Protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2435/19 od 19.08.2020. godine, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u postupku pred drugostepenim sudom, nepravilne primene materijalnog prava i bitnih povreda odredaba parničnog postupka.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu čl. 408. i 403. stav 2. tačka 3. ZPP (''Službeni glasnik RS'' 72/11...18/20) i našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Nema ni bitne povrede iz člana 374. stav 1. u postupku pred drugostepenim sudom koji je utvrdio činjenice bitne za odluku i naveo odgovarajuće razloge o primeni procesnog i materijalnog prava,odlučujući u granicama zahteva i svojih ovlašćenja saglasno članu 386. stav 1. i 3. i članu 3. istog Zakona.

Prema utvrđenim činjenicama, tužilac je sa AA 19.01.2006. godine zaključio ugovor o isporuci gasa za domaćinstvo, a 03.08.2006. godine je Trgovinskom sudu u Beogradu protiv Agencije „Help za pružanje usluga starijim i iznemoglim licima“ vlasnika AA i AA podneo predlog za izvršenje na osnovu računa broj ../06 od 02.02.2006. godine, radi naplate duga za period od 16.01.2006. godine do 31.01.2006. godine u iznosu od 458.698,58 dinara, sa traženom kamatom. Tužilac je 06.02.2007. godine povukao predlog za izvršenje u odnosu na AA kao fizičko lice. Predloženo izvršenje prema Agenciji „Help za pružanje usluga starijim i iznemoglim licima“ vlasnika AA, odredio je Trgovinski sud donetim rešenjem o izvršenju Iv 10918/06 od 01.03.2007. godine, koje je po prigovoru izvršnog dužnika, stavljeno van snage u delu kojim je određeno izvršenje i ukinute sprovedene radnje, a postupak nastavljen u parnici, prvo pred Trgovinskim sudom, a zatim na način detaljno naveden u prethodnoj odluci revizijskog suda (rešenju Rev. 1586/2018 od 20.03.2019. godine).

Predmet raspravljanja je bilo potraživanje za utrošak gasa u periodu od 01.12.2004. godine do 31.01.2016. godine, što obuhvata period pre zaključenja ugovora o isporuci gasa za domaćinstvo (od 01.12.2004. godine do 19.01.2016. godine) i period nakon zaključenja ugovora od 19.01.2006. godine do 31.01.2006. godine (naveden u računu po kojem je iniciran postupak), a zahtev opredeljen na iznos 458.698,58 dinara i upravljenim protiv Agencije „Help“ preduzetnik AA, odnosno AA PR, usluge smeštaja za kraći boravak i iznajmljivanje nekretnina „Help“ Aranđelovac (saobrazno promeni podataka u APR u 2010.godine).

Presudom Osnovnog suda u Kragujevcu - Sudska jedinica u Aranđelovcu P 280/13 od 05.11.2013. godine, donetom u odnosu na tuženog AA kao preduzetnika i vlasnika Agencije „Help“, tužbeni zahtev je odbijen kao neosnovan, uz obrazloženje da se račun od 02.02.2006. godine na iznos od 458.698,58 dinara odnosi na isporuku gasa za domaćinstvo, da se radi o potraživanju prema fizičkom licu koje je zastarelo, gledano od preciziranja tužbenog zahteva 24.11.2008. godine, po isteku jednogodišnjeg roka zastarevanja propisanog u članu 378. stav 1. tačka 1) Zakona o obligacionim odnosima. U daljem toku postupka, posle ukidanja navedene presude i vraćanja predmeta na ponovno suđenje, tužilac je na raspravi pred Osnovnim sudom u Aranđelovcu 16.07.2015. godine izjavio da tuži AA kao fizičko lice.

Ovde pobijanom presudom drugostepenog Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2435/19 od 19.08.2020. godine odlučeno je o egzistentnom tužbenom zahtevu (zahtev snižen na raspravi 10.05.2012. godine na iznos 343.367,90 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 08.11. 2006.godine), tako što je taj zahtev u odnosu tuženog AA (tuženog po preinačenom zahtevu od 16.07.2015. godine) odbijen kao neosnovan.

Prema činjenicama koje je drugostepeni sud utvrdio na osnovu izvedenih dokaza, a revizijom se u pitanje ne dovode, dana 01.12.2004. godine kod tuženog je putem javnog preduzeća montiran merač za potrošnju gasa sa stanjem 0 metara kubnih, na stambenom objektu u ... ul. ... broj .., te u daljem potrošnja gasa realizovana za potrebe domaćinstva. Utvrđene su i druge činjenice o aktivnostima: podnetoj prijavi instalacije sa zahtevom za tehnički pregled i priključenje, potvrdi o ispravnosti i zapisniku o priključenju izdatim od NIS 30.09.2005. godine ovde tuženom AA, date saglasnosti za tehničku dokumantaciju od 20.12.2005. godine i date energetske saglasnosti za priključenje od 20.12.2005.godine izdatim od strane ovde tužioca JP „Srbija gas“ Novi Sad, Organizacioni deo Beograd i zaključeni ugovor o isporuci gasa za domaćinstvo od 19.01.2006. godine. Račun je ispostavljen prema potrošnji prirodnog gasa očitanoj 01.02.2006. godine, a nastaloj za potrebe domaćinstva. Drugostepeni sud je imao u vidu da se tuženi AA upustio u raspravljanje po preinačenom zahtevu od 16.07.2015. godine ( član 199. stav 2. ZPP) i da je tužilac preinačenim zahtevom od tuženog kao fizičkog lica potraživao iznos od 343.367,90 dinara na ime naknade za isporučeni gas domaćinstvu, pa je ocenom utvrđenih činjenica sud našao da je za utuženi period potraživanje naknade za gas zastarelo, jer je proteklo više od godinu dana od isporuke i pozvao se na član 378. Zakona o obligacionim odnosima koji u stavu prvom propisuje da zastarevaju za jednu godinu potraživanja naknade za isporučenu električnu i toplotnu energiju, plin, vodu, dimničarske usluge i za održavanje čistoće, kad je isporuka, odnosno usluga izvršena za potrebe domaćinstva. Pravnosnažnom presudom drugostepenog suda odbijen je tužbeni zahtev prema tuženom AA zbog osnovanog prigovora zastarelosti potraživanja.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, revizija tužioca nije osnovana u pobijanju presude drugostepenog suda.

Navodima revizije tužioca da je tuženom isporučio merač koji je montiran 01.12.2004. godine i objekat priključen na gasovodnu mrežu, a da je stanje potrošnje tužilac očitao 01.02.2006. godine, posle zaključenog ugovora o isporuci gasa za potrebe domaćinstva od 19.01.2006.godine (ugovora zaključenog sa tuženim kao fizičkim licem, a ne preduzetnikom), potvrđuje se tačnost činjenica koje je utvrdio drugostepeni sud. Revizija je sledom iznetih navoda o činjenicama, neosnovana u isticanju da je pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje. Neosnovano je i revizijsko osporavanje pravilnosti primene materijalnog prava, navodima da potraživanje prema tuženom nije zastarelo jer je predlog za prinudno izvršenje podnet 03.08.2006. godine, u roku od jedne godine za potraživanje na osnovu isporučenog gasa po osnovu ugovora o isporuci gasa za period od 19.01.2006. godine do 31.01.2006. godine, kao i u roku od deset godina za utrošeni gas pre zaključenja ugovora,počev od 01.12.2004. godine do 19.01.2006. godine.

U reviziji nije navedeno da je tužilac 06.02.2007. godine povukao predlog za izvršenje prema AA kao fizičkom licu. Prema okolnostima slučaja, smatra se da zahtev prema njemu nije ni bio podnet do subjektivnog preinačenja 16.07.2015. godine, učinjenog po proteku roka propisanog u članu 378. stav 1. tačka 1) Zakona o obligacionim odnosima. Od ugradnje merača putem javnog preduzeća sa priključenjem stambenog objekta na gasovodnu mrežu radi snabdevanja domaćinstva plinom, faktički je uspostavljen potrošački odnos. U tom odnosu tuženi je imao svojstvo potrošača kao fizičko lice. Tako je i navedeno u ispravama od 01.12.2004. godine o isporuci i montiranju merača kod potrošača AA. Da okolnost obavljanja preduzetničke delatnosti nema uticaja, tuženi je predočio tužiocu i pre nastalog spora, a i u sudskom postupku je dokazano. I to, sasvim pouzdano, da u pitanju nije dug iz preduzetničke delatnosti jer gas nije korišćen u objektu u kom se preduzetnička delatnost odvijala, već je sva potrošnja ostvarena isključivo u stambenom delu nepokretnosti, za potrebe domaćinstva. Osnova nije bilo tome da tužilac tereti Agenciju „Help“ preduzetnika AA za potrošnju ostvarenu od vremena priključenja objekta-stambeni deo na distributivnu mrežu kojim činom je faktički uspostavljen potrošački odnos sa AA kao fizičkim licem, te od 19.01.2006. godine uz formalno zaključeni ugovor sa njim o isporuci gasa za potrebe domaćinstva, do 31.01.2006. godine. Po predmetnom novčanom zahtevu, tužilac se na raspravi 16.07.2015. godine izjasnio da tuži AA kao fizičko lice, a ne preduzetnika. Imajući u vidu ovu stranačku dispoziciju u vremenskom razvoju postupka, te da je tuženi osnovano istakao prigovor zastarelosti za dug domaćinstva, pravilno je drugostepeni sud odlučio kada je tužbeni zahtev odbio.

Zastarelost nastupa kad protekne zakonom određeno vreme u kome je poverilac mogao zahtevati ispunjenje obaveze (član 360. ZOO). U konkretnom slučaju, to vreme je proteklo. Tužilac kao poverilac je mogao da od tuženog kao potrošača zahteva ispunjenje obaveze, što je propustio da blagovremeno učini, pre isteka roka zastarelosti. Za potraživanje naknade za plin za potrebe domaćinstva važi jednogodišnji rok zastarelosti (član 378. stav 1. ZOO). Taj rok je istekao pre nego što je po dispoziciji tužioca zahtev upravljen prema tuženom kao fizičkom licu 16.07.2015. godine. Kod takvog stanja stvari, revizija nije osnovana u isticanju nepravilne primene materijalnog prava. Neodrživ je i paušalno naveden razlog pobijanja, jer u reviziji nisu konkretizovane bitne povrede postupka, u okviru predviđenih sa kojih se revizija može izjaviti primenom člana 407. stav 1. tačke 1), 2), 3) i 5) ZPP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je reviziju odbio kao neosnovanu, primenom člana 414 ZPP.

Predsednik veća – sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić