Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 5995/2022
01.06.2022. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Biserke Živanović, predsednika veća, Spomenke Zarić, Dragane Mirosavljević, Jelice Bojanić Kerkez i Dobrile Strajina, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Siniša Cvetković, advokat iz ..., protiv tuženog JP „Vodovod“ Vranje, čiji je punomoćnik Aleksandra Stošić, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 2098/21 od 27.12.2021. godine, u sednici od 01.06.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 2098/21 od 27.12.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Vranju P 1685/19 od 14.09.2021. godine, stavom prvim izreke ukinut je platni nalog tog suda Pl 575/19 od 20.08.2019. godine za iznos glavnog duga od 6.000,00 dinara po računu br ../2019 od 14.05.2019. godine, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 21.05.2019. godine do isplate i za troškove izdavanja platnog naloga u iznosu od 7.900,00 dinara, i tužbeni zahtev je odbijen kao neosnovan. Stavom drugim izreke tužilac je obavezan da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 58.500,00 dinara.

Presudom Višeg suda u Vranju Gž 2098/21 od 27.12.2021. godine, stavom prvim izreke odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv drugostepene presude, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i iz razloga propisanih članom 404. Zakona o parničnom postupku.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. važećeg Zakona o parničnom postupku – ZPP. Revizijom se ukazuje na nepravilnu primenu odredaba čl. 32. i 33. Zakona o privrednim društvima i navodi da je između istih parničnih stranaka po osnovu duga na ime pruženih advokatskih usluga u drugim presudama već presuđivano u korist tužioca. Međutim, u konkretnom slučaju nema potrebe za ujednačavanjem sudske prakse, budući da osnovanost tužbenog zahteva zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom slučaju, a nema ni drugih zakonskih razloga za izuzetnu dozvoljenost revizije. Zbog bitnih povreda postupka na koje se takođe revizijom ukazuje, posebna revizija se ne može podneti. Zato je odlučeno kao u stavu prvom izreke.