U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Željko Pecinjački, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Dragan Krajinović, advokat iz ..., po tužbi i protivtužbi radi vršenja roditeljskog prava i zaštite od nasilja u porodici, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž2 592/19 od 23.02.2021. godine, u sednici veća koja je održana 09.11.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž2 592/19 od 23.02.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu P2 491/18 od 05.06.2019. godine, stavom prvim izreke, zajedničko dete parničnih stranaka, mal. VV, rođen ...2012. godine u ..., poveren je na brigu, čuvanje i vaspitanje tuženom -protivtužiocu kao ocu koji će samostalno vršiti roditeljsko pravo. Stavom drugim izreke, uređen je način održavanja ličnih odnosa između maloletnog deteta i tužilje kao majke po modelu opisanom kao u tom stavu izreke. Stavom trećim izreke, obavezana je tužilja da na ime svog doprinosa za izdržavanje maloletnog deteta plaća mesečno 10.000,00 dinara svakog 01.og do 10.-og u mesecu za tekući mesec, počev od 17.02.2016. godine kao dana podnošenja tužbe pa ubuduće, dok za to postoje zakonski uslovi ili se obaveza ne izmeni drugom sudskom odlukom, isplatom na račun zakonskom zastupniku maloletnog deteta, s tim što će dospele a neisplaćene rate platiti odjednom. Stavom četvrtim izreke, odbačena je, kao nedozvoljena, protivtužba u delu preko dosuđenih 10.000,00 do traženih 12.000,00 dinara. Stavom petim izreke, odbijen je, kao neosnovan, tužbeni zahtev kojim je traženo da se maloletno dete poveri tužilji na samostalno vršenje roditeljskog prava, uredi način održavanja ličnih odnosa između tuženog i maloletnog deteta, obaveže tuženi da na ime doprinosa za izdržavanje maloletnog deteta plaća mesečno 40% od svojih ukupnih mesečnih primanja, svakog 01.og do 10.-og u mesecu za tekući mesec isplatom na tekući račun tužilje od dana podnošenja tužbe dok obaveza po zakonu traje ili se ne izmeni pravnosnažnom sudskom odlukom. Stavom šestim i sedmim izreke, određene su privremene mere, kojima je utvrđen način održavanja ličnih odnosa maloletnog deteta i tužilje kao majke po modelu bliže određenom kao u stavu šestom izreke i obavezana tužilja da na ime svog doprinosa za izdržavanje plaća mesečno iznos od 10.000,00 dinara svakog 01.og do 10.-og u mesecu za tekući mesec počev od dana donošenja privremene mere 05.06.2019. godine do ubuduće, isplatom na račun zakonskog zastupnika maloletnog deteta. Stavom osmim izreke, odbijen je predlog za određivanje privremene mere tuženog koji se odnosi na izdržavanje maloletnog deteta za period do dosuđenog 05.06.2019. godine, a od traženog 01.04.2018. godine i određeno da će privremena mera važiti do okončanja postupka ili do donošenja nove privremene mere, kao i da eventulano izjavljena žalba ne odlaže izvršenje rešenja i da se ovom privremenom merom menja privremena mera prvostepenog suda od 15.05.2017. godine u stavu drugom izreke rešenja. Stavom devetim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se odrede mere zaštite od nasilja u porodici i tuženom zabrani dalje uznemiravanje tužilje, prilazak njoj, njenom mestu stanovanja i mestu rada na udaljenosti manjoj od 100 metara, kao neosnovan. Stavom desetim izreke, određeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž2 592/19 od 23.02.2021. godine, odbijena je, kao neosnovana, žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom, drugom, trećem, petom, šestom, sedmom i devetom izreke. Stavom drugim izreke, određeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Protiv pravnosnažne presude drugostepenog suda tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava, kako to proizlazi iz navoda revizije.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijanu odluku primenom člana 408. ZPP u vezi člana 403. stav 2. tačka 1. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20) u vezi sa članom 202. Porodičnog zakona, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Nema ni bitne povrede iz člana 374. stav 1. u vezi sa članom 8. ZPP na koju se ukazuje u reviziji, s obzirom da je drugostepeni sud izvođenjem dokaza na glavnoj raspravi upotpunio činjenično stanje utvrđeno u prvostepenom postupku, te na osnovu savesne i brižljive ocene svakog dokaza posebno i svih dokaza u međusobnoj vezi utvrdio sve bitne činjenice za odluku o tužbenom i protivtužbnom zahtevu. Bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374.stav 2.tačka 12. ZPP, na koju revident u reviziji ukazuje, nije razlog za izjavljivanje revizije, shodno članu 407. stav 1. tačka 2. istog Zakona.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, stranke su zasnovale vanbračnu zajednicu 2012. godine iz koje imaju zajedničko maloletno dete, VV, rođenog ...2012. godine. Tokom trajanja zajednice odnosi između stranaka bili su praćeni povremenim konfliktima u vidu svađa, usled kojih je tužilja u maju 2014. godine napustila vanbračnu zajednicu i preselila se sa maloletnim detetom u domaćinstvo svojih roditelja u ... . Prilikom jedne posete ..., oktobra 2015. godine, tuženi je maloleno dete odveo kod sebe u ..., od kada dete živi kod tuženog. Tuženi je maloletni dete upisao u vrtić, a potom i u predškolsku ustanovu. U međuvremenu maloletno dete je pošlo u školu i sada je uzrasta 8 godina, odličan je đak i živi sa ocem u iznajmljenom stanu. Prema nalazu i mišljenju Gradskog centra za socijalni rad grad Arilje i nalazu i mišljenju Komisije veštaka Klinike za psihijatrijske bolesti „dr Laza Lazarević“ od 18.07.2017. godine oba roditelja imaju adekvatne roditeljske sposobnosti za vršenje roditeljskog prava, dok prema sistematizovanom mišljenju Centra za socijalni rad u Arilju i Gradskog centra za socijalni rad Beograd- Voždovac od 15.01.2021. godine vršenje roditeljskog prava treba poveriti ocu. Ni jedan organ starateljstva nema informaciju o nasilju u porodici. Tuženi je zaposlen u MUP-u i mesečno zarađuje 67.000,00 dinara. Troškovi mesečnog zakupa stana tuženog su 12.000,00 dinara, mesečne režije 5.000,00 dinara, dok su troškovi tuženog za hranu, obuću i odeću prosečno 5.500,00 dinara. Tužilja radi kao frizerka i pevačica i mesečno može da zaradi 30.000 dinara. Živi u porodičnom domaćinstvu sa roditeljima i bratom i njeni troškovi za hranu, obuću i odeću na mesečnom nivou iznose 10.000 dinara, dok je njen udeo u režijama 5.000 dinara.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, po oceni Vrhovnog kasacinog suda, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo donoseći pobijane presude.

Pravilno su nižestepeni sudovi u smislu člana 266. stav 1. i člana 270. Porodičnog zakona, kao i člana 3. stav 1. Konvencije o pravima deteta, rukovodeći se najboljim interesom maloletnog deteta, maloletnog VV poverili ocu – tuženom na samostalno vršenje roditeljskog prava. Elementi za procenu najboljeg interesa deteta, između ostalog su uzrast i pol deteta, zrelost deteta, potreba deteta (vaspitanje, u vezi sa stanovanjem, ishranom, odevanjem, zdravstvenom brigom i dr) i sposobnost roditelja da zadovolji utvrđene potrebe deteta. Najbolji interes deteta kao pravni standard se ceni prema okolnostima svakog konkretnog slučaja. Nižestepeni sudovi su imali u vidu da su oba roditelja podobna i kompetentna za samostalno vršenje roditeljskog prava, ali da je otac, sposoban da prepozna i zadovolji potrebe maloletnog deteta, a posebno potrebu da u njegovom odrastanju i vaspitanju učestvuje i majka kao drugi roditelj, da na adekvatan način pruža potrebnu brigu i negu maloletnom detetu, obezbeđuje mu sigurnost i stabilnost i da sa njim ima izgrađen stabilan i blizak odnos, kao i da je maloletno dete adaptirano na sredinu u kojoj živi sa ocem (u ... još od 2015. godine), da se u toj sredini dobro oseća i da ostvaruje pozitivne obrazovne rezultate. Imajući u vidu sve do sada navedeno, kao i da s obzirom na uzrast, maloletno dete nije sposobno da formira svoje mišljenje a da rizik od nastupanja štetnih posledica njegovog izmeštanja iz sredine u kojoj sada živi sa ocem, postoji, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je u najboljem interesu maloletnog deteta da bude povereno na samostalno vršenje roditeljskog prava ocu – tuženom. Kod takvog stanja, suprotno revizijskim navodima, najbolji interes maloletnog deteta pravilno je utvrđen saglasno Porodičnom zakonu.

Neosnovani su revizijski navodi kojima se osporava odluka o vršenju roditeljskog prava, ukazivanjem da je doneta isključivo na osnovu mišljenja organa starateljstva i komisije veštaka. Sud je shodno imperativnoj odredbi člana 270. Porodičnog zakona, pribavio mišljenja nadležnih organa starateljstva i komisije veštaka, što je bio dužan da učini, ali je iste cenio u sklopu sa ostalim izvedenim dokazima, rukovodeći se najboljim interesom maloletnog deteta u smislu člana 6. i člana 266. Porodičnog zakona, pa je odluka o poveravanju maloletnog deteta pravilno doneta i na zakonu zasnovana.

Najbolji interes maloletnog deteta, pravilno je procenjen i prilikom odlučivanja o načinu održavanja ličnih odnosa sa majkom, pravilnom primenom člana 61. stav 1. Porodičnog zakona i dovoljno obrazložen.

U odnosu na visinu troškova izdržavanja maloletnog deteta, koja se revizijom posebno ne osporava, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je odluka o izdržavanju određena u novcu doneta u skladu sa članom 160., 161, 162. i 163. Porodičnog zakona, s obzirom da mesečnom sumom za koju je obavezana, tužilji neće biti ugrožena njena egzistencija (nema drugih obaveza izdržavanja i radno je sposobna).

Vrhovni kasacioni sud je cenio i navode revizije kojima se osporava pravilnost odluke o zahtevu tužilje za određivanje mera zaštite od nasilja u porodici i utvrdio da su isti neosnovani.

Nasilje u porodici je ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo drugog člana porodice (član 197. stav 1. Porodičnog zakona). Mere zaštite propisane su članom 198. Porodičnog zakona. Imajući u vidu navedeno, pravilno je stanovište nižestepenih sudova da nisu ispunjeni uslovi za određivanje tražene mere zaštite od nasilja u porodici u smislu člana 197 i 198. Porodičnog zakona, s obzirom da je utvrđeno da se ne radi o nasilju, već o situacionim konfliktima nastalim obostranim verbalnim vređanjem tužilje i tuženog, do kojih dolazi zbog nepomirljivih razlika u njihovim karakterima i pristupu rešavanja problema usled prestanka zajedničkog života, a čiji su akteri podjednako i tužilja i tuženi, kao i da između tužilje i tuženog nema superiorne i potčinjene strane. Nižestepeni sudovi su imali u vidu i činjenicu da stranke više ne žive zajedno, kao i da pored kontinuiranog praćenja porodice, ni u jednom od izveštaja organa starateljstva nema predloga za određivanje mera zaštite od nasilja u porodici i da po podnetim prijavama tužilje protiv tuženog nije pokrenut krivični postupak od strane javnog tužilaštva. S obzirom na navedeno, pravilno je nižestepenim odlukama odbijen zahtev za određivanje mera zaštite nasilja u porodici.

Kako se i ostalim navodima revizije ne dovodi u sumnju pravilnost pobijane odluke Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 414. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić