U postupku donošenja pobijanog rešenja nije učinjena bitna povreda iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenog dužnosti. Nema ni bitne povrede odredaba postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 8. ZPP, pošto je drugostepeni sud na raspravi neposredno izveo dokaze i dao pravilne razloge za utvrđenje odlučnih činjenica, koje opredeljuju visinu pripadajuće naknade.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, rešenjem upravnog organa od 18.04.2016. godine, eksproprisani su delovi dve predmetne katastarske parcele protivnika predlagača, radi izgradnje saobraćajnice broj 1 u Pirotu u ulici ..., te izgradnje i prolaza infrastrukturnih instalacija i vodovoda. Tržišna vrednost eksproprisanog zemljišta u vreme donošenja prvostepenog rešenja, spram stanja parcela u vreme eksproprijacije iznosi 10.063.764,00 dinara. Kada se za procenu uzme komparativni podatak o prometu parcele za izgradnju Tržnog centra „...“, tržišna vrednost eksproprisanog zemljišta tužioca iznosi 13.657.962,00 dinara. Kada se ovoj vrednosti doda vrednost radova na privođenju zemljišta nameni, koje izdatke protivnik predlagača nije imao i koji radovi su izvedeni nakon eksproprijacije, dobija se tržišna vrednost od 16.806.432,25 dinara, koja je dosuđena protivniku predlagača prvostepenim rešenjem.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo, kada je odredio naknadu za eksproprisani deo nepokretnosti protivnika predlagača u visini od 10.063.764,00 dinara..

Prema članu 42. Zakona o eksproprijaciji („Službeni glasnik RS“ br. 53/95 ... 106/16), naknada za eksproprisano zemljište određuje se u novcu prema tržišnim cenama zemljišta (stav 1.), a procenu tržišne cene vrši organ nadležan za utvrđivanje poreza na prenos apsolutnih prava na nepokretnosti (stav 2.).

U konkretnom slučaju, naknada za eksproprisano zemljište po rešenju nadležnog državnog organa od 18.04.2016. godine, određena je u sprovedenom vanparničnom sudskom postupku u skladu sa članovima 132. – 140. Zakona o vanparničnom postupku, u okviru kog je izvedeno dokazivanje veštačenjem tržišne cene u skladu sa članom 136. stav 2. tog zakona.

Drugostepeni sud je izvršio analizu i kritičku procenu sadržine nalaza veštaka Dragana Ćirića, Nadice Kondić i Gorana Rajkovića, te odluku zasnovao na nalazu koji za podlogu ima stanje nepokretnosti u vreme eksproprijacije i cene komparativnog zemljišta u vreme donošenja odluke.

Pošto je činjenično razjašnjeno da je u varijanti nalaza po kojoj je tržišna cena 16.806.432,25 dinara uzeto u obzir aktuelno tržišno stanje nepokretnosti, u koje je uračunat trošak privođenja zemljišta planiranoj nameni, a ovaj trošak protivnik predlagača nije imao, pravilno je drugostepeni sud našao da je neprihvatljiva tržišna naknada određena prvostepenim rešenjem. Takođe, u skladu sa primedbama iz nalaza veštaka Nadice Kondić, veštak Dragan Ćirić je korigovao svoj nalaz u kome je prilikom obračuna tržišne naknade uzeo u obzir promet po ugovoru za izgradnju Tržnog centra „...“, tako da je umesto tržišne vrednosti od 13.657.962,00 dinara utvrdio tržišnu vrednost od 10.063.764,00 dinara. Ova korekcija rezultat je činjenice što se eksproprisana parcela za izgradnju TC „...“ nalazi u centralnom jezgru grada, pa ne može biti adekvatan komparativ u konkretnom slučaju kada se zemljište ne nalazi na takvoj lokaciji.

Ni ostalim revizijskim navodima nije dovedena u sumnju pravilnost utvrđenja relevantnih činjenica i zakonitost pobijanog rešenja.

Pošto je predlagač uspeo u žalbenom postupku, neosnovano se revizijom ukazuje da je drugostepeni sud nezakonito uskratio protivniku predlagača troškove žalbenog postupka. Odluka drugostepenog suda o troškovima postupka pravilno je zasnovana na članovima 165. stav 2, 153. stav 2. i 154. ZPP.

Iz iznetih razloga, na osnovu članova 414. stav 1. ZPP i 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić