ista dospeva 30.10. za prethodnu ekonomsku godinu. Odredbom člana 11. Ugovora određeno je da se ovaj ugovor raskida u slučaju nepostupanja u skladu sa članom 6. stav 3. ovog Ugovora (obnova sredstava obezbeđenja ili plaćanja zakupnine unapred u slučaju da je zakup duži od roka važnosti predatog sredstva obezbeđenja), u slučaju neplaćanja zakupnine u roku od 15 dana po dospelosti, u slučaju nekorišćenja predmetnog zemljišta u skladu sa Zakonom o poljoprivrednom zemljištu, sporazumnim raskidom, kao i u drugim slučajevima utvrđenim zakonom, ali je istim članom predviđeno i da je, u slučaju raskida ovog ugovora, zakupac dužan da prethodno izmiri sve obaveze po ugovoru, jer će u suprotnom zakupodavac svoja potraživanja naplatiti iz sredstava obezbeđenja iz člana 6. Ugovora. Ugovorom je predviđeno i da se isti može izmeniti ili dopuniti samo pismenim putem uz saglasnost obe ugovorne strane, a ugovor su potpisali tuženi, kao zakupac lično i pomoćnik ministra, po njegovom ovlašćenju.

Sudovi su utvrdili i da je 20.03.2010. godine, Republički poljoprivredni inspektor izašao na lice mesta, na parcele iz lista nepokretnosti broj 701 koje su bile predmet ugovora o zakupu, čija je ukupna površina 47,4517 ha i zapisnički konstatovao da je od celokupne površine ovih parcela, koje je tokom jeseni 2009. godine posejana pšenicom, pod vodom oko 40%. Nakon obilnih padavina tokom aprila, maja i juna meseca 2010. godine, Opštinsko veće Opštine … je 29.06.2010. godine, donelo zaključak, kojim se ta opština odriče potraživanja po osnovu zakupa poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini za 2010. godinu od zakupaca na čijoj je zakupljenoj površini vodolež na najmanje 30%. Skupština Opštine … je 02.07.2010. godine donela i odluku o proglašenju elementarne nepogode na teritoriji Opštine … u 2010. godini, koja je izazvana velikom količinom padavina, uz konstataciju da je na preko 5,690 hektara obradivog poljoprivrednog zemljišta prouzrokovana šteta koja se, u zavisnosti od lokacije, kreće u rasponu od 30% do 100%, pa je predloženo Vladi RS da preporuči nadležnom ministarstvu da zakupcima državnog poljoprivrednog zemljišta na teritoriji ove opštine, kod kojih je konstatovana šteta u visini preko 60%, produži ugovor o zakupu na dodatnih godinu dana, a da zakupce ovog zemljišta koji su platili zakupninu 2010. godine oslobodi plaćanja zakupa za 2011. godinu. U skladu sa tim, 05.08.2010. godine inspektor Poljoprivredne inspekcije Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, sačinio je zapisnik o pregledu zemljišta u državnoj svojini kod tuženog, kao zakupca, izvršenoj 04.08.2010. godine, kojim je konstatovano da je zatečeno stanje takvo da je na parcelama koje je tuženi uzeo u zakup, a koje su bile posejane pšenicom i ječmom, elementarnom nepogodom usled vodoleži obuhvaćeno 80% površine ovih parcela.

U odgovoru na opomenu tužioca, tuženi se 25.11.2011. godine pismeno obratio ovom Ministarstvu, navodeći sadržinu iz zapisnika inspektora od 05.08.2010. godine, te navodeći da se voda ni do jeseni nije povukla, zbog čega je odustao od dalje obrade zemlje, pa je predložio da se donese odgovarajuće rešenje o raskidu ugovora. Nakon ovog izjašnjenja tuženog, parnične stranke su 29.02.2012. godine sačinile aneks ugovora o zakupu poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, kojim je konstatovano da je pregledom poljoprivrednog inspektora utvrđeno da su u ekonomskoj 2009/2010 godinu katastarske parcele u KO ..., u površini od 66,0637 ha, što predstavlja ukupnu površinu koju je tuženi uzeo u zakup po navedenom ugovoru, obuhvaćene elementarnom nepogodom usled vodoleži na 80% ovih parcela, te da se zakupnina za 2009/2010 godinu umanjuje za 70% što iznosi 1.493.795,93 dinara, što predstavlja prihod budžeta Republike Srbije u visini od 30%, a 40% jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalazi ovo poljoprivredno zemljište, tako da zakupnina za 2009/2010 godinu iznosi 7.989,55 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan plaćanja. Za ostale godine zakupa, iznos zakupnine je ostao nepromenjen, kao i ostale odredbe osnovnog ugovora.

Tuženi svoju obavezu preuzetu zaključenim aneksom nije ispunio, pa mu je tužilac 25.04.2012. godine, dostavio opomenu pred tužbu, uz poziv da svoju ugovornu obavezu po aneksu ispuni pre utuženja i to u iznosu od 7.989,55 evra za ekonomsku 2009/2010 godinu i 26.631,82 evra za ekonomsku 2010/2011 godinu, a najkasnije do 14.05.2012. godine. Tuženi je 14.05.2012. godine sačinio odgovor na opomenu pred utuženje, kojim je izneo sadržinu iz zapisnika poljoprivrednog inspektora od 20.03.2010. i 05.08.2010. godine, kao i sadržinu odluke Skupštine Opštine … od 02.07.2010. godine, te je naveo da se i posle jula meseca 2010. godine, voda sa zakupljenih parcela nije povukla, da je ostala i do početka zime 2010/2011 godine, zbog čega nije bilo moguće ući u posed i pripremiti je za sejanje, a kasnije posejati ove parcele, zbog čega iste nije ni koristio za ekonomsku 2010/2011 godinu, pa je predložio da bude u celosti oslobođen plaćanja zakupnine za ekonomsku 2010/2011 godinu, a da je spreman da izmiri obaveze po osnovu zakupnine za ekonomsku 2009/2010 godinu u skladu sa aneksom ugovora o zakupu, u roku od narednih 30 dana. Tužilac tuženom na ovaj predlog nije odgovorio, niti je tuženi platio tužiocu iznos zakupnine za proizvodnu 2009/2010 godinu, kao ni traženi iznos zakupnine za proizvodnu 2010/2011 godinu.

Pre podnošenja protivtužbe, odnosno 20.05.2013. godine, tuženi se obratio tužiocu sa predlogom za mirno rešenje spora, u kome je naveo da namerava da ishoduje donošenje presude kojom će se utvrditi da je zaključeni ugovor o zakupu od 23.02.2009. godine raskinut 31.10.2010. godine zbog promenjenih okolnosti ili oštećenja zakupa. Prema izjašnjenju tužioca od 31.05.2013. godine, kao i 04.03.2015. godine, tužilac nije prihvatio predlog tuženog za mirno rešenje spora, uz navođenje da je umanjenje zakupnine, na osnovu saglasnosti Vlade RS i u skladu sa zaključenim Aneksom ugovora o zakupu, prihvaćeno samo za 2009/2010 godinu, za koju postoji preostali dug tuženog u visini od 4.484 evra, a da je dug za 2010/2011 godinu potrebno platiti u celosti, u visini od 26.631,82 evra, a da se ne može prihvatiti njegov zahtev za raskid predmetnog ugovora, jer je isti tražio tek 25.11.2011. godine, kada je već istekla agroekonomska godina.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, sudovi su delimično usvojili tužbeni zahtev i obavezali tuženog da plati tužiocu 4.484 evra sa kamatom po eskontnoj stopi Evropske centralne banke počev od 30.10.2010. godine, u dinarskoj protivvrednosti na dan plaćanja, a odbijen je tužbeni zahtev za isplatu zakupnine u visini od 26.631,32 evra sa pripadajućom kamatom na ime zakupnine za proizvodnu 2010/2011 godinu. Protivtužbeni zahtev je usvojen pa je utvrđeno da je ugovor o zakupu od 23.02.2009. godine raskinut za proizvodnu 2010/2011 godinu.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da se revizijom osnovano ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Naime, u konkretnom slučaju, parnične stranke su 23.02.2009. godine zaključile ugovor o zakupu poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, a prema sadržini ugovora isti je zaključen na određeno vreme, na period od 3 godine, te je određeno da ugovor ističe i tuženi je dužan da ga oslobodi od useva i vrati ga u posed tužiocu, najkasnije do 3.10.2011. godine. Usled velike količine padavina u aprilu, maju i junu 2010. godine, na 80% površine parcela koje je tuženi uzeo u zakup bilo je obuhvaćeno vodoleži, pa su parnične stranke 29.02.2012. godine sačinile aneks ugovora o zakupu, kojim je zakupnina za 2009/2010 godinu umanjuje za 70%, tako da zakupnina za 2009/2010 godinu iznosi 7.989,55 evra, dok je za ostale godine zakupa iznos zakupnine ostao nepromenjen. Tuženi iznos zakupnine po aneksu, za 2009/2010 godinu, kao ni za naredne godine nije platio, a predlog za raskid ugovora je tužiocu prvi put podneo u podnesku od 25.11.2011. godine.

Ocenu osnovanosti zahteva za raskid ugovora zbog promenjenih okolnosti, sud mora ceniti u skladu sa odredbama 133. i 134. Zakona o obligacionim odnosima, koje regulišu uslove za raskid u slučaju nastupanja promenjenih okolnosti u toku trajanja ugovora.

Odredbom člana 133. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, propisano je da ako posle zaključenja ugovora zbog okolnosti koje otežavaju ispunjenje obaveze jedne strane, ili ako se zbog njih ne može ostvariti svrha ugovora, a u jednom i u drugom slučaju u toj meri da je očigledno da ugovor više ne odgovara očekivanjima ugovornih strana i da bi po opštem mišljenju bilo nepravično održati ga na snazi takav kakav je, strana kojoj je otežano ispunjenje obaveze, odnosno koja zbog promenjenih okolnosti ne može ostvarivati svrhu ugovora, može zahtevati da se ugovor raskine. Stavom 3. istog člana određeno je da strana koja zahteva raskid ugovora ne može se pozivati na promenjene okolnosti koje su nastupile po isteku roka određenog za ispunjenje njene obaveze. Strana koja je ovlašćena da zbog promenjenih okolnosti zahteva raskid ugovora dužna je da o svojoj nameri da traži raskid ugovora obavesti drugu stranu čim je saznala da su takve okolnosti nastupile, a ako to nije učinila, odgovara za štetu koju je druga strana pretprela zbog toga što joj zahtev nije bio na vreme saopšten (član 134. ZOO). Ugovor o zakupu zaključen na određeno vreme prestaje samim protekom vremena na koji je zaključen, kako je to propisano odredbom člana 595. stav 1. istog Zakona, a zakup prestaje i ako zakupljena stvar bude uništena nekim slučajem više sile, a ako zakupljena stvar bude delimično uništena ili samo oštećena, zakupac može raskinuti ugovor ili ostati i dalje u zakupu i zahtevati odgovarajuće sniženje zakupnine (član 598. ZOO).

Imajući u vidu da Zakon određuje da se bilo koji ugovor može raskinuti ako zbog promenjenih okolnosti strana kojoj je otežano ispunjenje obaveze ne može ostvarivati svrhu ugovora (član 133. stav 1.ZOO), a kada se radi o ugovoru o zakupu, da zakupac može raskinuti ugovor ili ostati i dalje u zakupu i zahtevati odgovarajuće sniženje zakupnine, ako zakupljena stvar bude delimično uništena ili samo oštećena (član 598. ZOO), proizilazi da se raskid ugovora (ili umanjenje visine zakupnine), može tražiti samo dok ugovor traje, odnosno do isteka roka na koji je ugovor zaključen. Pri tom, ugovorna strana kojoj je otežano ispunjenje obaveze, odnosno koja zbog promenjenih okolnosti ne može ostvarivati svrhu ugovora, mora se obratiti suprotnoj ugovornoj strani zahtevom za raskid ugovora.

Po sili zakona, primenom člana 598. stav 1. ZOO, ugovor o zakupu prestaje samo u slučaju potpunog uništenja zakupljene stvari usled više sile, što prema do sada utvrđenom činjeničnom stanju nije slučaj u ovoj pravnoj stvari (za proizvodnu 2010/2011 godinu, za koju su sudovi utvrdili da je ugovor raskinut). Imajući ovo u vidu, kao da ni ugovorom zaključenim između parničnih stranaka, od 29.02.2009. godine, nisu predviđene situacije u kojima se ugovor smatra raskinutim, to je tuženi, kao zakupac, u slučaju konstatovanja da su nastupili uslovi iz člana 133. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, bio u obavezi da se obrati tužiocu, kao zakupodavcu, zahtevom za raskid ugovora ili podnese tužbu za raskid ugovora zbog promenjenih okolnosti, ukoliko nalazi da ugovor više ne ostvaruje svoju svrhu. Ovo iz razloga što tužba za raskid ugovora deluje ex tunc, odnosno od momenta podnošenja zahteva za raskid, što dalje znači da se sudskom odlukom ne može utvrditi da je ugovor raskinut u periodu trajanja ugovora, u situaciji kada je zahtev, odnosno tužba za raskid ugovora, podneta po isteku tog roka.

Imajući u vidu da su sudovi, pogrešnom primenom materijalnog prava, usvojili protivtužbeni zahtev i utvrdili da je raskinut ugovor o zakupu za proizvodnu 2010/2011 godinu, iako je tužba (protivtužba) sudu sa zahtevom ra raskid ugovora, kao i zahtev tužiocu, podnet po isteku perioda na koji je ugovor zaključen, a tuženog oslobodili obaveze plaćanja zakupnine za preostali period zakupa, to je činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno, pa je Vrhovni kasacioni sud, primenom člana 416. stav 2. ZPP, odlučio kao u stavu drugom izreke.

U ponovnom postupku, prvostepeni sud će pravilno utvrditi činjenično stanje, imajući u vidu primedbe iz ovog rešenja, a potom, pravilnom primenom materijalnog prava doneti novu i zakonitu odluku.

Predsednik veća - sudija

Vesna Popović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić