Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je utvrdio da je revizija dozvoljena na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11 ... 10/23 - drugi zakon), pa je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. istog zakona i našao da je revizija tuženog neosnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nema bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a ni relativno bitnih povreda iz člana 374. stav 1. od uticaja na zakonitost i pravilnost pobijane presude. Drugostepeni sud je prihvatio činjenično stanje utvrđeno prvostepenom presudom i za donetu odluku izneo potpune i jasne pravne razloge, na kojima je zasnovana ocena o osnovanosti tužbenog zahteva.

Odredbom člana 407. stav 2. ZPP izričito je propisano da revizija ne može da se izjavi zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, osim u slučaju iz člana 403. stav 2. ovog zakona. Pobijana presuda nije doneta primenom navedene zakonske odredbe, pa osporavanje utvrđenog činjeničnog stanja i ocene dokaza nije dozvoljeno u revizijskom postupku.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tuženi BB kao prodavac i tužilac AA kao kupac, zaključili su predugovor o kupoprodaji nepokretnosti overen 27.05.2013. godine kod Osnovnog suda u Prijepolju pod Ov. I br. 1694/2013, u sadržini koja je u bitnom utvrđena. Predugovor se odnosi na nepokretnost kat. parcelu br. .. površine 2,20 ari, po kulturi pašnjak IV klase, upisanu u ln. .. KO ... i objekat vikendice postojeće na toj parceli u osnovi 7h6m, koja se sastoji od podruma, prizemlja i potkrovlja. U predugovoru je konstatovano da je ugovorenu kupoprodajnu cenu od 14.000 evra kupac u celosti isplatio prodavcu danom potpisivanja i overe predugovora. U članu 3. je navedeno da se ugovornici obavezuju da će ugovor o kupoprodaji zaključiti u roku od jedne godine od dana zaključenja predugovora, i to iz razloga što je podnet zahtev za legalizaciju objekta, a u članu 4. predviđeno da ukoliko ne zaključe ugovor o kupoprodaji u navedenom roku, prodavac priznaje kupcu pravo svojine na navedenim nepokretnostima i pravo uknjižbe svojine kupca kod nadležne SKN u Novoj Varoši, kao i da je kupac dužan da objekat odnosno vikendicu primi u svojinu kao objekat izgrađen bez dozvole. Predviđeno je da u slučaju da iz nekog razloga dođe do raskida predugovora, tuženi kao prodavac je dužan da tužiocu kao kupcu vrati iznos novca isplaćen na ime kupoprodajne cene sa zakonskom zateznom kamatom i konstatovano da ugovarači pod materijalnom i krivičnom odgovornošću garantuju da je zaključeni predugovor izraz njihove želje i volje i da se ne radi niokakvom simulovanom pravnom poslu. Nakon zaključenja predugovora, tužilac je tuženom dao iznos od još 1.000 evra da bi tuženi ishodio legalizaciju objekta, što nije učinjeno. Do zaključenja kupoprodajnog ugovora nije došlo, a ni do raskida predugovora po kojem je tužilac katastru podneo zahtev za upis prava svojine. Prvostepeni sud je utvrdio da je rešenjem SKN Nova Varoš od 12.05.2014. godine provedena promena prava svojine na kat. Parc. .., te nakon što je to rešenje poništeno od strane drugostepenog organa rešenjem od 11.10.2017. godine, doneto rešenje od 08.12.2017. godine kojim je dozvoljen upis prava svojine u korist tužioca na kat. parc .., a odbijen upis na objektu - vikendici izgrađenoj na toj parceli jer objekat nije upisan, kao i da podataka nema da je ovo rešenje pravnosnažno. Nije sporno da se nepokretnost nalazi u državini tuženog.

Na osnovu ocene dokaza i rezultata raspravljanja, prvostepeni sud je u skladu sa pravilima o teretu dokazivanja utvrdio da se u konkretnom slučaju ne radi o simulovanom pravnom poslu koji prikriva ugovor o zajmu, kako je tvrdio tuženi, što je i drugostepeni sud prihvatio.

S polazištem na stavu da je u pitanju predugovor, prvostepeni sud je pozivom na odredbe člana 45. Zakona o obligacionim odnosima zaključio da je predugovorom preuzeta obaveza da se zaključi glavni ugovor, što je tužilac imao ovlašćenje da zahteva preko suda, a to nije učinio, a da ne može s uspehom da traži ispražnjenje, iseljenje i predaju nepokretnosti, jer predugovor koji su stranke zaključile nema pravno dejstvo ugovora kojim se prenosi pravo svojine na nepokretnosti.

Drugostepeni sud je zauzeo drugačije pravno stanovište, zasnovano na oceni da je predugovor o kupoprodaji nepokretnosti zaključen u formi propisanoj za zaključenje ugovora o prometu nepokretnosti saglasno članu 4. stav 1. Zakona o prometu nepokretnosti, da sadrži sve elemente glavnog ugovora, da je tužilac kao kupac kupoprodajnu cenu isplatio u celosti, iz čega proizilazi da ovako zaključen predugovor u smislu člana 45. stav 3. Zakona o obligacionim odnosima obavezuje kao glavni ugovor, te kako su stranke u članu 4. predugovora predvidele da ukoliko ne zaključe glavni ugovor u roku od godinu dana, prodavac priznaje kupcu pravo svojine sa pravom uknjižbe i tužilac je u skladu sa tim primio u svojinu objekat vikend kuće izgrađene bez odobrenja za gradnju sa parcelom na koju je objekat izgrađen, i zatražio upis prava svojine, osnovanim je ocenjen tužbeni zahtev za predaju spornih nepokretnosti tužiocu kao vlasniku u smislu člana 37. Zakona o osnovama svojinsko- pravnih odnosa. Pritom, sud je u vidu imao da predmet kupoprodaje može da bude i vanknjižni objekat na kome kupac postaje vanknjižni vlasnik, bez obzira da li takav objekat ispunjava uslove da bude upisan u katastar nepokretnosti.

Po oceni Vrhovnog suda, revizijom tuženog se neosnovano osporava pravilnost i zakonitost presude drugostepenog suda, kojom je pravilno odlučeno o osnovanosti tužbenog zahteva.

U konkretnom slučaju, predugovor o kupoprodaji nepokretnosti sadrži sve bitne elemente ugovora o kupoprodaji, shodno članu 454. Zakona o obligacionim odnosima. Zaključen je u formi propisanoj za zaključenje ugovora o kupoprodaji saglasno članu 4. Zakona o prometu nepokretnosti („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 42/98 i 111/09), koji je važio u vreme zaključenja predugovora. Sadrži i konstataciju da je ugovorena kupoprodajna cena od 14.000 evra isplaćena danom potpisivanja i overe predugovora, potvrđenu overenim potpisom tuženog kao prodavca, sa dejstvom potvrde prijema ispunjenja obaveze od strane tužioca kao kupca shodno članu 321. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. Ugovaranje odgođene predaje stvari u državinu kupcu je dozvoljeno. U ovom slučaju, u sklopu ugovorenog roka za zaključenje ugovora o kupoprodaji i ujedno date saglasnosti prodavca za upis prava svojine na kupca po isteku tog roka, za predviđeni slučaj koji je i nastupio, s obzirom da u roku od jedne godine od zaključenja predugovora nije zaključen glavni ugovor. Kod iznetog, predugovor o kupoprodaji nepokretnosti zaključen između stranaka proizvodi dejstvo ugovora o kupoprodaji. Nasuprot revizijskim navodima, tužilac ima pravni osnov za sticanje prava svojine na osnovu odredbe predugovora kojom mu tuženi to pravo priznaje i saglasnost daje za upis prava svojine po isteku jedne godine od zaključenja predugovora, te ima pravni osnov za traženje državine stvari. Tužba za predaju državine podneta je 11.03.2015. godine, po isteku roka od jedne godine od zaključenja predugovora, te u vreme kada je tužilac već imao svojstvo titulara prava svojine sa ovlašćenjem da zahteva predaju stvari u vlasničku državinu primenom člana 37. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa. Pravo na zaštitu prava svojine uživa i vangruntovni vlasnik nepokretnosti, kao što je naveo drugostepeni sud kod ocene o osnovanosti tužbenog zahteva u celini.

Prema iznetom, pitanje punovažnosti predugovora je raspravljeno na odgovarajući način, a o pravnom dejstvu razlozi su navedeni.

Iz ovih razloga, po nalaženju Vrhovnog suda navodi revizije tuženog ne mogu imati uticaja na drugačiju odluku u ovoj pravnoj stvari.

Stoga, Vrhovni sud je na osnovu člana 414. ZPP odlučio kao u izreci.

Zahtev tužioca za naknadu troškova datog odgovora na reviziju ocenjen je neosnovanim, jer odgovor na reviziju nije nužan i ne predstavlja trošak potreban radi vođenja parnice u smislu člana 154. satv 1. ZPP, zbog čega je o tom zahtevu odlučeno kao u izreci, primenom člana 165. stav 1. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Jelica Bojanić Kerkez,s.r.

Za tačnost otpravka

zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković