U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac i Branka Stanića, članova veća, u parnici tužilaca „AA“ DOO iz ... i BB iz ..., koje zastupa Branislav Sekulović, advokat u ..., protiv tuženih VV iz ..., čiji je punomoćnik Svetlana Žabaljac, advokat u ... i „GG“ iz ..., koga zastupa DD, diplomirani pravnik kod tužene, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu broj Gž 2542/18 od 29.08.2018. godine, u sednici veća održanoj 15.11.2019. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilaca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu broj Gž 2542/18 od 29.08.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Viši sud u Šapcu je presudom broj P 82/2017 od 13.03.2018. godine odbio tužbeni zahtev tužilaca kojim su tražili da sud obaveže tužene da im solidarno na ime naknade štete zbog nemogućnosti korišćenja svoje nekretnine u vremenu od 07.10.2009. godine do 14.04.2014. godine, a koju čini poslovni prostor u ... u ulici ... broj ..., površine od 234,20 m2, isplate iznos od 227.739,60 evra sa kamatom po stopi referentne kamatne stopa Evropske centralne banke, uvećane za 8 % poena počev od 14.04.2014. godine do isplate, a sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate u roku od 15 dana. Drugim stavom izreke je odbijen tužbeni zahtev tužilaca kojim su tražili da im tuženi solidarno na ime naknade štete zbog nemogućnosti korišćenja nepokretne imovine u vremenu od 07.10.2009. godine do 14.04.2014. godine, a koju čini stambeni prostor u ... u ulici ... broj ..., u ukupnom iznosu od 16.200 evra, sa kamatom po stopi referentne kamatne stope Evropske centralne banke uvećane za 8 % poena počev od 14.04.2014. godine do isplate, a sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate u roku od 15 dana. Trećim stavom izreke je odbijen zahtev tužilaca za naknadu troškova parničnog postupka. Četvrtim stavom izreke obavezani su tužioci da prvotuženom VV iz ... na ime troškova parničnog postupka isplate iznos od 326.250,00 dinara u roku od 15 dana i petim stavom izreke su obavezani tužioci da solidarno isplate drugotuženoj GG AD iz ... na ime troškova parničnog postupka iznos od 48.750,00 dinara, u roku od 15 dana.

Apelacioni sud u Novom Sadu je presudom broj Gž 2542/18 od 29.08.2018. godine žalbu tužilaca odbio kao neosnovanu i potvrdio presudu Višeg suda u Šapcu.

Protiv pravnosnažne presude drugostepenog suda tužioci su izjavili blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitne povrede odredaba parničnog postupka.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/2011 i 55/2014), pa je ocenio da revizija tužilaca nije osnovana.

U postupku pred nižestepenim sudovima nije učinjena bitna povreda parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti, a ni bitna povreda iz člana 374. stav 1. Zakona o parničnom postupku koja se kao revizijski navod navodi, ali revident ne ukazuje u čemu se te bitne povrede postupka sastoje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac BB je vlasnik i direktor prvotuženog preduzeća „AA“ DOO iz ..., čije je sedište na adresi ... broj ... u .... Preduzeće „AA“ DOO je 11.08.2008. godine kao kupac zaključilo i overilo ugovor o kupoprodaji sa prvotuženim VV kao prodavcem, čiji je predmet poslovni prostor sa pripadajućom baštom i restoranom „ĐĐ“, koji se nalazi u stambeno-poslovnoj zgradi u ulici ... broj ... u ..., za cenu od 200.000 evra u viđenom stanju sa teretima upisanim u zknj.uložak broj ... (založno pravo prvog reda radi obezbeđenja novčanog potraživanja prema ugovoru o dugoročnom kreditu od 07.04.2005. godine u korist „EE“ i založno pravo – izvršna vansudska hipoteka drugog reda radi obezbeđenja potraživanja po ugovoru o dugoročnom kreditu od 03.08.2006. godine u korist „ŽŽ“ A.D. ...). Istog dana je zaključen i overen ugovor o kupoprodaji između tužioca BB kao kupca i tuženog VV kao prodavca čiji je predmet stan – dupleks koji se nalazi na spratu i potkrovlju stambeno-poslovne zgrade u ulici ... broj ... u ..., za cenu od 160.000 evra u viđenom stanju sa istim teretima kojima je opterećen i kupljeni poslovni objekat. Od momenta sticanja, kupci se nalazi u državini kupljene nepokretnosti.

U vreme kupoprodaje poslovni deo objekta se nalazio u zakupu drugotužene GG AD (pravni sledbenik „ŽŽ“), a po ugovoru o zakupu zaključenim sa prvotuženim VV od 04.08.2006. godine zaključenim na period od 10 godine. Tim ugovorom je ugovoreno pravo zakupca da jednostrano otkaže ugovor pod uslovom da o otkazu pismenim putem obavesti zakupodavca u otkaznom roku od 90 dana, kao i da će ugovorena mesečna zakupnina biti kompenzovana za mesečni anuitet dugoročnog kredita koji zakupodavac ima kod zakupca. Nakon zaključenih kupoprodajnih ugovora između tužilaca i prvotuženog VV, došlo je do zaključenja aneksa ugovora o zakupu 22.09.2008. godine kojim je regulisano da će zakupac za korišćenje poslovnog prostora počev od 01.09.2008. godine plaćati mesečnu zakupninu od 15 evra po 1 m2, te da će zakupodavac od primljene zakupnine izmirivati mesečni anuitet otplate glavnice i kamate po ugovoru o dugoročnom kreditu prethodnog vlasnika i drugotužene banke. Ugovoru o kreditu je prvotužilac „AA“ DOO pristupio zaključenjem ugovora o pristupanju dugu 18.09.2008. godine.

Drugotužena GG je 18.05.2009. godine dopisom obavestila prvotužioca da otkazuje ugovor o zakupu poslovnog prostora sa 15.08.2009. godine. Drugotužilac BB je 01.06.2009. godine na vrata poslovnog prostora postavio lanac sa tri katanca koje je zaključao, a ključ nije predao predstavnicima drugotužene čime ih je onemogućio da ovaj prostor koriste na dotadašnji način do isteka otkaznog roka. Taj čin smetanja poseda je utvrđen rešenjem Opštinskog suda u Šapcu broj P 96/09 od 12.06.2009. godine u postupku tamo tužioca GG AD protiv tamo tuženog BB.

Prvotuženi VV je 12.06.2009. godine podneo tužbu Opštinskom sudu u Šapcu protiv BB i preduzeća „AA“ DOO u kojoj je postavio zahtev da se poništi ugovor o u kupoprodaji poslovnog prostora i stana u ulici ... broj ... u ..., te je tražio vraćanje poseda, a uz tužbu je podneo predlog za izdavanje privremene mere zabranom otuđenja i opterećenja spornih nepokretnosti. U toj parnici je usvojena privremena mera sa trajanjem do pravnosnažnog okončanja postupka. Postupak je dalje vođen pred Višim sudom u Šapcu kao stvarno i mesno nadležnom sudu koji je presudom P 19/11 od 17.07.2012. godine (pravnosnažna 26.02.2014. godine) odbio tužbeni zahtev VV i stavio je van snage rešenje o usvojenoj privremenoj meri. Privremena mera je bila na snazi od 07.10.2009. do 26.02.2014. godine.

U listu nepokretnosti broj ... KO ... je kao vlasnik na stambeno poslovnoj zgradi i gradskom građevinskom zemljištu u ulici ... broj ... u ... upisan prvotuženi VV.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su zaključili da tužbeni zahtev tužioca nije osnovan jer na strani tuženih nema odgovornosti za štetu koja se tužbom potražuje u vidu izgubljene zakupnine zbog nemogućnosti korišćenja nepokretnosti u periodu važenja privremene mere.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da na strani tuženih u utuženom peridu od 07.10.2009. godine do 14.04.2014. godine nema postupanja koje bi bilo usmereno na onemogućavanju tužilaca kao vanknjižnih vlasnika i faktičkih držalaca poslovnog i stambenog prostora stečenog po osnovu kupoprodajnog ugovora sa prvotuženim. Pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da usvajanje privremene mere od strane suda u parnici za poništaj kupoprodajnih ugovora pokrenutoj po tužbi prodavca VV protiv kupaca (ovde tužilaca), a kojom je zabranjeno otuđenje i opterećenje nepokretnosti do momenta pravnosnažnog okončanja postupka, postavlja samo ograničenje za sticaoca nepokretosti i to u pogledu mogućnosti prodaje nepokretnosti i njihovog opterećenja, a da u to ne spada izdavanje u zakup, što suštinski znači ubiranje plodova koje nepokretnost daje, jer privremenom merom tužiocima kao vanknjižnim vlasnicima nepokretnosti to pravo nije bilo uskraćeno.

Neosnovano se tužioci u reviziji pozivaju na odredbu člana 302. i 303. stav 1. tačka 2. Zakona o izvršnom postupku. Naime, iz činjenice da je sud primenom ovih zakonskih odredabi usvojio predloženu privremenu meru na rizik i teret tužioca u predmetu P 1049/09 pred Opštinskim sudom u Novom Sadu i iz činjenice što prvotuženi (tamo tužilac) nije uspeo sa tužbenim zahtevom, automatski ne znači da je tužiocima prouzrokovana šteta. Tužioci u ovoj parnici potražuje naknadu štete po osnovu toga što su navodno bili sprečeni da izdaju u zakup kupljene nepokretnosti dok je trajala privremena mera i zato što nisu bili upisani kao vlasnici u katastru nepokretnosti. Iz utvrđenih činjenica sledi zaključak da tužioci nisu bili onemogućeni da se upišu u katastar nepokretnosti kao vlasnici kupljenih nepokretnosti jer su ugovori o prodaji zaključeni sa prvotuženim VV 11.08.2008. godine i u ugovorima se nalazi klauzula intabulanti, što je značilo da su tužioci mogli da podnesu zahtev nadležnom Katastru za nepokretnost radi upisa svog vlasništva i sprovođenja ugovora o prodaji. Privremena mera je usvojena tek 07.10.2009. godine, odnosno nakon 14 meseci. Prema tome tuženi nisu odgovorni što se tužioci nisu upisali, odnosno podneli zahtev za upis. Pravilo vođenja katastra nepokretnosti je da se svi upisi hronološki sprovode, što znači da su tužioci podneli zahtev za upis imali bi prvenstvo upisa u odnosu na zabeležbu izdate privremene mere. Međutim, čak i nakon zabeležbe privremene mere tužioci nisu bili onemogućeni da nepokretnosti izdaju u zakup. Kao vanknjižni vlanici i neposredni držaoci nepokretnosti mogli su ih izdavati u zakup i zato je neutemeljena njihova tvrdnja da zato što su bili vanknjižni vlasnici to nisu mogli da čine.

Ni ostali revizijski navodi ne dovode u sumnju pravilnost presuđenja, pa je Vrhovni kasacioni sud ocenio da revizija tužilaca nije osnovana i odlučio je kao u izreci na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić